ББЦ анализа: Колико су заиста порасле плате професорима последњих година

„Наша будућност зависи од квалитетног образовања у садашњости".

Знали су ово многи, од Доситеја Обрадовића до Арнолда Шварценегера, а политичари у Србији се образовања посебно сете у кампањама, хвалећи се цифрама и сопственим успесима или неуспесима претходника.

О платама наставника и професора, али и о улагању у саму просвету, говори се и уочи ванредних парламентарних избора 25. октобра.

Колико су и да ли су њихове плате у последњих 14 година заиста порасле за 147 одсто, а у истом периоду у просвету уложено 204 одсто, како тврди Ана Брнабић, висока званичница владајуће Српске напредне странке (СНС) и трећа на листи, утврђивали смо на основу података и искустава наставника и професора.

Последњих месеци се тврди да је почетна плата наставника у школама достигла републички просек од 120.000 динара, али многи просветари указују да и даље морају да раде додатни посао да би издржали месец.

Анализирали смо и колико су им плате усклађене за потрошачком корпом, закључивши да су се тек у 2025. приближиле.

„Ми смо испод републичког просека и уз сва та прозивања власти поготово Министарства просвете у потлаченом смо статусу, а посао нам је да децу научимо да треба да размишљају.

„Када ви подигнете ту плату, део одмах одлази на кредите, дажбине и практично 10 дана пред крај месеца не остане вам ништа - то је голо преживљавање", каже Ана Вељковић, наставница географије средње школе у Нишу.

Колике су плате и како се рачунају?

За обрачун плата у просвети морамо да се бавимо математиком.

Основицу плата у јавним службама - од јануара 2026. је 5.838,53 динара - множи се са коефицијентом радног места - његова висина зависи од стручне спреме и позиције.

Изменама Закона о платама у јавним службама коефицијент за наставнике са мастер дипломом 19,10, док је за оне са дипломом основних студија 16,40.

Почетна плата наставника у основном и средњем образовању, без радног стажа, износи око 114.000 динара, што је готово изједначено са просечним личним дохотком у Србији, рекао је Дејан Вук Станковић, министар просвете.

Искуснији наставници који су и разредне старешине могу да зараде и више од 135.000 динара, министрова је рачуница.

„Почетна плата наставника је 8.913 динара мања од републичког просека, односно око 7,4 одсто испод њега.

„То се, министре, не зове 'готово изједначено'. То се зове - мање", поручили су из Уније синдиката просветних радника Србије 1. септембра 2026.

Просечна зарада без пореза и доприноса (нето) у Србији у јулу је била 121.346 динара, подаци су Републичког завода за статистику.

Пре 14 година, плата наставника била је око 390 евра, а данас је око 950, каже Душан Бојанић који предаје географију у неколико основних школа код Зрењанина.

„Плата јесте порасла и звучи лепо, али је и све остало поскупело, не можете да подмирите све потребе.

„Када поделите 111.000, колико је отприлике почетна плата наставника са 80 часова на месечном нивоу, значи да он у просеку ради за 600-700 динара по часу, што је мање од дневнице берача јабука", каже Бојанић за ББЦ на српском.

Овај наставник са вишедеценијским искуством мора да ради у неколико школа да би имао пун фонд часова, као и многе колеге.

Прва тврдња Ане Брнабић: Раст плата на факултетима

Зависи кога питате.

Плата професора на факултетима 2012. била је 77.000, а прошле године 190.080 динара, односно порасла је за 147 одсто, тврдила је Ана Брнабић, трећа на листи 'Уједињена Србија' СНС-а, на телевизији Н1.

Запослени на факултетима потврђују да је плата расла, али су се повећали и трошкови живота последњих 14 година.

Искористивши предизборну ТВ дебату, Брнабић је показивала графиконе којима је желела да потврди тезу да су плате на факултетима порасле за скоро 150 одсто од 2012. када је СНС дошла на власт у Србији.

Зараде зависе од радног места и није исто да ли си ванредни или редовни професор, да ли си самохрани родитељ, па имаш неки мали додатак, указује Милош Јовановић, доцент социологије на Филозофском факултету у Нишу.

„Плата се свакако повећавала и пратила је годишњу инфлацију, али баш да је отишла за 147 одсто - тешко.

„Да ми се толико повећала плата осетио бих, расла је, није је појела баш инфлација, али није баш да сад баш живимо као бубрези у лоју", каже за ББЦ на српском.

Део зараде исплаћује Министарство просвете, а део факултет из сопствених средстава који остварује од школарина и разних пројеката, додаје.

Графика: Плате у образовању и култури у односу на потрошачку корпу

Од 2026. уведен је и СПИРИ систем (Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање), што у пракси значи да постоји један рачун одређеног факултета и ту лежу паре из државног буџета, али и сва остала додатна средства те установе.

„То значи да заправо све добијамо из буџета, али министарство мора да учита та средства факултета и да их одобри за исплату.

„У Нишу имамо проблем јер нам нису одобрена факултетска средства, па нисмо примили плату од јула", додаје Јовановић.

Разлике у зарадама постоје и међу факултетима, а на прилив новца утиче и да ли је професор или асистент укључен у неки пројекат.

Плате су некада на Правном или Економском факултету у Нишу ишле и до 200.000 динара, када је на Филозофском било између 70.000 или 90.000, наводи Јовановић.

На факултетима који имају много студената и додатне активности, попут Медицинског факултета где поред наставе професори раде и при клиникама, плате су, каже он, сигурно веће.

Слично је и на техничким факултетима, где се развијају патенти и одлази се на терен.

„Тамо има више новца, али да сви имају 190.000 динара, то је немогуће", додаје.

Рачуница којом располаже Горан Рогљић, декан Хемијског факултета Универзитета у Београду, показује да је нето плата редовног професора на том факултету 136.000 динара, када се одбије порез на доходак.

„Ванредни професори зарађују 122.000 динара, доцент око 12.000 мање.

„Плата асистента је 98.000, а сарадника у настави мања за 8.000", рекао је.

Слична примања су и на другим факултетима природних наука, уз разлику од 10 до 15 одсто, додао је.

Погледајте како је изгледао један од протеста просветних радника 2025.

Од блокада до смањења и испуњења захтева

После пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена, студенти су блокирали факултете и покренули антикорупцијске протесте.

Осим захтева за утврђивањем кривичне одговорности за трагедију, студенти су тражили и повећање буџета за високо образовање за 20 одсто (око 12 милијарди динара).

Власт је најпре одбијала захтеве, али их је потом све испунила и поручила: „Сада је време да факултети почну да раде".

Неки професори су се суочили и са смањењем плата због подршке студентима, односно блокадама факултета и неодржавањем наставе и испитних рокова.

Због недостатка новца, поједини факултети нису могли да измире ни рачуне за комуналије.

После договора владе и представника високошколских установа у децембру 2025. Министарство просвете је исплатило потребна средства за материјалне трошкове и друга примања запослених по посебном колективном уговору од скоро 583 милиона динара.

Свим факултетима на којима је настава поново почела, исплаћене су заостале плате у вредности од 577 милиона динара.

Александар Вучић је као председник Србије у првом обраћању после расписивања избора најавио да ће од децембра плате у јавном сектору бити веће за осам одсто.

„Када би се ово повећање сада обистинило онда бисмо можда и достигли тај просек, али то ће лећи тек од јануара 2027. а тада ће и просечна плата да порасте.

„Средстава има, тачније у медијима их има, али на званичним преговорима их нема, а видимо да их има за друге намене", каже Добривоје Марјановић из Уније синдиката просветних радника (УСПР) за ББЦ на српском.

Друга тврдња Брнабић: Улагање у образовање

Образовање нам је јако важно и од 2012. до сада улагање у ову област порасло је за 204 одсто, тврдила је Ана Брнабић 24. септембра 2026.

Инвестирање у ову област би требало да има приоритет у односу на све мање продуктивна јавне улагања, попут фудбалских стадиона или набавке наоружања, указао је Фискални савет 2024.

Министарству просвете је те године први пут у последњих неколико година, рекордно повећан буџет.

Њихова каса је од 249,34 милијарди у 2023. достигла 314,19 милијарди динара.

Између јануара 2023. и јануара 2024. године, укупно повећање плате просветних радника износило је више од 30 одсто.

Буџет за образовање у 2026. увећан је за 13 одсто у односу на онај којим је располагала у хаотичној години која је претходила.

Министарство просвете сада располаже са 425 милијарди динара (3,62 милијарде евра) док је у 2025. имало 374 милијарде динара.

Толико би коштала модернизација 265 средњих школа у Србији, јер се према подацима Уније средњошколаца Србије, за ову намену издваја 1,6 милијарди динара по установи.

То је око половине средњих школа колико их је у земљи.

У суседној Црној Гори буџет овог министарства је око 333,9 милиона евра.

„Када се гледају укупна издвајања за просвету, то је најниже у Европи, лошије је само у Албанији", тврдио је раније Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду.

Графика: Колико је у буџету за 2026. издвојено новца за свако министарство

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk