Кога је све Вучић помиловао као председник Србије

„Претпоследњег дана председниковања донео сам одлуку о аболицијама и помиловању 49 лица.“

Тим речима се, између осталих, Александар Вучић 27. септембра обратио јавности, подносећи оставку на функцију председника Србије.

Од тога је, како каже, 23 људи помиловано „за ужасне догађаје кроз које смо пролазили у последњих годину и по дана“, рекао је Вучић, алудирајући на масовне протесте широм земље, предвођене студентима, после пада надстрешнице у Новом Саду и највећу политичку кризу од како су 2012. он и Српска напредна странка (СНС) дошли на власт.

Међу њима је 11 људи који су „учествовали у инцидентима против блокадера", чији идентитет није саопштио, ни разјаснио о којим инцидентима се ради, као и 12 из „'Новосадске групе', на челу са Милом Пајић“.

Реч је о активистима опозиционог Покрета слободних грађана (ПСГ) и групе СТАВ, оптуженим за рушење државног поретка.

„Не прихватамо милост, нисте нам је ни дали.

„Добили смо слободу која нам је од почетка и припадала, а насилно нам је била одузета", саопштили су из СТАВ-а, наглашавајући да је све био „монтиран поступак", а циљ помиловања „неколико политичких поена".

„Не прихватамо да нас изједначавате са насилницима и да нас користите да бисте створили привид мира, а немир сте у друштво ви унели", поручили су у реаговању на Вучићев потез.

Није познато ко су још 26 људи од 49 које је Вучић помиловао.

'Пружио сам им руку'

Током највећег дела деветогодишњег боравка на функцији председника државе, од 2017. до 2026, Вучић институцију помиловања и аболиције није ни користио, ни помињао.

Почео је тек 2025. године, када је помиловао 18 људи.

Прво 13 приведених због нереда, протеста и блокада, за шта је касније више пута изјавио да се покајао.

„Никада, колико сам председник, нисам доносио одлуку о помиловању, девет година сам председник - то је увек веома ризично, не можете увек да узимате правду у своје руке", изјавио је Вучић тада.

„Овим се отвара Пандорина кутија, којом ћу морати да се бавим на дневном нивоу, ако тако буде.“

Тада је помиловано шест студената, деканка Филозофског факултета у Нишу Наталија Јовановић, универзитетски професор и активиста ПСГ-а Радивоје Јововић, четири директора школа из Шапца и Богатића и помоћни радник школе из Прокупља.

Затим је помиловао и четворицу активиста СНС-а који су студенткињи Академије уметности сломили вилицу у Новом Саду, због чега је тадашњи премијер Милош Вучевић поднео оставку.

Помиловао је и девојку која се у јануару 2025, током студентске блокаде у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду, аутомобилом ударила учеснике протеста.

Првобитно је била осумњичена за покушај убиства, али је правна квалификација касније промењена и поступак је вођен због тешког дела против опште сигурности.

У међувремену је више пута помињао да је спреман да помилује и окривљене у случају „Генералштаб", међу којима је и министар културе Никола Селаковић.

Ипак, за сада није познато да ли је и Селаковић међу помилованима, а против њега је судски поступак у току.

„По закону и правилнику, председник има право да помилује лице од кривичног гоњења", рекла је Вања Бајовић, професорка Правног факултета у Београду, раније за ББЦ на српском.

Поступак за помиловање, којим се даје ослобођење од кривичног гоњења, покреће се само по службеној дужности и то ради министар правде, док председник државе доноси коначну одлуку.

За последњи указ о помиловању скоро 50 људи који је потписао претпоследњег дана председничког мандата, Вучић је рекао да је његова лична одлука.

„Упркос мишљењу дела Комисије (за помиловања), упркос мишљењу различитих служби Републике Србије, безбедносних служби, донео сам одлуку да помилујем 12 људи из 'новосадске групе' и 11 лица које су са друге стране учествовали у инцидентима против блокадера", рекао је Вучић 27. септембра.

„Сматрао сам да ће то бити додатно пружена рука свима који су се понашали неодговорно и неозбиљно", додао је.

Шта је акт о помиловању?

Помиловање је „акт милости" којим председник републике ослобађа одређена лица од кривичног гоњења или извршења казне, објаснила је Бајовић, професорка кривичног права, раније за ББЦ на српском.

Молбу обично подноси осуђени, док министар правде покреће поступак за помиловање којим се ослобађа од кривичног гоњења, искључиво по службеној дужности.

Ослобађање од кривичног гоњења - аболиција, ретко се примењује у другим државама и умногоме је спорно јер се „њиме задире у домен правосуђа", које „орган извршне власти", у овом случају председник, „онемогућава да реши конкретне предмете".

Неки од помилованих „могу да имају правни интерес да се против њих поведе кривични поступак и да се утврди да су невини", указала је Бајовић.

„Из перспективе осумњиченог, ако је стварно невин, можда би му више било у интересу да се у судском поступку докаже да је ослобођен кривице, одбаци кривична пријава и обустави кривични поступак, него да извршна власт одлучује о томе и оставља сумњу у погледу самог постојања кривице."

'Новосадских 12'

Дан пре великог протеста у Београду 15. марта 2025. године, једног од највећих скупова у новијој историји Србије, ухапшено је шесторо људи.

За преосталих шесторо активиста опозиционог СТАВ-а, који су у том тренутку били ван земље, расписана је потерница и они се од тада нису враћали у земљу.

„Тешко сам подносио то да нам део младих људи, шта год и како год да су тешка дела починили, младост и живот проводе ван граница Србије, а да им то не би био избор", рекао је Вучић пред подношење оставке, када је саопштио да ће и они бити помиловани.

Уочи хапшења Новосадске шесторке на неколико провладиних телевизија емитован је снимак њиховог разговора у просторијама ПСГ-а у Новом Саду.

Из ПСГ-а су тада оптужили Безбедносно-информативну агенцију (БИА) да их је противзаконито прислушкивала.

Крајем године су сви пуштени из притвора и да се бране са слободе, када им је почело суђење.

Адвокати одбране су у више наврата истицали да је једини доказ - прислушкивани разговор - незаконит.

„После више година борбе против мафијашког картела на власти у којој сам привођен више од десет пута, пребијан, таргетиран, процесуиран у измишљеним поступцима, руку 'помирења' не прихватам", написао је Срђан Ђурић, један помилованих активиста, на Instagram налогу.

„Не тражим милост, нити помиловање, нити аболицију, већ правду и право на правично суђење", додао је.

Одлуку Вучића о аболицији назвао је „бесрамним покушајем да правду избегну они којима треба да се суди - напредњачки насилници и криминалци".

„Одбијам да прихватим да ће убица мени невином да дели правду", написао је Ђурић.

У међувремену су се огласили и представници студената, наглашавајући да су помиловани и, кажу, одговорни за нападе на њихове колеге.

„Народе, будите захвални ако преживите покушај убиства, а онда се захвалите Вучићу што је починиоца пустио да вас поново сретне", написали су на профилу Пољопривредни у блокади.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk