Путинов нови план да живот у украјинским градовима постане неподношљив

У упечатљивом преокрету судбине, сада украјински војници са прве линије фронта зову кући у Кијев да питају да ли су њихове породице безбедне, уместо обрнуто.

„Људи сада говоре о томе да је Кијев постао град на првој линији фронта“, каже Питер Дикинсон, који тамо живи, за ББЦ Светски сервис.

„Сада је практично једнако опасно, ако не и опасније, бити ту, него у градовима који су географски директно на првој линији фронта у рату.“

Русија је последњих недеља појачала нападе ракетама и дроновима на украјинску престоницу и друге велике градове, гађајући цивилне мете, у које спадају школе, болнице, хотели, дата центри, возови и мостови.

Тридесетог септембра, на пример, дронови су оштетили две продавнице надомак Кијева.

Наредног дана, дрон је погодио школску зграду у четврти Соломјански у самој престоници, док се на мети напада у региону Одесе нашао пословни центар.

Осмог октобра је руски дрон погодио двориште школе и вртића у кијевском предграђу Буча.

Руско Министарство одбране каже да су ове цивилне зграде коришћене за прављење или складиштење оружја и тврди да напада само погоне војне и одбрамбене индустрије.

Али комесар за људска права украјинског парламента (омбудсман) Дмитро Лубинец каже да је између јануара и августа у руским нападима погинуло или рањено 15.280 цивила - 55 одсто више него у истом периоду прошле године.

У једном од „најподлијих руских удара“ прошле недеље страдало је најмање 25 људи, међу њима и деца, саопштио је украјински председник Владимир Зеленски.

Бомбардовање украјинских градова било је обележје овог рата још откако је руски председник Владимир Путин наредио инвазију 2022. године.

„Не бих то назвао заокретом, назвао бих то ескалацијом“, каже Филипс О'Брајен, професор Универзитета Сент Ендрјуз, за ББЦ Светски сервис.

Али Дикинсон, који води блог Атлантског савеза Ukraine Alert, каже да је природа ових најновијих напада другачија, јер се Кијев сада напада даноноћно.

„То је огромна претња по живот, али га и изузетно ремети, зато што то значи да школе не могу да раде, фирме не могу да раде и влада општи осећај сталне неизвесности“, каже он.

Један од најупечатљивијих знакова ове ескалације су удари на мостове на реци Дњепар која дели украјинску престоницу на два дела, а које Дикинсон назива „виталним артеријама града“.

Десна обала реке је дом владиних канцеларија, фирми и већине економског живота главног града, док левом страном доминирају стамбене области.

Не постоје тунели, само мостови, који одржавају градски систем метроа, баш као и путеве.

И сваки дан милиони људи прелазе са једне стране на другу.

Долази зима

Руски дронови вероватно нису довољно моћни да униште грађевинске конструкције велике попут мостова, каже Дикинсон, тако да се чини да је циљ да се издејствује њихово затварање.

Темпирање ових напада такође је индикативно.

„Да је њихов задатак просто био да онеспособе инфраструктуру, лако су то могли да ураде касно ноћу или у раним јутарњим часовима... са потпуно истим ефектом, али очигледно без ризика по људске животе.

„Али они то не чине, они то буквално раде у време шпица“, каже он.

„Влада утисак да је то веома, веома намерна политика.

„Не можете да објасните ове нападе тврдњом да су пука колатерална штета или да су то некако легитимни војни циљеви.“

Зеленски је за Фајненшел тајмс рекао да „Руси нису могли да их окупирају" и да „зато сада изводе масивне нападе и масовна убиства".

„И, наравно, желе да нападну наше мостове и, како схватамо, наше дата центре, интернет, мрежу мобилне телефоније, болнице, вртиће, школе, универзитете - све.

„Они желе да људи побегну из градова.“

„Знамо на основу обавештајних података и од неких људи око Путина да је Путин почетком септембра рекао: 'Не игра се више по правилима.'“

Зеленски мисли да Путин жели да „учини Украјину неподношљивом за живот цивила што је више могуће, посебно сад кад долази зима“, каже О'Брајен.

А у земљи у којој температура уме да падне на минус 20 степени Целзијусових, ускраћивање градовима грејања и воде, искључивање нуклеарних електрана из мреже, може изузетно да отежа живот.

Погледајте видео: Руски напади на мостове у Кијеву

'Шири страх'

„Кад све то ставите на гомилу, намера је да се изврши толики политички притисак на украјинску владу да пристане на мировни споразум у складу са руским жељама“, каже О'Брајен.

Чини се да је Кијев главна мета, али Одеса, Лавов, Дњепар и Харков су такође врло вероватне на удару, „зато што они желе да нападну цивиле где год је то могуће“.

Један од главних циљева ове иницијативе приморавања цивила да „побегну из градова“ јесте да сломи украјински морал, каже Дикинсон.

„То ствара утисак да је влада беспомоћна, да влада не може да заштити људе“, каже он, што се Русија нада да ће појачати позиве за капитулацијом међу народом.

„Русија систематски напада места на којима зна да ће људи проводити време у току њихових свакодневних живота, желећи да максимизују жртве, рашире страх и изврше притисак на украјинско друштво“, објавио је Андреј Сибиха, украјински министар спољних послова, на Иксу.

Али постоји и други циљ.

„Ако људи нису присутни, они не могу да раде у фабрикама, не могу да производе оружје неопходно за одбрану земље“, каже Дикинсон.

Без активних фирми и пореза који плаћају, влада ће имати проблема да финансира саму себе.

Сирене за ваздушну опасност које се оглашавају сваког сата и приморавају фирме да затворе коштају Украјину око 45 милиона долара, каже министар за економију и екологију Александар Кравченко.

„Ако људи бораве по бункерима, пословање стаје у месту“, рекао је он Гардијану.

А Украјина је већ приморана да тражи од савезника још новца.

Други разлог зашто Русија појачава ове нападе сада просто је „зато што може“, каже Дикинсон.

Украјини је понестало муниције за њене противваздушне ракетне системе Пејтриот, што је „једини систем који је заиста поуздан против претњи од балистичких ракета“.

Америка је једина земља која их производи у значајним количинама, а „Американци и њихови партнери на Блиском истоку потрошили су велике количине залиха у актуелном рату против Ирана“.

„Непријатељ није смањио производњу ниједног типа оружја, нити је исцрпео властите залихе. Напротив, он их само гомила“, каже украјински војни аналитичар Александар Коваленко.

Уз то, од средине августа, Русија користи нову класу дронова на млазни погон, „на који Украјина нема одговор у овом тренутку.“

Ови дронови се крећу двапут брже, на много већој надморској висини, са много софистициранијим алатима за циљање и навигацију, и стога је много теже пресрести их од њихових претходника који се крећу уз помоћ пропелера.

Русија је у августу послала 2.850 ових дронова у напад на Украјину, рекао је портпарол украјинских ваздухопловних снага Јуриј Ихнат.

До 29. септембра, послала је још 3.177.

Један од највећих страних инвеститора у украјински сектор одбране, Ерик Шмит, бивши шеф Гугла, признаје да су потценили колико брзо ће Русија појачати употребу ових нових дронова.

„Русија је успела да наведе дрон директно на централни прозор Службе безбедности Украјине“, рекао је он Икономисту (The Economist).

„То је упозорење шта су све ови системи способни да ураде.“

Зеленски каже да је „захваљујући украјинској авијацији, стопа пресретања за дронове на млазни погон тренутно око 50-55 одсто, понекад 60 одсто.“

Али док Украјина ради на новим начинима да их заустави - и чини се да у томе остварује напредак, према О'Брајену - Русија их лансира толико много да чак и ако 80 одсто њих буде оборено, „много њих ће успети да се пробије сваке ноћи“.

Дикинсон се слаже с тим.

„Реално гледано, биће потребно месец-два, у најбољем случају, пре него што Украјина буде у положају да заиста контролише ову претњу“, каже он.

Мада Шмит додаје да је „најмање пет украјинских компанија израдило решења и сада их тестира.“

Овај рат је од почетка био трка у технолошком наоружању, где се чини да ниједна страна не успева да успостави одлучну предност, каже Дикинсон.

Изазов је не само израдити ту технологију, већ и произвести је у великим количинама и обучити људе да је користе.

Али напад Русије на цивиле такође је у „директној корелацији“ са њеним одсуством напретка на терену.

Москва је очекивала брзи рат, каже Дикинсон, а опет се бори, четири и по године касније, за села која су на пешке од стартне тачке инвазије из фебруара 2022. године.

Руски војни блогери говоре о шкрипцу и упадању у замку.

„Огроман број људи гине свакодневно“, каже Дикинсон.

Путин жели да остави утисак да Русија остварује напредак, каже пензионисани аустралијски генерал Мик Рајан, из Центра за стратешке и међународне студије, са Института Лоуви, и Института за модерно ратовање америчке Војне академије.

Погледајте видео: Живот под руским нападима у Кијеву

'Терористичка тактика'

О'Брајен је сагласан.

Без напредовања за Русију и са њеним властитим проблемима са привредом, ваздушни напади су „област у којој они верују да могу да изврше притисак“, каже он.

Али то „није стратегија државе која верује самоуверено да се рат одвија у жељеном правцу“.

Путин ће ићи „онолико далеко колико мора“ да би добио овај рат, каже О'Брајен, уз два изузетка.

Он не очекује да Путин употреби нуклеарно оружје, истакавши да блиски партнер Русије Кина то не жели, или да нападне читав град хемијским или биолошким оружјем.

Још нема масовног егзодуса из Кијева, каже Дикинсон, али породице разматрају одлазак током зиме.

Дикинсон не воли да употребљава реч „тероризам“, али „мислим да нема другог начина да се опише ово".

„То је чиста терористичка тактика... људе учинити узнемиреним, осујећеним и на ивици.

„И полази им (Русима) за руком.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk