Мали водич кроз изборе у Србији: Ко је ко и ко је с ким

Те недеље, 25. октобра, као и сваког викенда, на програму ће бити читав низ великих дуела, лепих голова и кошева, али ће од свих утакмица већина ипак пратити - изборну.

Припреме су увелико у току, добили смо и прве учеснике, а полако се кристалише и који ће све тимови наступити на том мечу, који већ дуго изазива велику пажњу.

Предстојећи ванредни парламентарни избори потенцијално би могли да буду најдраматичнији од 2012. године, када су Српска напредна странка (СНС) и председник Александар Вучић дошли на власт.

Коначан списак изборних листа још није познат, јер нису сви Републичкој изборној комисији (РИК) поднели захтев за кандидатуру.

За сада је проглашено пет листа - око владајућих Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије (СПС), Студентска листа - Студенти побеђују, као и мањинске Савеза војвођанских Мађара и Расим Љајић - Људски, чији је носилац дугогодишњи министар у више Влада Србије.

Текст ће бити ажуриран како се ситуација буде развијала, да на једном месту имате водич кроз све што треба да знате о октобарском изласку на биралишта.

Српска напредна странка

Листа Александар Вучић - Уједињена Србија биће прва на изборном листићу.

На првом месту је Вучић, који је кандидат за председника Владе, а следе га бивши премијер и званични председник СНС-а Милош Вучевић и Ана Брнабић, председница Скупштине Србије и бивша премијерка.

Нешто детаљнији преглед њиховог списка од 250 кандидата за народне посланике, открива и које још партије желе да уз СНС уђу у посланичке клупе.

Пре свега су ту Александар Шешељ и Вјерица Радета, званичници Српске радикалне странке (СРС) Војислава Шешеља, осуђеног за ратне злочине пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, од које се СНС 2008. отцепила.

Када су Вучић и Томислав Николић, некадашњи високи функционери СРС-а, одлучили да формирају напредњаке, из табора радикала уследили су жестоки напади.

Овог пута иду заједно, па је тако на листи и Шешељев син Александар.

Ту су и Стефан Кркобабић, лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС), Марјан Ристичевић из Народне сељачке странке и Милија Милетић из Уједињене сељачке странке.

На листи су и, између осталог, и глумци Лидија Вукићевић и Бранислав Лечић, кошаркаш Жељко Ребрача, провладин студент Милош Павловић, као и Вукашин Вучићевић, син Драгана Ј. Вучићевића, власника и уредника провладиног таблоида Информер.

На седници Главног одбора СНС-а у Нишу, Вучић је најавио да ће, ако СНС добије довољно гласова за формирање владе, његов кабинет имати далеко мање министарских места - само 12 у односу на досадашњих 30.

Социјалистичка партија Србије

Коалиција око социјалиста, која од 2012. на републичком нивоу чини власт са СНС-ом, названа је Ивица Дачић - фактор стабилности.

Биће на другом месту изборног листића.

Први на листи је Ивица Дачић, актуелни министар унутрашњих послова, а бивши премијер, министар иностраних послова и председник републичке скупштине.

Социјалисти на изборе излазе у сарадњи са Јединственом Србијом (ЈС) Далибора Марковића Палме - сина Драгана Марковића Палме, преминулог 2024. - и Социјалдемократском партијом Србије, са чијег чела се недавно повукао Расим Љајић, а у њиховом блоку су и Зелени Србије.

У изборну трку, СПС улази уздрман унутарстраначким поделама и избацивањем истакнутог званичника Бранка Ружића, некадашњег министра просвете.

У међувремену су и поједини локални одбори СПС-а подржали Ружића.

Ружић за то време „не искључује могућност учешћа на изборима", за шта постоји неколико опција, али не жели да „по сваку цену тражи политичку адресу", изјавио је за агенцију Бета.

'Студентска листа - студенти побеђују'

Листа због чијег деловања у великој мери и долази до избора.

Низу захтева масовних протеста, међу којима је пре свега утврђивање одговорности за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи, студенти су у априлу 2025. додали још један - ванредне парламентарне изборе.

Виде их, како кажу, као једини пут у „слободу институција“.

Уз звуке трубача и тактове ужичког кола, у предвечерје 14. септембра студенти су предали листу, да би је РИК прогласио дан касније.

Биће под бројем три на изборном листићу.

У међувремену је на сајту студентског покрета објављена је њихова листа 250 кандидата за посланике, о којима се дуго спекулисало у медијима.

Носилац листе је Илија Срдановић, професор ургентне медицине и кардиолог са Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

Ту су и, између осталих, драматург Жељко Хубач, глумац Тихомир Станић, некадашњи капитен кошаркашке репрезентације Југославије Дејан Бодирога, бивши гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић, музичар Феђа Димовић, социолог Јово Бакић, атлетичар Михаил Дудаш и Александар Бауцал са Филозофског факултета.

Прикупљање потписа за студентску листу обележили су дугачки редови њихових присталица у неколико градова широм Србије.

Погледајте видео: Шта од Студенске листе очекују њене присталице

Студенти су у међувремену објавили и упозорење о потенцијалним „лажним листама“ на изборима, чија су имена слична њиховом, са намером збуњивања бирача.

Према истраживањима јавног мњења, студентска листа је највећи такмац властима на изборима, због чега ју је подржало и неколико опозиционих странака и покрета, иако су се студенти до сада често ограђивали од опозиције, па и јавно је критиковали.

Међу њима су странке веома различитих профила.

Демократска странка (ДС), Зелено-леви фронт (ЗЛФ), Крени-промени, Социјалдемократска странка, Покрет „Љубав, вера, нада“ Немање Шаровића, бившег функционера Српске радикалне странке, Лига социјалдемократа Војводине, Локални фронт из Краљева, Двери, Доста је било, ПроГлас и низ локалних организација.

Покрет слободних грађана (ПСГ) је најавио да ће на изборе изаћи једино у случају јединствене проевропске опозиционе коалиције - које по свему судећи неће бити - те су и они најавили подршку студентима.

Студентски табор у међувремену је подржала и коалиција Народна Србија, коју чине Народни покрет Србије Мирослава Алексића, Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте и Ново лице Србије Милоша Парандиловића.

Они су прво најавили учешће на изборима, а затим се повукли зарад „референдумске атмосфере".

Проевропска опозиција

Чине је Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, Србија центар Здравка Поноша и Грађански покрет Солидарност Горана Јешића.

Листу су назвали Европска Србија - Мариника Тепић - Здравко Понош.

„Имамо јасне идеје и програм - како се у 100 дана демонтира режим Српске напредне странке и како да се гради европска Србија у коју верујемо и за коју се боримо“, изјавио је Ђилас.

Међутим, у међувремену су најмање два локална одбора странке Србија центар - Ужице и Лесковац - апеловала да и ону одустану од избора и подрже студенте.

У Ужицу су чланови одбора због тога поднели оставке.

Понош је у међувремену, на друштвеној мрежи Икс, на питање да ли ће се и њихова коалиција повући са избора, одговорио кратким „неће", док је Јешић све назвао притисцима и додао да „гурају даље".

Нису још РИК-у предали листу.

'Аутентична десница'

Трећи изборни циклус у низу где Нова демократска странка Србије (НДСС) Милоша Јовановића и Монархисти - Покрет за краљевину Србију Владимира Јелића иду заједно.

Листу су назвали Аутентична десница.

Не постоји искрени десничар коме смена председника Александра Вучића није императив, изјавио је Милош Јовановић.

Као један од критеријума за сарадњу са њима навели су и противљење Европској унији, са којом Србија од 2014. преговара о чланству.

Нису још РИК-у предали листу.

Фактор Бранимир Несторовић

Изборну коалицију су најавили и покрет „Ми - снага народа" Бранимира Несторовића и Народна странка Владимира Гајића.

Из Народне странке су је описали као „јасно и недвосмислено суверенистичку, евроскептичну, интегралистичку и демократску", али ништа још није званично потписано.

И ситуација је све компликованија.

Неколико чланова председништва Покрета „Ми - снага народа" тврди да им се намеће и коалиција са Покретом социјалиста Александра Вулина, бившег министра у више ресора - унутрашњи послови, одбрана, социјални рад - као и некадашњег директора Безбедносно информативне агенција (БИА).

Иза тог покушаја наметања стоје управо БИА и председник Србије Александар Вучић, тврди Слободан Илић, посланик „Ми снага народа".

Неколико високих званичника и чланова Председништва потом је избачено из странке због, како наводе, противљења коалицији са Вулином.

„Имали смо захтев од људи из Руске Федерације да окупимо све русофилске странке и покрете у Србији, и у оквиру тога и Покрет социјалиста Александра Вулина, који тамо ужива велики углед", рекао је Несторовић на конференцији за новинаре, не откривајући детаље.

Опширније о драми у „Ми - снага народа" прочитајте у засебном тексту.

Вулин је од 2023. под санкцијама САД због сумњи за умешаност у корупцију и везе са организованим криминалом.

Несторовић, лекар који је до популарности дошао током епидемије корона вируса, једно је од највећих изненађења претходних избора из 2023, када је освојио скоро пет одсто гласова.

Покрет снага Србије

Учешће на изборима најавио је и Покрет снага Србије Богољуба Карића, бизнисмена и политичара чији је пословни успон био предмет бројних контроверзи.

Због тога је од 2006. до 2016. живео у Русији, одакле се враћа након што су против њега, због застарелости и недостатка доказа, обустављене све истраге.

За Карићем је дуго била расписана и Интерполова потерница, која је такође повучена.

Он и његов покрет су годинама били уз Вучића и СНС, а сада, како каже, излази на изборе како би „знање, искуство и више од пола века рада ставио у службу Србије".

Нису још РИК-у предали листу.

Расим Љајић

Број четири на изборном листићу биће мањинска изборна листа окупљена око Расима Љајића, дугогодишњег функционера и министра у више Влада Србије.

Названа је Расим Љајић - Људски, а окупља Санџачку демократску партију (СДП) и Црногорску демократску партију (ЦДП).

Љајић није кандидат за посланика, али је, како каже, листи „дао име ради видљивости".

„Осетио сам обавезу према странци и људима која су годинама гласали доле за мене да у преломном тренутку бар толико могу да пружим, да будем носилац листе", рекао је Љајић, актуелни председник ФК Партизан.

Срђан Шајн, председник Ромске партије, негодовао је због тога што је Љајићевој листи дозвољен статус мањинске и најавио да ће тражити реакцију надлежних институција и Уставног суда.

Савез војвођанских Мађара (СВМ)

За изборе се спрема и највећа странка мађарске мањине у Србији, дугогодишњи партнер напредњака на власти.

Балинт Пастор, председник СВМ-а, каже да се не баве ко је на листи Српске напредне странке, ко на студентској, нити ко је на листама „прве, друге, треће, четврте или пете опозиционе странке", већ само интересима војвођанске мађарске заједнице.

Листа „Савез војвођанских Мађара - др Балинт Пастор" проглашена је 15. септембра под редним бројем пет.

Унија Рома Србије и Демократска унија Рома Србије

Унија Рома Србије и Демократска унија Рома Србије потписале су споразум о заједничком наступу на изборима.

Роми већ две деценије немају могућност да их неко бира и да буду заступљени тамо где се решавају њихови проблеми - у парламенту, Влади и институцијама, изјавио је Милош Михајловић, председник Уније Рома Србије.

Бошњачке партије

Постојале су и најаве да би бошњачке партије могле да формирају заједничку листу, али то се неће десити.

Странка правде и помирења (СПП) одлучила је да на изборе изађе самостално.

Носиће назив Усаме Зукорлић (СПП) Покрет за уједињење.

Странка демократске акције Санџака (СДА), чији је дугогодишњи лидер Сулејман Угљанин, такође је најавила самосталан излазак на изборе.

„Изласком на две или три листе губе се десетине хиљада гласова. Изласком на једној листи не би се изгубио ниједан једини глас и сви би добили најмање по три посланика“, рекао је Угљанин, чија ће странка на изборе под слоганом СДА Санџака - Чувари Санџака.

Албанске партије

Дритон Реџепи, председник Скупштине општине Бујановац, позвао је албанске политичке странке из Бујановца, Прешева и Медвеђе да на изборима наступе на једној изборној листи, што назива „историјским тестом“.

Од потенцијалног уједињења зависи политичка заступљеност Албанаца у Скупштини Србије, изјавио је, пренеле су Бујановачке.

Међутим, и даље није познато да ли ће доћи до јединствене листе.

Управо је то била тема састанка лидера албанских политичких странака у Бујановцу и Прешеву са косовским премијером Албином Куртијем 15. септембра у Приштини.

Исход састанка није познат, али је Курти изјавио да је „неопходна сарадња" албанских партија на предстојећим изборима.

На раскол пресудно утиче сукоб између Партије за демократско деловање (ПДД) Шаипа Камберија и Алтернативе за промене Арбера Пајазитија, актуелног председника општине Бујановац, пишу Бујановачке.

Албанске странке су претходна два пута на изборе излазиле у две колоне.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk