Недељни изборни пресек: СНС митинг у Новом Саду, студентска пешачења ка Београду и ко ће све посматрати изборе

Изборна кампања улази у последњу недељу, седам дана дели грађане од гласања, док политички актери шаљу различите поруке пред 25. октобар.

Велики предизборни митинг Српске напредне странке одржан је у Новом Саду, док студентске колоне из источне и западне Србије кренуле у пешачење на заврши скуп Студетнске листе у Београду.

Завршне конвенције у Дому Омладине у Београду одржале су и две опозиционе листе - 'За европску Србију' и 'Аутентична десница'.

Недељу за нама обележила је исповест бившег активисте СНС-а, који у интервјуу за БИРН оптужује владајућу партију за бројне малверзације - од наводне куповине гласова до организовања људи за физичке нападе на политичке противнике.

Сумња у стање бирачког списка поново су подгрејане када је члан Комисије за његову ревизију Огњен Рашуо указао на велико увећање броја личних карата за само неколико месеци.

Из МУП-а је касније стигао одговор да је оно што се у први мах учинило као повећање заправо била грешка.

Ана Брнабић, вршитељка дужности председнице Србије и кандидаткиња на листи 'Уједињена Србија', најавила је да ће на предстојећим изборима бити највећи број посматрача до сада.

Она је и најавила да ће Европском парламенту упутити приговог на њихову посматрачку мисију због 'непристрасности'.

Ко ће све посматрати изборе у Србији?

Све домаће и неколико међународних посматрачких мисија, међу којима су ОДИХР, Парламентарне скупштине Савета Европе и Европског парламента, најавила је председница Скупштине у претходном сазиву Брнабић.

Пријављено више од 60 посматрача из Сједињених Америчких Држава (САД), као и посматрачка мисија из Руске Думе, као и из различитих парламената као што је Азербејџан, додала је.

„Имаћемо све посматраче овог света који постоје, биће у Србији“, рекла је Брнабић.

Најавила је да ће приговор Европском парламенту на њихову посматрачку мисију за изборе јер је „све осим непристрасна“.

Посебну критику је упутила шефу мисије и европосланику Андреасу Шидеру из Аустрије, а који је био члан делегације која је посматрала парламентарне изборе у Србији крајем 2023.

„По међународном кодексу посматрача, не може да буде неко посматрач уколико се раније директно декларисао да је за или против некога, а он се декларисао и за и против и то не увијено, већ јасно, отворено и недвосмислено.

„Он је лобирао, политички се укључио у утакмицу против Александра Вучића“, истакла је Брнабић.

Поред Шидера, чланови делегације биће Сунчана Главак и Гордан Босанац из Хрватске, Ингеборг тер Лак из Холандије, Тамаш Дојч из Мађарске, Косма Злотовски из Пољске и Хелмут Брандштетер из Аустрије.

Студенти пешке за Београд, СНС у Новом Саду први пут од пада надстрешнице

Колона од око 150 људи кренула је у 18. октобра из Горњег Милановца пешке за Београд на завршни митинг Студентске листе „Победа зове“ 22. октобра.

То је друга колона која је кренула пут главног града.

Са истока земље, из Зајечара, студенти и њихове присталице кренуле су у пешачење неколико дана раније, преко Жагубице и Петровца на Млави.

„Победа зове са свих страна.

„А сваки корак ка Београду подсећа нас на то колико људи и даље верује да Србија може да буде другачија", пише на званичном сајту Студентске листе.

Током викенда било је више скупова студената широм земље. Студенти су за викенд

У Новом Пазару, са грађанима је разговарао доктор Илија Срдановић први кандидат Студентске листе.

Рекао је да су 'максимално поштовање и сарадња са мањинским заједницама у Србији један од приоритета њиховог програма'.

У Панчеву се окупљенима обратио кандидат студената и бивши кошаркаш Дејан Бодирога.

„Морамо заједно да направимо боље и праведније друштво, уз узајамно поверење и поштовање, без подела, солидарности и различитости, поштовања наших различитости", рекао је.

После неколико најава и отказивања, митинг Српске напредне странке одржан је и у Новом Саду, први пут од пада надстрешнице и почетка антивладиних протеста.

Главни говорник био је носилац листе Александар Вучић.

Подсећајући на трагедију која се догодила 1. новембра 2024. у другом највећем граду у Србији, рекао је да је потребно да „дођемо до стварне правде, а не политичке и да буде одговоран свако ко је починио кривично дело“

„Ту не сме да буде ни попуста ни милости", поручио је Вучић.

Доскорашњи председник Србије је поручио да ће се „све ово завршити 25. октобра на изборима“.

Окупљенима се обратио и словачки премијер Роберт Фицо.

„Нисам дошао да вам држим лекције како да гласате, као што други странци раде, као да они знају шта је најбоље за вас.

„Чувајте мир и стабилност. Живела Словачка, живела Србија ", рекао је на српском језику.

Скуп су обележиле бакљада, песма 'Рузмарин', али и огромна разлика у проценама броја људи на скупу.

Док је према процени Министарства унутрашњих послова на митингу било око 110.000 људи, независна организација Архив јавних скупова саопштила да је присуствовало 16.500.

Листа „Аутентична десница“, предвођена Новом Демократском странком Србије одржала је завршну конвенцију у Дому Омладине у Београду.

„Не сме се дозволити скупштина саткана искључиво од проевропских снага“, поручио Носилац листе и председник НДСС-а Милош Јовановић.

„Је ли могуће да наш српски тас не претегне? Је ли могуће да не смемо да отворимо ту расправу и да им глатко кажемо не, одбијамо даље преговоре о чланству“, рекао је Јовановић.

На Бриселу није да осењује да ли је осуђени ратни злочинац Ратко Младић смео да буде сахрањен уз државне и војне почасти, истакао је и подсетио да је њихова делегација отишла на сахрану.

„Ратко Младић је симбол борбе за српски народ“, рекао је Јовановић.

Неколико сати раније на истом месту са предизборне конвенцију листе „Европска Србија“ послате су потпуно другачије поруке.

Време је да се настави оно што је започето 5. октобра, једна је од њих.

„Србија нема алтернативу европском путу", рекао је председник странке Слободе и Правде Драган Ђилас.

Један од носилаца листе и председник стране Србија центаа - Здравко Понош, оценио је да је током ове власти пала подршка чланству у ЕУ на 35 до 36 одсто, док је 2003. била 72 одсто.

Исповест из 'Ћациленда'

Узаврелу атмосферу у кампањи подгрејала је и исповест Момчила Марјановића, бившег члана Српске напредне странке (СНС).

У интервјуу за Балканску истраживачку мрежу (БИРН) оптужио је владајућу партију за бројне малверзације - од наводне куповине гласова до организовања људи за физичке нападе на политичке противнике.

Признао је да је и сам у томе учествовао.

Говорио је активностима у такозваном „Ћациленду“ импровизованом кампу СНС присталица у Пионирском парту у центру Београда где је боравио 15. марта 2025. током великог студентског протеста.

Тврди да је видео „минимум“ стотинак наоружаних људи.

Новац му је наводно давао Ненад Барац, директор јавно-комуналног предузећа „Новосадска топлана“, где су се и одржавали њихови састанци.

ББЦ се обратио Ненаду Барацу, али му је телефон у тренутку позива био искључен, док је претходно одбио да коментарише ове наводе за БИРН.

Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) покренуло је предистражни поступак у вези са Марјановићевим интервјуом.

Пет ствари које буде сумњу у бирачки списак и која су могућа објашњења

За мало више од четири месеца број важећих личних карата повећао се за 235.000, написао је адвокат Огњен Рашуо, члан Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка на друштвеној мрежи Икс.

Према подацима Министарства унутрашњих послова (МУП) Србије, 18. маја било је близу шест милиона важећих личних карата, а 28. септембра тај број је био 6.225.000, навео је.

„Повећан је број људи који фактички могу да изађу на изборе и гласају. Али ми те људе не видимо у бирачком списку.

„Број бирача у бирачком списку није повећан толико“, рекао је Рашуо за Инсајдер.

Број издатих личних карата на тромесечном нивоу је готово исти од половине 2023. године, због чега не види „рационално објашњење за раст укупног броја важећих докумената“.

Из Министарства унутрашњих послова у међувремену стиже одговор да је оно што се у први мах учинило као повећање заправо била грешка.

Рашуо је за ББЦ на српском говорио о потенцијалним нелогичностима у бирачком списку.

Детаљније о томе читајте у посебном тексту ОВДЕ.

Право гласа на предстојећим изборима има 6.450.523 људи, саопштила је Републичка изборна комисија (РИК).

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk