Цитизен Лаб: Ректор Владан Ђокић и тужилац Бајић на мети шпијунског софтвера

Трагови шпијунског софтвера пронађени су на телефонима још двоје људи у Србији, показала је анализа форензичке лабораторије Citizen Labиз Канаде и Share Фондације, објављена шест дана уочи парламентарних избора.

Телефон Владана Ђокића, ректора Универзитета у Београду, био је заражен софтвером Пегазус, израелске компаније НСО груп, током 2026. године, саопштиле су ове две организације, које су раније известиле о нападима на телефоне студената и активиста.

Виши тужилачки сарадник Раде Бајић, који је радио на случају Генералштаб, примио је током августа 2026. обавештења компаније Епл о нападима, потврдио је за ББЦ на српском.

Форензичке лабораторије их испитују.

Ова обавештења са високим степеном поузданости упућују да је телефон био заражен, међутим, у случају Бајића још није утврђено којим шпијунским софтвером.

ББЦ се обратио за коментар Вишем јавном тужилаштву, Министарству унутрашњих послова, Министарству правде, Безбедносно-информативној агенцији, као и Високом савету тужилаштва, али до објаве текста одговори нису стигли.

У јеку двогодишњих антикорупцијских и антивладиних масовних протеста у Србији, предвођених студентима, после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, један од већих случајева који је стигао до суда управо је Генералштаб, где је међу оптуженима и министар културе.

Подршку студентима током блокада факултета и демонстрација отпочетка је пружао ректор Ђокић, због чега су га често критиковали високи државни функционери, провладини медији, а Београд и градови широм Србије су исписани погрдним графитима против њега.

'Озбиљан напад на моју приватност и безбедност': Ђокић

„Ово откриће говори о озбиљном нападу на моју приватност, безбедност и интегритет функције ректора.

„Шпијунски софтвер Пегазус у мом телефону још је један покушај застрашивања у настојању да се спречи сваки критички став и јавно деловање", изјавио је Ђокић, објавио је Универзитет у Београду.

Тужилац Бајић је посумњао да је на мети шпијунског софтвера пратећи конференцију за медије Студената у блокади 2. септембра.

Од почетка 2026. на телефонима 14 студената, активиста и опозиционих политичара пронађени су шпијунски софтвери, саопштили су.

Из Безбедносно-информативне агенције су ове наводе назвали „тривијалним сензационализмом".

„Схватио сам да причају о обавештењу компаније Епл од 13. августа 2026. године, које сам и ја добио.

„То упозорење се поновило 27. августа“, каже Бајић.

Обавештење о претњи обично с високом сигурношћу указује на то да је уређај вероватно био мета софтвера попут Пегазуса, односно сличног комерцијалног шпијунског софтвера, као и да је можда био циљано одабран због тога ко је и чиме се бави, наводи се у саопштењуCitizen Lab-a и ShareФондације.

Бајић објашњава да се ради о „врло неугодном праћењу, где телефон постаје непријатељ првог реда", али и његов „звучник и камера и микрофон".

О свим наводима, обавестио је претпостављене у Вишем јавном тужилаштву, међутим, каже, адекватне реакције није било.

Зато се обратио организацијама које су обавиле анализе.

Бајић сматра да се нашао на мети искључиво зато што је испред Јавног тужилаштва за организовани криминал Србије био део тима који је водио истрагу због сумњи на противзаконито укинуто својство непокретног културног добра зградама Генералштаба и Министарства одбране у Београду.

Резулат ове истраге била је оптужница од 15. децембра 2025, на којој су се нашли актуелни министар културе Никола Селаковић и још три висока државна службеника.

„Био сам 52 године непознат, чак и интернету, али од кад сам кренуо да радим на предмету Генералштаб, то је постала сасвим другачија ситуација“, каже Бајић.

Додаје да је месецима био предмет писања таблоида, али и националних телевизија које су износиле неистините тврдње о њему у циљу дискредитације.

„Немам дилему из ког извора би могао бити налог за тако нешто, с обзиром на то да компаније које се баве Пегазусом послују само са владама.

„Ја имам само једно држављанство и само једна влада је моја влада, да ли је неко из тих структура то радио не могу да тврдим, али не могу другачије да резонујем зато што су то циљани напад који се скупо плаћају", каже он за ББЦ на српском.

'Дигитална репресија': Схаре фондација

У случају ректора Београдског Универзитета Владана Ђокића, Citizen Lab потврдио је да 2026. био заражен шпијунским софтвером Пегазус, а напад је потврђен пошто се он јавио поменутим организацијама.

Ђокић захтева од надлежних органа да без одлагања спроведу независну, темељну и транспарентну истрагу, утврде ко је инсталирао и користио шпијунски софтвер, као и да саопште резултате истраге, како би одговорни били процесуирани.

„Универзитет мора остати простор слободног мишљења, критичког дијалога и институционалне аутономије.

„Сваки покушај застрашивања или надзирања његових представника представља напад на читаву академску заједницу и демократско друштво."

Шпијунски софтвери омогућавају потпуни приступ мобилном телефону, преузимање лозинки, датотека, фотографија, интернета, контакта.

Пегазус може да прави снимке екрана и прати унос података корисника, као и да активира микрофон и камеру телефона.

Омогућава оператеру да снима и прати поруке у четовима док се шаљу и путем апликација као што су WhatsApp или Телеграм.

Софтвер Пегазус продаје и промовише компанија НСО Груп са седиштем у Израелу која развија и продаје технологију за шпијунирање.

НСО Груп тврди да свој шпијунски софтвер продаје искључиво државним институцијама и да се сав њен извоз обавља у складу са израелским законима о контроли извоза и одговарајућим надзорним механизмима, наводи се у саопштењу Citizen Lab-а и Share Фондације.

„Када пронађете Пегазус, нашли сте владину хакерску операцију“, каже Џон Скот-Реилтон из Citizen Laba за ББЦ на српском.

„Иако се власти у Србији не воде званично као корисници Пегазуса, влада има деценијску историју са шпијунским софтверима још од Фин Фишеровог ФинСпy током 2010-их.

„Амнести интернешнал редовно хвата Владу Србије да злоупотребљава домаћи шпијунски софтвер НовиСпy, а за то време цивилно друштво у Србији је мета напада Пегазусом годинама“, каже он у писаној изјави.

Није случајно да се користи против људи који се суочавају са корупцијом, напомиње.

„Пегазус је скуп, али га аутократе радо купују“, закључује Скот-Реилтон.

Надзор над запосленима у правосуђу и представницима универзитета директно угрожава независност институција и њихову способност да делују без притисака, саопштила је Схаре фондација.

„Ови трендови посебно забрињавају уочи парламентарних избора 25. октобра, када је заштита слободе изражавања, политичког деловања и приватности од кључног значаја.

„Без делотворне истраге, утврђивања одговорности и јасне поруке да је незаконити надзор неприхватљив, постоји озбиљан ризик да се пракса дигиталне репресије настави и додатно прошири на све слојеве друштва и критичке гласове", додаје се у саопштењу.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk