Како вештачка интелигенција учествује у предизборној кампањи у Србији

Фотографије председника Србије Александра Вучића огрнутог заставом и окруженог вуковима, аутомобили са натписима „Србија побеђује" и „Студенти побеђују", као и поједини снимци протеста постоје само ако погледате у телефон.

У реалности их нема.

Зато што су створени уз помоћ вештачке интелигенције (АИ).

Како предизборна кампања у Србији улази у други месец, чини се да је све више таквог садржаја на друштвеним мрежама попут Instagramа, ТикТока и Фејсбука.

АИ чини кампање бржим, јефтинијим и једноставнијим, каже Шебнем Јардимџи Гејикчи, професорка на Институту за науку и етику са Универзитета Бон у Немачкој.

„Странке могу да је користе за анализу података о бирачима, тестирање порука, превођење материјала, али и да одговарају на питања помоћу четботова и генеришу текстове, слике или аудио снимке", додаје она за ББЦ на српском.

Истраживање о вештачкој интелигенцији и политичким кампањама објављено 2025. године, које је спровела са колегама, показује да ови алати постају саставни део преидзборних надметања.

У магловитом свету политичких порука које кокетирају са неистинама, чини се да уносе додатну забуну.

Већина АИ-генерисаног садржаја није била јасно означена, потврђује и анализа организацијеАИ Форенсицс из 2026.

„Иако олакшава комуникацију са бирачима, вештачка интелигенција може да учини политичке поруке мање транспарентним и тежим за проверу", верује Јардимџи Гејикчи.

Председнички избори у Сједињеним Америчким Државама 2024. били су међу првима на којима се АИ активно користио, показује истраживање научника са Универзитета Стенфорд.

Две године касније, у Србији „АИ изборни садржај додатно појачава постојеће политичке поделе и низак ниво поверења у медије", указује Срђан Продановић, социолог са Института за филозофију и друштвену теорију за ББЦ на српском.

„Користи за ширење непроверених или лажних информација, и као средство за привлачење пажње и одржавање политичке видљивости", додаје.

Европска унија је последњих година усвојила неколико прописа у покушајима да ограничи ризике које АИ може представљати за изборне процесе.

Србија за сада нема посебан закон који регулише вештачку интелигенцију.

Који су ризици?

На мрежама су се појављивали и АИ генерисани цртани филмови са увредљивом тематиком, као и лажни снимци са протеста подршке Хашиму Тачију, бившем премијеру и председнику Косова осуђеном за ратне злочине, на којима окупљени носе транспарент „Студенти побеђују".

Овакав садржај доноси три међусобно повезана ризика, каже Јардимџи Гејикчи.

Као први. наводи да је сада лакше направити и ширити лажни садржај „о кандидатима или изборним процедурама".

„Политичке кампање могу да користе податке о бирачима да различитим групама шаљу прилагођене поруке, уз мало јавног надзора", објашњава она.

Треће, аутоматизовани налози и системи за препоручивање садржаја на платформама могу да појачају поједине поруке и створе погрешан утисак о њиховој популарности.

Притом, ризик зависи од политичког контекста.

Ови алати могу бити посебно штетни тамо где су медијски плурализам и изборни надзор већ слаби, додаје професорка.

„У ауторитарним режимима бирачи углавном немају приступ поузданим информацијама, политичке странке не такмиче се под једнаким условима, а примена вештачке интелигенције, нарочито када долази из центара моћи, често остаје без одговарајуће контроле и одговорности", наглашава.

Када нека политичка порука већ прође кроз мреже, одређене последице су већ наступиле, додаје социолог Продановић.

„Касно је да се реагује када су људи већ видели или поверовали у нешто што је генерисано помоћу АИ."

'Борба СНС-а за место на фиду'

Прича о употреби АИ-а у српској политици почела је и пре званичне изборне кампање.

На фотографији скупа подршке владајућој СНС-у „Србија једна породица", одржаног 27. јуна 2026. у Београду, коју су делили поједини симпатизери и чланови странке - приказано је да кроз Булевар краља Александра протиче река, које у стварности нема.

Фотографија је постала вирална, а опозицији служила за исмевање представника власти.

Са сличним мотивима су направљене и десетине лажних фотографија предлога споменика у Београду, после постављања скулптуре ваге на београдским Теразијама.

Од када је објављен датум избора, на мрежама се појављују АИ постери и најаве које често постављају анонимни и полуанонимни профили.

Ова појава назива сеслопаганда - пропагандни садржај генерисан вештачком интелигенцијом који се масовно шири интернетом.

У актуелној кампањи га највише користи СНС, неретко за дискредитовање противника, каже Продановић.

„Откако је предата Студенска листа, владајућа странка на све начине покушава да створи неку врсту шока на мрежама", тврди он.

Логика је „да бирачи, али и неопредељени, примете, реагују на њега или се макар дуже задрже на објави".

„Тако се на неки начин заузима простор на фиду (почетној страни)", додаје.

То им је „посебно значајно јер је Студентска листа значајно присутна на друштвеним мрежама", објашњава.

Студентска листа важи за главног конкурента Вучићевом СНС-у на предстојећим изборима заказаним за 25. октобар.

Јардимџи Гејикчи објашњава да АИ садржај не доноси нужно нове гласове, али помаже странкама да допру до људи до којих је раније било тешко доћи.

„Он може да утиче на то са којим се темама бирачи сусрећу, да ли имају поверења у неког кандидата или да ли уопште верују да гласање има смисла."

Музика: Од пропаганде до мима

Садржај није резервисан само за прављење фотографија и видео снимака.

Током антивладиних протеста у Србији, покренутих после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду када је настрадало 16 људи, на Јутјубу се појавила песма Боље бити ћаци него бити зло, а спот је направљен уз помоћ вештачке интелигенције.

Реч „ћаци", првобитно је коришћена подругљиво за присталице власти и противнике студентских блокада, али су се временом напредњаци поистоветили с називом и у песми је представљена позитивно.

Песма се посебно проширила на ТикТоку, уз шаљиве и ироничне садржаје.

И присталице студената правиле су мелодичне пародије, попут „Мој мали ћаци", по мотиву дечје франшизе „Мој мали пони".

АИ музике има и у предизборној кампањи.

На мрежама су дељени снимци Богољуба Карића, српског бизнисмена и носиоца листе „Богољуб Карић - Покрет снага Србије - БК" како плеше уз песму направљену уз помоћ вештачке интелигенције.

Ово није карактеристично само за Србију.

Песма We Are Charlie Kirk, објављена после убиства америчког конзервативног активисте 2025, проширила се друштвеним мрежама као АИ песма са хришћанском тематиком посвећена Кирку.

Иако је првобитно замишљена као почаст, на ТикТоку је убрзо добила и иронични призвук - као подлога за мимове који нису имали много везе са првобитном поруком.

Песма има више од 13,6 милиона стримова на музичкој апликацији Спотифај.

На ТикТоку је искоришћена у више од 58.000 видеа, а успела је да се нађе и на врху листе Спотифy Вирал 50 Глобал.

Како је у свету?

На парламентарним изборима у Словачкој 2023. појавио се лажни аудио-снимак који је наводно приказивао разговор опозиционог лидера са новинаром о намештању избора.

„Снимак се проширио непосредно пред гласање, када је било врло мало времена да се утврди шта се заправо догодило, што показује да је тренутак објаве од пресудног значаја", каже Јардимџи Гејикчи.

На изборима у америчкој савезној држави Њу Хемпшир 2024, телефонски позив генерисан вештачком интелигенцијом имитирао је глас Џоа Бајдена и позивао људе да не гласају.

Председничка кампања на Тајвану 2024. показала је још једну тактику.

Организације за проверу чињеница документовале су лажно генерисане аудио-снимке кандидата, као и видео у којем је измењено оно што је кандидат Лај Чинг-те (познат и као Вилијам Лај) наводно рекао о противницима, подсећа професорка.

„Стварни утицај ових инцидената на изборне резултате не може се прецизно измерити, али они показују како вештачка интелигенција може да се користи за мешање у изборе."

Мађарски парламентарни избори 2026. показали су да је вештачка интелигенција постала важно оружје политичке пропаганде и дезинформација, пише у раду мађарских научника објављеном у билтену Европске опсерваторије за дигиталне медије (ЕДМО).

Странка Фидес, бившег премијера Виктора Орбана, масовно је користила АИ фотографије и видео-снимке да код бирача изазове страх и неповерење према опозицији, пише у овом раду.

Коришћени су генерисани снимци лидера опозиционе странке Петера Мађара као „марионете" украјинског председника Владимира Зеленског, као и лажни програм опозиције са измишљеним обећањима, попут додатног опорезивања кућних љубимаца.

Како уочити АИ садржај?

Најпре, на многим снимцима и фотографијама у дну или на врху ситним словима буде исписана порука 'АИ генерисан садржај'.

Практичан савет бирачима био би да застану пре него што поделе неки снимак или поруку ако им делују необично, узнемирујуће или се појави непосредно пред изборе, указује Јардимџи Гејикчи.

Уместо да одмах реагују, требало би да бар мало провере то што виде.

За информације о бирачком списку, месту за гласање или времену одржавања избора, најсигурније је ослонити се на званичне канале изборних институција, додаје професорка.

Кратак рецепт би био одговорити и на неколико једноставних питања.

„Ко је први објавио ову информацију, који докази је поткрепљују, какве последице може имати ако је прихватим као тачну и могу ли да је проверим у неком поузданом извору?

„Такав критички приступ не захтева много времена, али може значајно да смањи ризик од ширења манипулативног или нетачног садржаја", закључује Гејикчи.

ББЦ на српском је потврдио да је садржај поменут у тексту генерисан уз помоћ вештачке интелигенције.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk