Сиромаштво на Балкану: 'Не знам шта кажу бројеви, али мој џеп је празан'

Живот од првог до првог у месецу за већину становника земаља на Балкану претворио се у математичку акробацију и савладавање вештине преживљавања.

Сваки пети човек је у ризику од сиромаштва или једва може да подмири основне животне потребе, просечни су подаци њихових агенција за статистику, а у највећем ризику у говото свим државама су пензионери, самохрани родитељи и млади између 18 и 24 године.

„Успем да зарадим између 10 и 30 евра, а понекад се вратим празних руку.

„Цене скачу, али шта ми можемо да урадимо са тим - ништа", каже Ћазим Зушколи из села надомак Приштине на Косову, за ББЦ на српском.

Са њим живи још 11 чланова породице и укупно примају социјалну помоћ од 250 евра, а додатни извор прихода им је прикупљање секундарних сировина.

Званични подаци указују да су у готово свакој земљи Западног Балкана старији од 65 година у највећем ризику од сиромаштва.

Пензионерка Драгица Живић из Београда годинама продаје воће на импровизованој тезги, јер пензијом од 31.000 динара не може да подмири све трошкове.

„Не знам шта кажу бројеви, али мој џеп је празан", каже 70-годишња Живић за ББЦ на српском.

Ни глобална слика није много боља.

У апсолутном сиромаштву живи 1,2 милијарди људи, што је за 51,5 милиона више него 2025, подаци су Уједињених нација.

Први пут од 2010, од када се ова статистика води, забележен је пораст.

Најчешћи узроци сиромаштва су незапосленост, ниске пензије, али заправо је веће где је неједнакост у примањима већа, каже Михаил Арандаренко, професор Економског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

„Неједнакост генерише сиромаштво, али не треба заборавити и субјективни осећај.

„Ако је држава сиромашнија онда ће и субјективни осећај њених становника бити такав, као што је случај са Молдавијом, Србијом, Грчком или Бугарском у односу на Шведску или Немачку", додаје.

На основу месечних прихода домаћинства и прелазе ли неопходан праг, рачуна се стопа ризика од сиромаштва.

Србија: 'Једеш хлеб стар неколико дана'

Када пензионерка Драгица Живић подмири дажбине, купи лекове и нешто хране - на нули је.

„Не једем бог зна колико, али цене само расту.

„Крпиш чарапе, једеш хлеб стар неколико дана и гураш", каже Београђанка.

Од вишегодишњег стајања се, додаје, додатно погрбила, али мора да заради са стране да би изгурала месец.

Петина становништва у Србији живи, попут ње, у ризику од сиромаштва јер су им примања испод прописаног прага који је у 2025. за једночлано домаћинство био 45.674 динара.

У Србији око 300.000 пензионера има иста примања као Драгица - 31.000 динара (око 265 евра) - што је најнижа пензија.

Из џепа њене танке јакне вири најлон кеса са неколико новчаница - 10, 20, 50 динара.

„Данас сам зарадила 500, тачно за хлеб и млеко - пуна капа", каже ми.

За минималну потрошачку корпу, у којој половину чине храна и безалкохолна пића, у Србији је потребно 52.000 динара.

„Хтела сам да угасим телевизор и фиксни телефон, али бар нешто да ми дрнда у празној соби", каже она.

Живи у гарсоњери и не плаћа кирију, некада је као кројачица имала добру плату, али фирма је отишла у стечај.

Радила је годинама на „црно" док није стекла услове за пензију.

„Шта да кажу, сине, ови са децом?", пита ме тужног гласа.

У првој половини 2026, цене у Србији су порасле за 2,9 одсто у односу на исти период прошле године.

Од 2020, у Србији је све више старијих од 65 година испод прага сиромаштва, упркос томе што је просечна стопа опала међу радно способним људима, каже Арандаренко.

„Стопа укупног сиромаштва је била висока све до 2018, 2019. а онда је опала. Томе су допринели повећање плата и већа запосленост", додаје економиста.

Косово: 'Понекад помогну пријатељи'

Крајем 2024, Косово је статистички било најсиромашнија европска држава, а то се прелило и на следећу годину - стопа сиромаштва била је око 19,2 одсто.

Плате су порасле, али се увећала и инфлација, а са њом и цене намирница.

Скупљи су и вода, струја, гас, као и цене становања - порасле су за 11,9 одсто.

Ћазиму Зушколију месечно је потребно и 300 евра за лекове за супругу и њега.

„Лекови су скупи, па понекад помогну пријатељи. Супрузи сваке недеље купујем лекове за инхалацију.

„Раније сам добијао инсулин, али сада и њега морам да плаћам, да нема пара од продаја сировина не бих могао да приуштим", каже.

Социјална помоћ од 250 евра коју прима је око трећине просечне плате на Косову - 636 евра.

Минимална потрошачка корпа је 42 евра - обухвата хлеб, брашно, млеко, јаја, уље, шећер, кафу и основне хигијенске производе.

А остали трошкови?

Рачуне за струју, између 40 и 50 евра, не успева увек да подмири, а додатни трошак су књиге и школски прибор за децу, каже.

Држава им је помогла да купе књиге.

Босна и Херцеговина: 'Раније су помагала деца, али сад не могу ни себи'

У суседној Босни и Херцеговини (БиХ) са мало више од три милиона становника сиромашних је 13,5 одсто, последњи су доступни подаци Агенције за статистику из 2022.

Праг сиромаштва за једночлано домаћинство је 269,44 евра, кажу за ББЦ на српском, додајући да је 8,6 одсто на граници сиромаштва.

У највећем ризику су домаћинства у којима су одрасли без завршене основне школе - 36 одсто.

Јасмина из Сарајева има пензију од 204 евра, што је за 150 евра мање од најниже у држави, због чега већ две године користи услуге јавне кухиње.

„Изузетно су хумани, помажу нам и да није њих били бисмо на просјачком штапу.

„Не може се преживети са минималном пензијом", каже она у разговору за ББЦ на српском, не желећи да каже презиме.

Минимална плата у БиХ је око 525 евра, а просечна зарада је око 879 евра.

Јасмина има 60 година и није подстанарка, а са расположивим новцем може да покрије неке од рачуна и лекова.

„Тек што сте платили једне рачуне, стижу нови, а где је новац за лекове и живот", констатује са уздахом.

„Стари јесмо, али не можемо да живимо само на хлебу и млеку", додаје.

Раније су јој, каже, помагала деца, али „сада не могу да помогну ни себи".

Праг сиромаштва на Балкану по годинама

Хрватска: 'Шта се може са осам евра дневно?'

Највећи ризик за сиромаштво у Хрватској је и даље незапосленост, а најпогођенији су пре свега пензионери, кажу из Хрватске мреже против сиромаштва за ББЦ на српском.

У овој чланици ЕУ минимална плата је око 1.050 евра, док је просечна пензија 764 евра.

У земљи са нешто више од 3,8 милиона људи, готово трећина су пензионери, а међу њима 40 одсто је у ризику од сиромаштва.

Трећина просечне пензије покрива минималну потрошачку корпу 248,17 евра за једну особу, што значи да јој је на располагању у просеку осам евра.

Просечан профил некога ко располаже средствима испод прага сиромаштва у Хрватској је управо жена старија од 65 година која живи сама, прима пензију и живи у сопственом или изнајмљеном стану.

Њени месечни приходи су мањи од 753 евра и није у могућности да покрије изненадни финансијски трошак, подаци су Хрватског завода за статистику.

Нешто више од пола милиона становника тешко изгура месец, а трећина не може да подмири неочекивани финансијски трошак сопственим приходима, додају у писаном одговору.

Трочланом домаћинству је месечно потребно 384,56 евра за млеко, брашно, кромпир, воће и поврће, сапун, детерџент и тоалет папир.

Северна Македонија: Пропаст средње класе

Ни статистика Северне Македоније, која има око 1,8 милиона становника, није бајна.

Око 20 осто људи је сиромашно, мада представници невладине Македонске платформе против сиромаштва тврде да бројке не илуструју реално стање.

„Некадашња средња класа више не постоји - сада су ти људи у ризику од сиромаштва, купују само основне лекове, храну, минимално се греју, смањују квалитет обуће и одеће", казала је Биљана Дуковска, председница организације, у октобру 2025.

У највећем ризику од сиромаштва су породице са троје или више деце - чак 54,8 одсто, додала је.

Праг сиромаштва за четворочлану породицу је око 500 евра, што је за 250 евра мање од просечене плате.

Минимална потрошачка корпа износи 1.060 евра и садржи основне намернице.

Минимална зарада је око 390 евра - међу најнижим у региону.

Црна Гора: Трећина деце изложена сиромаштву

Црна Гора се сматра најнапреднијом кандидаткињом са Балкана за чланство у ЕУ, али се истовремено бори са високом стопом сиромаштва.

У земљи са око 600.000 становника статистика упозорава да сваки пети живи испод прага ризика од сиромаштва који је око 405 евра месечно за једночлано домаћинство.

За четворочлано домаћинство праг ризика од сиромаштва је око 850 евра.

Просечна зарада у Црној Гори је у јулу 2026. била 1.037 евра.

Више од трећине деце је изложено сиромаштву и живи у породицама које немају основне услове за достојанствен живот.

Становници који спајају крај са крајем највише живе на северу земље, посебно су погођени рурални делови, док се знатно боље живи на југу, односно местима на обали Јадранског мора.

Ћазим Зушколија би волео да обнови кућу у којој тренутно живе, а и да социјална помоћ буде већа.

„Нека моја деца бар заврше школе, да одрасту и имају своју пару", каже он.

Драгица Живић ће продавати воће још који месец, после следи, како каже, кијамет.

„Док могу, излазићу, а онда ћу да смањим још који залогај, док не отопли следеће године", каже ми.

Графике: Теодора Ћурчић, ББЦ новинарка

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk