'Нисам могла да се помирим да никад неће бити пронађена': Потрага за несталом пријатељицом

Аутор фотографије, Džastin Ropert
- Аутор, Сандрин Лунгумбу
- Функција, ББЦ Светски сервис
- Објављено
- Време читања: 6 мин
Џастин каже да се скоро три године „будила и одлазила на спавање с истим питањима“.
Ове године је коначно добила неке од одговора шта се десило њеној пријатељици из детињства Селин Кремер.
„Стално сам мислила на Селин и увек сам се питала зашто - ако је у тој шуми - не можемо да је нађемо“, каже 33-годишња инструкторка роњења.
Белгијска бекпекерка Селин Кремер последњи пут је виђена жива у Варатаху, граду на северозападу аустралијског острва Тасманије, 17. јуна 2023. године.
Пошла је у шетњу у прашуму ка локалној атракцији, живописним Филозофовим водопадима.
И кад се није јавила пријатељима и породици две недеље, они су контактирали власти.
Полиција је открила Селинин аутомобил на почетку стазе која је водила до водопада.
Опсежна потрага за њом по копну и из ваздуха уз помоћ дронова, хеликоптера и тимова на терену трајала је месецима, али ништа нису пронашли.
'Селин је део мене'

Аутор фотографије, Džastin Ropert
Џастинина мотивација да пронађе Селин одувек је била њихово пријатељство, које је трајало више од три деценије.
„Она ми је буквално најбоља пријатељица одувек. Део моје породице и мене саме“, каже она за ББЦ.
Њих две су се упознале у вртићу у ком је Џастинина мама радила као васпитачица, у Трасенстеру, малом руралном селу у источној Белгији.
Њихово детињство било је испуњено активностима на отвореном и сновима о великом свету који их чека.
„Од малих ногу обављале смо многе активности заједно - јахале коње, скијале и плесале“, објашњава Џастин.
„Одувек смо желеле да путујемо, да живимо негде где је топло и вредно радимо.“
За Џастин, једина ствар која је имала смисла кад јој је речено да је Селин нестала била је да резервише лет и отпутује више од 17.000 километара да би пронашла пријатељицу.
Њих две су у животу заједно искусиле успоне и падове - сломљена срца, школу, селидбе по градовима и земљама, па чак и континентима, али је током свега њихово пријатељство остала константа.
„Могле смо да разумемо једна другу само кад се погледамо“, каже Џастин.
„Мислим да је веза коју смо имале била веома дубока и лепа.“
Њихове последње речи

Аутор фотографије, Džastin Ropert
Селин је у јуну 2022. године отпутовала за Аустралију да би радила и путовала.
Џастин је планирала да је изненади придруживши јој се у октобру 2023. године.
Током њиховог последњег разговора, 13. јуна 2023. године, Џастин је Селин пожелела срећан рођендан.
„Одговорила ми је да ужива у животу и да ће ми све детаљно објаснити мало касније, зато што се спрема да путује и желела је да пође пре мрака“, присећа се Џастин.
„И то је био последњи пут да смо се чуле.“
„После неколико дана, резервисала сам моје авионске карте да би се придружила Селин у Аустралији. Била сам страшно узбуђена што ћу моћи то да јој кажем.“
Кад јој Селин није одговорила неколико дана, Џастин је позвала заједничког пријатеља у Сиднеју, главном граду Аустралије.
Он је поручио Џастин да не паничи јер има много места без сигнала у Тасманији.
Али пошто се нису чули са Селин скоро две недеље, поднели су пријаву за нестанак.
Потрага

Аутор фотографије, Tasmania Police
У јулу 2023, Џастин је стигла на Тасманију, где се придружила полицијској потрази и окупила што већи број људи како би помогли у потрази.
„Покушала сам да успоставим што више контаката како бих пронашла људе који би могли да ми помогну у потрази за Селин“, каже она.
Првобитна полицијска потрага, међутим, није трајала дуго - била је опозвана после две недеље, после медицинске процене да Селин није могла да преживи сурове временске услове откако је нестала.
„Нисам могла да се помирим да моја пријатељица никад неће бити пронађена, зато што сам морала да знам шта се десило с њом да бих је оплакала, а исто је важило и за Селинину породицу“, каже она.
Џастин се вратила у Белгију, али је установила да не може да одустане од потраге.
У јануару 2024, преселила се у Тасманију и провела наредних шест месеци тражећи било какве трагове.
Али и даље није пронашла убедљиве доказе и Џастин признаје да је била „психички исцрпљена“ и на ивици депресије.
Разговарала је са пријатељем Габријелом Ремијем, који је преузео вођство и окупио људе који су од самог почетка учествовали у потрази.
Пре него што се вратила у Белгију, Џастин је контактирала приватног истражитеља Кена Гембла, који се прихватио Селининог случаја бесплатно.
Он је оформио тим са разноврсним способностима.
У децембру прошле године, тим је отпочео нову потрагу независно од полиције.
То их је довело до тога да пронађу Селинин мобилни телефон, а овај помак у потрази вратио је полицијске снаге у игру и оне су се придружиле волонтерима.
'Наставићу да путујем за нас две'

Аутор фотографије, Justine Ropet
Чинило се да је ово откриће потврдило оно што се од почетка сумњало - да Селин није успела да изађе из шуме.
Али су се јавила разна друга питања.
У јануару је шетач кроз дивљину који се добровољно пријавио за раније потраге пронашао посмртне остатке за које се верује да припадају Селин - виличну кост - што је дало нови подстрек напорима у потрази.
Нови остаци међу које спадају пет костију, два зуба и кључеви од аутомобила пронађени су у оближњој реци у фебруару.
Тасманијска полиција верује да се Селин изгубила у густој прашини и не сумња у сумњиве околности њеног нестанка.
„Верујемо да се одвезла до Филозофовог водопада, паркирала аутомобил и кренула у оно што је требало да буде кратка шетња кроз природу. Нажалост, није се вратила“, каже инспектор Ендрју Хенсон, предводник најскоријих операција потраге.
„Подаци из телефона, као и локација на ком је пронађен, поткрепљује нашу теорију да је Селин могла да, користећи апликацију на телефону, одлучи да напусти стазу до Филозофовог водопада како би пошла директнијим правцем до аутомобила док је нестајало дневно светло“, каже инспектор Хенсон.
„Претпостављамо да јој је телефон испао и да је, наставивши даље без њега, изгубила оријентацију у захтевном терену“, додао је он.

Аутор фотографије, Džastin Ropert
Њени делимични посмртни остаци предати су породици, а Селин је у мају сахрањена у Белгији, пошто је извршена формална идентификација од стране иследника.
„Био је то невероватно тежак, али неопходан тренутак. Мислим да нам је помогао да коначно прихватимо реалност Селинине смрти и то је био важан корак у мом процесу туговања", каже Џастин.
У месецима после Селинине сахране, Џастин каже да је искусила талас емоција, али да је захвална свим волонтерима.
„Мало је имена објављено у штампи, али је много више њих узело учешћа у потрази, а ја мислим да су сви они важни, са много различитих вештина“, каже она.
Џастин се нада да ће Селинина смрт упозорити друге планинаре и путнике да предузму додатне мере опреза да би остали безбедни и доступни.
„Селин је била веома опрезна и веома паметна. Уз све елементе које имамо сада, ми знамо да је урадила све што је могла да покуша да преживи у дивљини“, каже Џастин.
У јуну је Џастин отпутовала у Шпанију да обележи Селинин 34. рођендан и планира да обиђе свет баш као што су њих две планирале још као деца.
Свуда где оде, она понесе љубичасти камен у облику срца као подсетник на Селин.
„Дефинитивно желим да наставим да путујем за њу, за нас две“, додаје она.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

























