'Више не могу да глумим у представама и филмовима или да читам': Џуди Денч

Џуди Денч, чувена британска глумица и добитница Оскара, каже да због проблема са видом не може да наступа на сцени или да чита, више од деценије пошто јој је постављена дијагноза.

Денч је 2012. године дијагностикована макуларна дегенерација повезана са старењем (АМД), стање које утиче на њен вид и због којег јој је веома тешко чак и да препознаје лица.

„Не могу више да глумим у представама или да снимам филмове, не могу више ни да читам", рекла је Денч у разговору са Емом Барнет у емисији „Данас“ (Today) на ББЦ Радију 4.

Открила је да је њено стање доводи до непријатних сусрета.

Понекад прилазим погрешним људима „и скоро их загрлим“, а онда схватим да сам погрешила, рекла је чувена глумица која има 91 годину.

Упитана о старењу, Денч одговара: „Нема шта да се каже, не размишљам превише о томе.“

Каријера Џуди Денч траје више од седам деценија и једна је од најславнијих британских глумица, са разним улогама у позоришту, телевизији и филму.

Освојила је Оскара за најбољу споредну глумицу за улогу краљице Елизабете Прве у филму „Заљубљени Шекспир“ (Shakespeare in Love) 1999. године, а велику међународну популарност стекла је улогом „М“, шефице тајног агента Џејмса Бонда.

Дебитовала је као лик „М" у филму „Златно око“ (GoldenEye)1995. године, поставши прва жена која је играла ту улогу у серијалу о тајном агенту 007.

Али губитак вида је из дана у дан утицао на њену способност да ради.

Глумица је раније говорила како се мучи да види на снимањима филмова и да има потешкоц́а са учењем сценарија.

Упркос таквом стању, наставила је да се појављује на јавним догађајима и отворено говори о прилагођавању животу са погоршаним видом, наводец́и да јој је „радио увек био важан“.

Говорила је за ББЦ уочи објављивања мемоара Is It Too Late to Make a Run for It?, које је написала заједно са позоришним редитељем Бренданом О'Хиом.

У интервјуу, Денч се присетила да ју је бивши шеф британске обавештајне службе МИ6, сер Дејвид Спединг, позвао на ручак, описујуц́и искуство као „веома узбудљиво“.

Када је питала где би је возач требало да остави, речено јој је: „Не, не, послац́емо вам ауто, доц́и ц́емо по вас.“

Међутим, стигла је са закашњењем од око 20 минута пошто се возач мучио да пронађе њену куц́у.

„Рекла сам: 'Жао ми је што касним толико јер ваш возач није могао да пронађе моју куц́у.' Свидело ми се.“

Упитана има ли мишљење ко би требало да игра следец́ег Бонда, кратко је одговорила: „Не“.

Присетила се и сусрета са америчким глумцем Сиднијем Поатјеом, који је постао први црнац који је освојио Оскара за најбољег глумца 1964. године.

Глумила је у представи „Ејмин поглед“ у Њујорку када је једне вечери Поатје дошао у иза сцене.

Сетила се да је редитељ Ричард Ејр био у њеној гардероби и дао јој белешке када је неко покуцао на врата.

Денч је рекла да се осец́ала као да је у ваздушном тунелу када је Поатје ушао: „Било је узбудљиво.“

На питање шта му је рекла, Денч је одговорила: „Ништа посебно, вилица ми је била пала. Био је тако шармантан... и веома висок.“

У интервјуу је говорила и о њеној љубави према Вилијему Шекспиру.

Сетила се како је гледала њеног брата у улози краља Данкана у „Макбету“ када је имала девет година и рекла је да је тај тренутак пробудио њену страст према драмском писцу.

„Прошао је сценом и изговорио: 'Који је то проклети човек?' (реплика у Макбету). Помислила сам: 'О, Боже, ово је за мене'. Рекао је 'проклето', јесте ли чули?“.

Рекла је и да је „заљубљена“ у Шекспирове сонете: „Једноставно их обожавам.“

„То је ритам. То је ритам срца, он је тако једноставно сажео начин на који се свако од нас осец́а према... па, било чему.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk