Шта је Донтов систем бројања и како глас постаје мандат

Пут гласачког листића од штампарије до бирачког места проткан је бројним станицама, а за његово претварање у мандат потребна је помоћ математике.

Свака политичка опција која у Србији освоји мање од три одсто, што је цензус од 2020, не учествује у подели изборног колача, што се не односи на мањинске странке.

Куда онда одлазе гласови 'изборних губитника' и да ли су 'бачени'?

Одговор на ово питање нуди наизглед компликована рачуница, а направио ју је још у 19. веку белгијски математичар Виктор Д'Онт.

Његову формулу - Донтов пропорционални систем - за расподелу мандата користе многе земље, а у Србији се примењује од увођења вишестраначја 1990-их.

Најпростије речено - применом овог система сви гласови странака или коалиција испод цензуса углавном се распоређују 'најснажнијим' листама, односно оним које су освојиле највише процената.

Како то изгледа у пракси?

Делује као познатим мим на друштвеним мрежама збуњене жене коју запљускују математичке формуле - али није.

Ванредни парламентарни избори на којима се бира 250 посланика биће одржани 25. октобра.

Од 14 парламентарних у модерној историји Србије и Савезне Републике Југославије, редовно се гласало само четири пута - 1990, 1997, 2012. и 2020. године.

Ванредно се гласало 10, а крајем октобра биће 11. пут.

Погледајте шта је функионерска кампања

Како се рачунају мандати према Донтовом систему?

Посланици Скупштине Србије бирају се по пропорционалном изборном систему.

Гласа се за изборну листу кандидата и што више процената освоји листа, то јој следи и више места у Народној скупштни.

Мандати јој се расподељују сразмерно освојеним гласовима.

Ту долазимо до математичара Донта и његове формуле.

„Ми само рачунамо странке које су прешле цензус и улазе у парламент.

„Све остало се условно речено 'баца' и ти гласови не улазе у коначну рачуницу", објашњава Зоран Лучић, матемаричар и некадашњи извршни директор Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД), за ББЦ на српском.

У пракси, у подели изборног колача учествује мање странака, али се повећава удео који им следује.

„Поређате странке које су прешле цензус, а онда њихове освојене гласове делите са један, два, три, четири, све до 250 колико је мандата и тако добијате матрицу.

„Из те матрице бирате 250 највећих бројева. Колико пута се одређена листа појави у тој матрици толико мандата јој следи", каже Лучић.

Да не бисмо баратали великим бројевима замислимо да се на изборима дели 100 гласова, на пет играча.

Странка А је освојила 46 гласова (односно 46 одсто), а партија Б 24 гласова (односно 24 одсто) и три странке нису прешле цензус, а све укупно су освојиле 30 гласова.

Пошто се одбије тих 30 гласова странака које нису прешле изборни праг, укупни број расположивих гласова је 70 и то је сада 100 одсто.

На основу новог стања странка А сада има удео у том колачу од 65,7 одсто, а самим тим и више мандата.

Другопласираној опцији ће се такође 'додати' нови мандати у односу на почетно стање, али мање него партији А.

Уочи парламентарних избора 2020, висина цензуса за улазак неке листе у скупштину смањен је са пет на три одсто гласова изашлих.

Изборна листа националне мањине учествује у расподели мандата и онда када добије мање од три одсто гласова изашлих бирача и имају загарантован одређени број места у парламенту.

За 250 посланичких мандата 2023. борило се 18 политичких опција - 10 је прешло цензус, међу којима и пет мањинских партија.

Листе које су остале испод изборног прага заједно су освојиле нешто више од 260.000 гласова.

Када њих одбијемо од око 3,7 милиона важећих, располажемо са нешто више од 3, 4 милиона гласова, а треба да се расподеле на 10 листа које су прешле цензус.

Највише гласова тада је освојила Српска напредна странка (СНС) - 46,75 одсто.

У новој рачуници они су имали 51 одсто, односно 129 мандата.

„Људима можда не одговара дејство, а то је да даје 'најјачима', али то је и даље мало.

„Донтов систем занима само чиста математика, колико сте бројева освојили", указује Лучић.

Када се заврши гласање и утврде званични резултати Републичка изборна комисија (РИК) у року од 10 дана додељује мандате кандидатима за народне посланике пратећи редослед на њиховој изборној листи.

Нови сазив Народне скупштине почиње када се потврде мандати најмање две трећине посланика на првој седници.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk