'Велики брат' гледа Србију: Зашто је руским обавештајцима важан Београд

„Овде је тихо и мирно, ваздух је добар, има много вртова, а у њима певају славуји, док шпијуни вребају из жбуња", писао је почетком 20. века из руског Нижњег Новгорода Максим Горки пријатељу Антону Чехову.

Више од 120 година касније и 2.000 километара даље, можда би баш овом култном реченицом великана светске књижевности могла да се опише ситуација у Београду.

Трећина запослених у амбасади Русије повезана је са руским службама безбедности, тврди портал Агенства.

Они су направили анализу на основну сајта Рупеп, јавне базе података званичника повезаних са режимима у Русији, Белорусији, Киргистану, Казахстану, Молдавији и Грузији.

„Велики број обавештајних службеника указује на значај станице у Београду.

„Она служи као кључни ослонац за операције на Балкану, нарочито после масовног протеривања обавештајних службеника из земаља Европске уније (ЕУ) 2022. године", тврди члан тима Рупепа који је инсиситирао на анонимности, за ББЦ на српском.

Амбасада Русије у Београду није одговорила на захтев ББЦ-ја за коментар, као ни Министарство спољних послова Србије, чија служба дипломатског протокола акредитује запослене у страним представништвима.

ББЦ је питања послао и Безбедносно-информативној агенцији (БИА) чији задатак је да открива, прати и неутралише делатности страних обавештајних служби и Војнобезбедносној агенцији (ВБА), задуженој за војно особље у амбасадама.

„Ако новинари успеју да открију њихов идентитет, несумњиво је да српска влада зна ко је у земљи и ко је радио у руској амбасади", оцењује Семјуел Џоунс, стручњак за тероризам и Евроазију Џејмстаун фондације из Вашингтона.

Шта кажу подаци?

Уз Белорусију и Босну и Херцеговину, Србија је једина европска држава која није увела санкције Русији од почетка инвазије на Украјину у фебруару 2022, због чега су власти у Београду често биле на мети критика Сједињених Америчких Држава (САД) и ЕУ.

Влада у Београду, чији је прокламовани циљ чланство у ЕУ, задржала је и авио везе са Москвом, Санкт Петербургом и још неколико руских градова, што га чини и својеврсном капијом за Русију ка Западу.

Према подацима Министарства спољних послова Србије, које је Рупеп користио, у амбасади и трговинском представништву Русије запослено је 78 људи.

Од тога је њих 29 могуће повезати са обавештајним службама, тврди се.

„Посебно смо били усредсређени на анализу пријављених адреса ових 'дипломата', које код неких указују на седиште војне обавештајне службе ГРУ-а или на стамбене комплексе намењене запосленима у једној од обавештајних служби.

„У појединим случајевима могуц́е је директно пратити исплате зарада од ФСБ-а, СВР-а или ГРУ-а одређеним члановима особља амбасада", објашњава члан тима Рупепа.

За првог секретара амбасаде у Русији, портал Агенства тврди да је регистрован на адреси у Москви на којој су службени станови ГРУ.

Као пример наводе и супругу једног од секретара амбасаде која је добијала плату од војне јединице 44408 у Хабаровску, која је део ГРУ.

Александар Вучић, доскорашњи председник Србије, претходних година више пута је јавно говорио о деловању страних, па и руских обавештајних служби у Србији.

Откривао је наводне шпијунске афере, али је и наглашавао успешну сарадњу и захваљивао се руским службама.

„Везе безбедносних служби, ГРУ, СВР и БИА трају дуго, а околности су се промениле од 2022", каже Самјуел Џоунс.

Један од примера ових веза је и позив Федералној служби безбедности а спроведе истрагу о тврдњама да су власти употребиле 'звучни топ' на антивладином протесту 15. марта у Београду.

У државама ЕУ постоје ограничења у броју људи који могу да раде у руским амбасадама, а у Србији тога нема.

„Србија је постала центар руске саботаже или хибридне кампање против Европе", тврди Џоунс.

Почетком августа, на аеродрому у немачком Лајпцигу дрон са експлозивом ударио је у крило украјинског теретног авиона паркираног на писти.

Експлозив коришћен у овом инциденту допремљен је преко Бугарске и Србије, према заједничком истраживању немачког Велта ам Зонтага и британског Телеграфа.

У септембру 2025, више људи ухапшено је у Србији због шпијунаже, подстрекивања расне и верске мржње у Немачкој и Француској, а власти у Паризу тврдиле су да су највероватније радили по налогу руске обавештајне службе.

Три године пре тога, Владимир Кара-Мурза, опозициони активиста, 2022. оптужио је Александра Вулина, тадашњег министар унутрашњих послова, да је наложио прислушкивање док је боравио у Србији, што је овај демантовао.

Исте године, после састанка са Николајем Патрушевим, секретаром Савета безбедности Русије у Москви, Вулин је рекао да је значајно унапређена сарадња служби две земље.

„Очигледно је да је Русија забринута због активности опозиционара у иностранству, а Руса сада има много у Београду", каже Џоунс.

Више од 370.000 руских држављана ушло је у Србију од почетка руске инвазије на Украјину у фебруару 2022. до краја априла 2023, речено је тада из Министарства унутрашњих послова (МУП) за ББЦ на српском.

Троугао Београд - Беч - Будимпешта

Ако је Србија виђена као главни регионални савезник Русије, онда је Мађарска словила за чланицу ЕУ која је неговала најбоље односе са Москвом и после почетка инвазије на Украјину.

Али то се променило када је Виктор Орбан, у априлу, после 16 година на изборима изгубио власт.

„Имала је Мађарска ову врсту руског присуства. Сада, иако се се није потпуно одвојила од Русије, почиње да протерује неке дипломате под оптужбама за шпијунажу", каже амерички стручњак.

Мађарска је почетком септембра саопштила да протерује 10 руских службеника амбасаде јер су се, како тврди Будимпешта, „бавили активностима које су недопустиве за дипломате у складу са Бечком конвенцијом".

Ипак, епитет шпијунске престонице и даље држи Беч.

У мају је Аустрија протерала троје запослених у руској амбасади јер су наводно користили дипломатско представништво за нелегално прикупљање података.

„Беч је још од Другог светског рата познат као европска престоница шпијунаже, услед природе локалних закона и присуства међународних организација", каже члан тима руске базе података Рупеп.

Међу најважнијим организацијама, чије је седиште у Бечу, су Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Међународна агенција за атомску енерију (ИАЕА) и Организација земаља извозница нафте (ОПЕК).

„Гвоздена завеса није пала кроз Беч на исти начин као што је пала између западноевропских и источноевропских престоница", сликовит је Џоунс из Џејмстаун фондације.

Ову организацију је 1984. године основао Аркадиј Шевченко, највиши совјетски званичник који је за време Хладног рата пребегао у Америку, када је напустио позицију заменика генералног секретара Уједињених нација.

Погледајте видео: Ц́елије, нагазне мине и тајни досијеи - иза кулиса бруталних сиријских обавештајних агенција

Које службе делују у Србији?

Нису само руске службе присутне у Србији.

Вучић је 2025. изјавио да земља „не сме да буде полигон за деловање страних служби".

Тврдио је да у Србији делују обавештајци, и са Истока и са Запада, и да је „то све у реду док не дођете у фазу да борбено обучавате одређена лица".

Једно од питања које отвара списак наводних руских обавештајаца јесте и да ли се може очекивати повећања броја агената служби других земаља.

С обзиром на значајне кинеске инвестиције и извештаје о коришћењу технологије масовног надзора у Србији, било би занимљиво обратити пажњу на утицај Пекинга, оцењује Семјуел Џоунс.

Подсећа и да је 2024. Вилијам Бернс, тадашњи шеф америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), био на Балкану и у Београду и тај потез се „могао посматрати као корак ка побољшању односа са локалним обавештајним службама".

Још 2018. Београд је посетио Алекс Јангер, тадашњи директор Обавештајне службе Велике Британије, и разговарао о сарадњи са Вучићем и Гашићем, тадашњим шефом БИА.

У априлу 2026, владе Србије и Израела потписале су споразум који обухвата и званичну и директну размену осетљивих обавештајних и одбрамбених информација.

Према споразуму, надлежни безбедносни органи дозвољавају посете безбедносних стручњака друге земље, „када је то обострано погодно".

Сарадње, али и обавештајне активности у Србији очигледно не мањка.

Или како би рекао Максим Горки: „Шпијуни вребају из жбуња".

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk