Поскупљења у Србији: Каква је веза пљескавице у лепињи и инфлације

Пљескавица у лепињи једно је од омиљених брзих јела у Србији, али и неочекивани показатељ раста инфлације.

Пре четири године, пљескавица од око 300 грама коштала је 330 динара у неким београдским ресторанима брзе хране, што значи да је за хиљаду динара могло да се купе три - са прилозима.

Четири године касније, за једну 'црвену', како се колоквијално назива новчаница од 1.000 динара, можете да купите највише две пљескавице од око 300 грама и то у зависности од ресторана.

Да се по пљескавици заиста може уочити раст инфлације потврђује и извештај Републичког завода за статистику (РЗС), према којем је ова храна учествовала у укупним поскупљењима са чак 21,5 одсто.

Крајем септембра, а уочи октобарских ванредних парламентарних избора, пунолетни становници Србије добили су једнократну помоћ од 6.000 динара, што значи да за тај новац могу да купе тек 12 пљескавица у лепињи.

Мада су многи тих 6.000 динара већ вратили у државну касу због поскупљења појединих комуналија.

Упркос сталним хваљењима представника власти о привредним успесима земље и тврдњама о најбржем расту у Европи и константном повећању плата и пензија, из новчаника становника Србије новац брзо нестаје.

У првој половини 2026, потрошачке цене порасле су за 2,9 одсто у односу на исти период прошле године, објавио је РЗС.

Цене производа и услуга личне потрошње у августу 2026. године веће су у Србији за 2,2 одсто у поређењу са августом 2025, објављено је.

У земљи у којој је просечна плата око 120.000 динара, што је износ бруто минималца у Хрватској, значајно су порасле цене разних производа и услуга, а гориво је и даље најскупље у региону.

Грејање

Пред грејну сезону, поскупели су дрва и пелет, а најављује се и повећање цене струје.

Седам од 60 топлана у Србији поднело је захтеве локалним самоуправама за повећање цена грејања, али до сада ниједан захтев није одобрен.

Осим даљинског грејања, које користи сваки други становник Београда, домаћинства у Србији користе дрва, пелет, гас, угаљ и електричну енергију.

Србија умногоме зависи од руског гаса, а 30. септембра је објављено да је до краја године продужен уговор о гасном аранжману са Русијом.

„Аранжман је само део укупне, коначне цене", каже Александар Ковачевић, енергетски стручњак.

„Треба платити транзит гаса кроз Турску, кроз Бугарску, треба платити транзит кроз гасоводе, треба платити порезе, управљати потрошњом, пунити и празнити подземно складиште, а поред тога, не треба заборавити да се кртична гасна инфраструктура налази у зони ратних дејстава.

„Цена ће зависити и од тога које ће количине бити уговорене и остварене, а могуће је да ћемо део морати да набавимо из других извора, што може коштати више", додаје Ковачевић.

Како се најповољније грејати?

Најповољнији начин грејања током предстојеће грејне сезоне за домаћинства у стану од 60 квадрата остају природни гас и огревно дрво, под условом да се дрво набавља по нижим ценама и користи у ефикаснијим пећима, према процени Агенције за енергетику Србије.

Трошак грејања у тим случајевима креће се око 60.000 динара за целу сезону.

Знатно више новца биће потребно домаћинствима која користе пелет, јер се процењује да ће за грејање издвојити око 114.000 динара, што је чак 50 одсто више него прошле године, пишу они.

Трошкови грејања на угаљ кретаће се између 81.000 и 102.000 динара, у зависности од врсте горива.

Када је реч о електричној енергији, трошкови у великој мери зависе од начина коришћења.

Домаћинства која се греју термоакумулационим (ТА) пећима и користе претежно јефтину ноћну струју за сезону ће потрошити око 103.000 динара, док ће они који део потрошње остварују током дана плаћати и до 142.000 динара.

Најскупљи вид грејања и ове године остаје на струју, за које је потребно издвојити више од четврт милиона динара, додају.

Зашто су поскупела дрва?

Цена енергената, временске прилике, трошкови транспорта, али и промене на тржиштима у региону - све ово може да утиче на цену огревног дрвета.

Дрва су и највише поскупела - цена за огрев тренутно износи између 10.500 и 11.000 динара.

Огревно дрво је веома добар показатељ шта се дешава на енергетском тржишту, зато што се у његовој цени све сабира, указује Ковачевић.

„Раст цене дизела утиче на цену огревног дрвета, јер дрво треба посећи, извући и превести.

„Ако поскупи струја, људи могу да пређу на дрва, а исто важи и за гас - ако он поскупи или постоји страх од проблема у снабдевању, нека домаћинства би могла да почну да купују дрва", објашњава Ковачевић.

На цену може да утиче и значајан раст потражње.

„Ако људи који се греју на гас, рецимо, из страха од могућих проблема са снабдевањем одлуче да купе залихе огревног дрвета, они додатно повећавају потражњу.

„То могу да буду релативно добростојећа домаћинства која могу да купе дрва по готово било којој цени, чиме се она подиже и за остале купце", објашњава Ковачевић.

Уз то, ако нагло захлади, потражња може да порасте за врло кратко време, што може да утиче и на цену, додаје.

На цену огревног дрвета индиректно утиче и цена струје.

Домаћинства се греју на дрва, али користе и струју за догревање, па ако уђу у скупљи тарифни систем, потрошач доноси одлуку колико ће користити струју, а колико дрва, указује Ковачевић.

„Ако се, на пример, промени праг за улазак у црвену зону, то може да промени понашање потрошача и увећа цену огревног дрвета", каже енергетичар.

„Стога је било неопходно задржати повишени праг црвене зоне за домаћинства која су изложена ризику енергетског сиромаштва."

Црвена зона је најскупљи тарифни степен за електричну енергију и односи се на месечну потрошњу већу од 1.200 киловат-сати.

Шта утиче на цену струје?

У оквиру аранжмана са Међународним монетарним фондом, Влада Србије се обавезала на ново усклађивање цене електричне енергије за домаћинства, а планирано је и преиспитивање система блок тарифа.

Цена струје за домаћинства зависи од тога колико електричне енергије потроше током месеца.

Најскупљи је црвени тарифни блок, у који се улази када месечна потрошња пређе одређени праг.

Праг је прошле године спуштен са 1.600 на 1.200 киловат-сати.

То значи да домаћинства која потроше више од 1.200 киловат-сати сада већи део потрошње плаћају по цени која важи за најскупљи блок, па рачун може да буде знатно већи.

Поскупело и вађење докумената

Од 12. септембра поскупеле су и услуге Министарства унутрашњих послова (МУП), односно издавање јавних исправа, личних докумената и регистарских таблица.

Поред досадашњих такси, од сада се плаћају и трошкови њихове техничке израде.

Из Полицијске управе Београда кажу да је реч о „минималним корекцијама цена одређених после дужег периода".

Цена таксе за возачку дозволу била је 2.115 динара, а сада 2.304 динара.

Поскупело је и издавање саобраћајне дозволе - уместо досадашњих 1.970 динара, цена сада износи 2.168 динара.

Нова цена за регистарске таблице је 1.380 динара.

За замену саобраћајне дозволе, регистарских таблица и налепнице потребно је 5.684 динара, што је поскупљење за 200 динара.

Осим струје, вода, лекови и пљескавице погурали инфлацију

Трошкови живота у Србији наставили су да расту и током 2026.

Инфлацију су највише „погурали" скупља струја, горива за возила, вода, лекови, али и угоститељске услуге, а посебно многима омиљена пљескавица у ресторанима брзе хране, показује извештај РЗС-а.

Цена кафе скочила је за 1,8 одсто, док су цене сокова веће за 2,7 одсто, подаци су из септембарског извештаја Републичког завода за статистику.

И цене алкохолних пића достигле су врхунац, пошто су поскупела за 6,5 одсто, а цена цигарета је већа за 7,1 одсто.

Пиво је поскупело за 8,9 процената.

Летошња афричка свињска куга узела је данак - цена живе ваге товљеника (свиње која се узгаја за исхрану) сада је између 240 и 250 динара.

Упоредо са растом цене живе ваге, свеже свињско месо у продавницама поскупело је између 10 и 15 одсто, док је цена јунетине, за сада, непромењена.

Графике: Теодора Ћурчич

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk