Утичу ли политички програми на бираче у Србији

Циљеви су који често заврше само на папиру, у закупљеним секундама на телевизији и радијским станицама, билбордима и страначким и промо материјалима.

Политички програми би требало да представљају начела странака и њихова решења за горуће проблеме у држави и „јеловник" бирачима пред изборе.

Али, у 90 одсто случајева у Србији су слични, без обзира да ли је странка левице, деснице или центра, указује Душко Радосављевић, политиколог.

„Личе као јаје јајету и заправо није важно шта у њима пише, јер је битнија препознатљивост партија и њеног лидера, а не за шта се залажу", каже за ББЦ на српском.

За неке људе који гласају или желе да изађу на предстојеће ванредне парламентарне изборе 25. октобра, поруке које добијају од политичких такмаца су збуњујуће.

„Битно ми је да знам да ли ћемо да живимо као у Белорусији или у Бечу.

„Али признајем да тренутно нисам сигуран која странка припада ком делу политичког спектра и чини ми се да смо у стадијуму демократије у којем то није ни одлучујуће", каже Београђанин Милоје Петровић, који гласа од 2012, за ББЦ на српском.

Предстојећи избори, према речима Радосављевића, разликују се од многих досадашњих по једном - што се сада појавила нова снага од које се тражи изјашњавање о разним стварима.

Листа „Студенти побеђују", настала из антивладних протеста после новосадске трагедије 2024. и погибије 16 људи, представила је програм од 11 општих тачака, изостављајући ставове о неким спољнополитичким питањима.

Према прогнозама, на предстојећим изборима управо ће ова листа бити највећи ривал Српској напредној странци (СНС), која неприкосновено влада од 2012.

У претходних 36 година, од повратка вишестраначја, одржано је 14 парламентарних избора, и ретко кад се дешавало да политички програми буду у првом плану и да имају утицај на бираче у Србији.

Најубедљивији пример су избори за председника Савезне Републике Југославије 24. септембра 2000. када су се бирачи изјашњавали између Слободана Милошевића и кандидата удружене опозиције Војислава Коштунице.

Тада се у Србији створила референдумска атмосфера, а иза Коштунице су стале странке потпуно различитог политичког програма.

У Србији тренутно има 138 регистрованих политичких партија, подаци су Министарства за државну управу и локалну самоуправу, што отприлике значи да на сваких 50.000 људи постоји једна странка.

Неке странке су у међувремену нестале, друге су се утопиле у веће, поједине се јављају спорадично, треће су се делиле као амебе, а упоредо су се мењали, допуњавали и стапали политички програми.

Погледајте видео о Вучићевим плановима за просвету:

Шта све утиче на одлуку бирача?

Колико програми утичу на бираче тешко је утврдити, каже политиколошкиња Пола Леман из Берлинског центра за социолошке студије.

„На одлуку утичу њихова очекивања од будућности, препознатљивост странке, да ли је кандидат харизматичан и колико му верују.

„На који начин сви фактори збирно утичу зависи и од специфичног контекста - да ли је бирачима доста владајуће странке, да ли гласају јер су разочарани досадашњом политиком или се појавила странка која их је убедила у њену визију будућности", објашњава у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Поједини стручњаци тврде да гласачи и не читају политичке програме што у великој мери јесте тачно, али истраживања су показала да њиховој видљивости заправо највише доприносе медији, указује Леман.

„Они сумирају њихов садржај за публику и онда можемо да претпоставимо да њихова порука ипак стигне.

„Требало би да нас занима шта пише у тим програмима, јер их странке схватају озбиљно и примењују много више него што већина људи мисли", додаје.

Можда један од ретких примера када су се бирачи у Србији усредсредили на програм било је почетком 1990-их када се као противник председнику Милошевићу кандидовао Милан Панић, до тада мало познати привредник из Америке.

Као успешан бизнисмен „заиста је веровао да посао, новац и економија могу да реше проблеме на Балкану“, описао га је Тим Џуда, британски новинар.

Иако му је кампања трајала тек месец дана, Панић је на програму опоравка привреде добио 34 одсто гласова - ипак недовољно да угрози Милошевића.

Има ли СНС јасан програм?

Историјски гледано, више од два века у политичком животу постоји подела на левицу и десницу, а касније је настао и политички центар.

Док се опције на десном спектру залажу за конзервативне и традиционалне вредности, националне и државне интересе и неолиберални капитализам, левица инсистира на бољем положају радника, привредним реформама и равноправнијом расподелом профита.

Али то је уџбеничко објашњење, док су у пракси границе често невидљиве међу политичким актерима.

У Србији годинама нема идеологије, због чега је тешко организовати партију, тврди политиколог Радосављевић.

„Деценијама избори уопште не постављају ниједно политичко питање, већ се намећу идентитетске, често погубне, поделе.

„Није битно шта пише у програмима јер годинама показују дозу недоследности", указује.

Идеолошка флексибилност види се на примеру СНС-а, странке коју су оформиле две кључне фигуре Српске радикалне странке (СРС) - Томислав Николић, бивши председник Србије, и Александар Вучић, такође доскорашњи лидер државе, бивши премијер и министар информисања крајем 1990-их.

Њихов програм у 20 тачака, представљен неколико месеци пре избора 2012. када су и дошли на власт, обележен је порукама о борби против корупције, стратегијом за младе и пензионере, привлачењем инвеститора.

Али истовремено су се залагали за европски пут и добре односе са Русијом, Кином и Сједињеним Америчким Државама (САД), што је политика коју и данас воде.

У међувремену су правили савезе са Покретом социјалиста Александра Вулина, који је био министар у претходним владама, па и шеф српске тајне полиције, под америчким је санкцијама и противи се уласку у ЕУ, а велики је поборник добрих односа са Русијом.

Пригрлили су и Заветнике Милице Ђурђевић Стаменковски, такође противнике чланства у ЕУ и НАТО савезу.

Иако је Вучићу и његовој партији свих ових година борба против корупције била на високом месту у програму, управо је у тој области Србија међу најслабије оцењеним на западном Балкану, а прошле године је била на дну табеле, према организацији Транспарентност.

У досадашњим кампањама су слали поруке о јачој, снажнијој и бољој Србији, уз обећања о већим платама и пензијама, новим ауто-путевима и инвеститорима - о чему говоре и сада.

Добри односи са Пекингом, Москвом и Вашингтоном и даље су срж спољне политике, а европски пут - и даље постављен као циљ - блокиран је већ четири године.

„Били су за реформе, па за стабилност, а хоће и Исток и Запад и француске авионе и кинеске возове.

„Вучићу је важно да даје паре како би се гласало за њега и да се слика поред ауто-путева - то им је једини програм", утисак је Милоја Петровића.

Погледајте видео о предизборном скупу СНС-а у Београду

Највећа програмска очекивања од студентске листе

Листа „Студенти побеђују", дебитант на политичкој сцени, представила је нове људе, али је њен програм на скенеру бирача.

Увођење тужилачке полиције, транспарентност јавних набавки, ревизија свих државних пројеката, ослобађање медија, подршка домаћим предузетницима и пољопривредницама, нека су од обећања.

Има и оних који од њих траже да се јасно изјасне о односу према Косову, увођењу санкција Русији, чланству у Европској унији и кинеским инвестицијама.

До сада су само саопштили да, попут СНС-а, не желе да уводе санкције Русији.

За Милоја Петровића они нису идеолошки најпрецизнији.

„Док су протестовали били су пре свега за утврђивање одговорности за новосадску трагедију и склањали су се од политичких тема.

„Када су постали политички актер битно им је да се само склони садашња власт и њен апарат, али и даље не знамо како", каже.

Илија Срдановић, први на студентској листи, више пута је говорио да им је циљ да пре свега реше унутрашње проблеме, а тек онда спољнополитичке.

„Очекивала сам мало детаљнији план, можда ће га бити касније, али ми је на прво читање био списак лепих жеља - важних, али суштински ништа ново.

„Можда смо и ми постали превише цинични, па свему тражимо ману", каже 42-годишња Даница Павловић из Трговишта, места на југу Србије.

Погледајте видео: Интервју Илије Срдановића за ББЦ на српском

Има ли у Србији левице?

Од 1990-их, у Србији нема аутентичне левичарске партије, јер не могу да се дефинишу према социјализму, самоуправљању и антифашизму, каже политиколог Радосављевић.

Социјалисти, настављачи некадашњег Савеза комуниста, играли су на карту левице којој су у првом плану радници и социјална правда.

Али дела су их демантовала - делили су власт са највећим ривалима из прошлости, Демократском странком и Демократском странком Србије, подржавали транзицију друштва и реформе, приватизацију фабрика некада у друштвеном власништву и отпуштања радника.

После победе СНС-а 2012, били су део сваке владе, а истакнути званичник Душан Бајатовић, годинама је директор Србијагаса, једне од најзначајнијих фирми за функционисање привреде.

Коалицију са напредњацима, СПС-у замерају и верне присталице каква је Јасмина Гоцић из Ниша.

Излазак у коалицији са СНС-ом на једне од претходних избора коштао их је не само бирача, већ и чланова, сматра.

У подељеном друштву какво је данас, чини јој се да се о политичким програмима прича много више него раније.

„У продавници, на стајалишту градског превоза - свуда", каже она за ББЦ на српском.

„Чини се да би сада заиста могло да буде важно, посебно код неодлучних", додаје.

Погледајте: Интервју Славице Ђукић Дејановић (СПС) за ББЦ на српском

'Не можеш истовремено да будеш и капиталиста и левичар'

„Све странке се као труде да буду аутентичне, а на крају нуде сличне програме", сматра инжењер Милош Давитковић.

Замера странкама на учмалости и застарелим програмима.

„Од избора до избора, мало ствари се суштински променило, углавном нас годинама муче слична питања, па се стиче утисак да се вртимо у круг", каже за ББЦ на српском.

Програмски „јаловој" политичкој сцени потребна је реконструкција до које би могло да дође у следеће две до три године, оцењује политиколог Радосављевић.

„Значило би када би се та сцена направила на основу партијских програма одређених неком идеологијом јер не може се истовремено бити и капиталиста и левичар.

„У програму би требало јасно назначити конкретне циљеве и бити доследан у њиховом спровођењу, а не да причате једно када сте кандидат за председника, а друго када се борите за посланички мандат", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk