'Не могу да затворим очи': Жене упозоравају на јефтине захвате на капцима

Упозорење: Следе експлицитни призори и описи хируршких захвата

„Сви су то представили као нешто једноставно, али лице као да ми је горело и осећао се стравичан мирис спаљене коже“, каже Никита Морган, док описује хируршки захват који је изведен на њеним очним капцима.

Одлучила је да се подвргне блефорапластици илити „блефу“, уклањању коже изнад очију после гледања снимака о томе на друштвеним мрежама.

Иако је примила локалну анестезију, Никита је осећала екстреман бол.

Окулопластични хирурзи - доктори специјализовани за хируршке захвате око очију - кажу да им забрињавајући број пацијената пријављује проблеме због јефтиних операција на очним капцима, обично обављеним у иностранству.

Они кажу за ББЦ да је потражња за овим захватом, који обично кошта више хиљада фунти у Великој Британији, порасла у склопу ширег естетског тренда да се затегне, испегла или „подигне“ лице.

Хирурзи кажу да су компликације повезане са клиникама широм Европе, Африке и Азије и да одсуство пост-оперативне неге оптерећује НХС, британску националну здравствену службу.

Као и Никита, разговарала сам са десетинама људи који су искусили проблеме – међу њима и са једном женом која је морала да залепи очи да би могла да спава зато што јој је уклоњено превише коже са капака, док се друга плашила да почиње да губи вид.

Британски хирурзи су нам такође рекли да су видели пацијенте који не могу правилно да затворе очи после третмана у иностранству.

Никита из Даблина, желела је да јој очи буду дефинисаније, али није могла да приушти хируршки захват на горњим капцима у Ирској за који су јој рекли да би коштао више од 4.000 евра.

А онда је ова 31-годишњакиња открила на ТикТоку да може да има операцију у холандској компанији Фејсленд за 750 евра.

Она описује њену клинику у Дизелдорфу као „покретну траку, једна непрестано улази, друга излази.“

Ова компанија тврди да је од октобра 2024. година обавила више од 2.950 захвата на капцима британских пацијенткиња у клиникама у Холандији, Немачкој и Швајцарској.

Кажу да нуде „безбедне и квалитетне“ третмане и да „је мање од 1 одсто захвата довело до тужбе“, мада то не обухвата свакога коме је био потребан поновљени захват.

Већина пацијената који су говорили за ББЦ о проблемима са капцима била је на клиникама ове компаније, али ми не знамо колико се операција укупно ради у Фејсленду.

Никита, која је отишла на операцију у новембру 2025. године, каже да није схватила колико ће инвазивна операција бити, верујући да је то као „радити усне или ботокс“.

Примила је локалну анестезију, али кад је докторка почела да сече нежну кожу њених капка, осетила је бол какав није искусила никад пре.

„Упала сам у панику, било је ужасно“, каже Никита.

„Кад је почела да ме зашива, осећала сам како игла улази у кожу.“

Фејсленд каже да сви пацијенти имају консултације и потписују пристанак пред саме захвате, да би били сигурни да су „добро обавештени и добро припремљени“.

Компанија је додала да је Никитина докторка рекла да је она била „веома нервозна и несигурна“ током самог захвата, „што може да утиче на перцепцију бола“.

У року од неколико сати, „трауматизована“ Никита се укрцала у авион кући.

Медицински експерти, као ни Фејсленд, не саветују да се лети истог дана операције, али она је на друштвеним мрежама видела да то многи људи раде.

„Имала сам проблема са видом“, каже Никита, „кад год бих дигла поглед, моји шавови би почели да крваре тако да је изгледало као да плачем крв.

Истински жали што је летела исти дан кад је имала операцију и не саветује другима да то раде.

Популарност операције капка

У протекле три године, видео снимци о операцијама на очним капцима које су објављивали британски налози на друштвеним мрежама на четири водеће платформе погледани су скоро 150 милиона пута, показала је анализа ББЦ-ја.

Ова цифра је пет пута већа него у претходне три године.

Многи људи пријављују позитивне резултате, а многи од њих су имали третман управо у Фејсленду.

Једна жена нам је рекла да су јој оклембешени капци ограничавали вид и изазивали јој главобоље.

Није имала право на третман код НХС-а, а није могла да приушти да иде на приватну операцију у Великој Британији, али сада каже, након што је била у Фејсленду, да су њени проблеми решени.

Интернет страница компаније тврди да мења тржиште усредсређивањем на „доступну, приступачну и висококвалитетну негу“.

Захвате изводе акредитовани медицински лекари који пролазе кроз интерну обуку из хируршких захвата у Фејсленду, каже она.

Хирурзи у Великој Британији рекли су нам да операција на горњим капцима обично траје око три сата, са све припремом, захватом и пост-оперативном негом.

Али пацијенти Фејсленда су нам испричали да су провели мање од сата на њиховим клиникама.

Фејсланд каже да омогућавање лекарима да изводе већи број третмана значајно помаже у смањењу укупних трошкова.

'Одсекли су ми превише коже'

Осам дана после операције у Фејсленду, Лора, којој то није право име, ишла је на прву од четири посете хитном пријему, зато што су јој се ране на капцима отвориле.

Њен захват на амстердамској клиници у јуну наизглед је прошао глатко, али су проблеми почели кад је извадила конце код куће у Великој Британији, што многи пацијенти раде кад имају захват у иностранству.

Резови у облику полумесеца изнад њених очију су се отворили и открили живе ране које су се инфицирале.

Ово не би смело да се деси ако је лекар обучен, рекли су нам британски хирурзи.

Лора, која је у четрдесетим, каже да је најпре неколико пута позивала телефонски број Фејсленда за помоћ, али јој се нико није јавио.

У очајању, одјурила је на хитан пријем код куће.

„Кад бих држала очи затворене предуго, напетост би изазвало поновно отварање мојих рана“, каже она.

„Плашила сам се да идем на спавање и била сам у непрестаној агонији од болова.“

У данима који су уследили, Лора је причала са њеним доктором из Фејсленда и, у неколико наврата, нудила да одлети назад на преглед.

„Плакала сам, буквално сам преклињала: 'Не можете ме оставити овако',“, каже она.

Али у Фејсленду су јој рекли да потражи најближу помоћ.

Лора је добила упут код специјалисте за очи у НХС-у, који је рекао да јој је одстрањено „превише коже“.

Како се Лора осећала поводом тога што је НХС пристао да на крају покрије трошкове поправке њеног јефтиног хируршког захвата?

„Осећам грижу савести… Људи ће мислити: 'сама си крива', али никад не бих отишла тамо да сам знала шта може да се деси.“

Фејсленд каже да не може детаљно да коментарише Лорин случај зато што је она поднела тужбу против компаније.

Као гест добре воље, независна комисија за жалбе која сарађује са Фејслендом понудила је Лори 175 евра, што је она одбила.

Пацијенткиње не могу да затворе очи

Британски хирурзи нам кажу да су пацијенти са компликацијама од блефаропластике у последњих 12 месеци, у огромној већини случајева, лечени у иностранству.

Најчешћи проблем после захвата у иностранству био је да људи не могу правилно да затворе очи, према анкети обављеној у име ББЦ-ја, а на коју су одговорила 63 члана Британског удружења окулопастичних хирурга (Бопсс) у Великој Британији и Ирској.

„Одстрањивање превише коже са капка је опасно зато што оставља око изложено временским приликама“, објашњава специјалиста за окупластичну хирургију Колин Вајз, који је у извршном одбора Бопс-а.

„Корекција уме да буде тешка и скупа.“

Он очне капке пореди са „паром завеса“.

Кад их отворите мора да постоји набор, да би кад их затворите било довољно коже да прекрије очну јабучицу.

Други проблеми из захвата извршених у иностранству које су пријавили чланови Бопса обухватају ожиљке, неједнаке очи и отварање рана.

Хирурзи кажу да су такође видели пацијенте са компликацијама након што су их третирали нерегистровани британски практиканти, међу њима блефаропластике које су извођене у дневним собама.

'Уплашила сам се да губим вид'

На Божић 2024. године, Карин Харт се пробудила и није могла добро да види.

Било је то неколико дана након операције на капцима у амстердамској клиници.

Њено отечено лево око је крварило, а ране изнад оба ока почеле су да се отварају.

„Уплашила сам се да ћу изгубити вид због мало вишка коже“, каже она.

Карин је отишла право на хитан пријем, схвативши да нема сврхе да зове Фејсленд јер је предалеко.

Лекари су је касније уверавали да ће сачувати вид, али јој је лице било гадно инфицирано.

Преписани су јој антибиотици и морала је да одлази на редовне болничке прегледе.

ББЦ је имао увид у мејлове који показују да је Карин контактирала Фејсленд двапут, да би пријавила шта се десило, и да је добила кратак одговор 12 дана касније.

Уследило је још неколико мејлова, али Карин каже да јој се компанија од тада више није јављала.

Фејсленд тврди да је „није оставио без подршке или провере током процеса пост-оперативне неге“.

Компанија каже да јој је жао ако се пацијенти осећају без довољне подршке тимова или ако су искусили компликације.

Као и Карин, Лора и Никита, пацијенти који су имали јефтине оперативне захвате на очним капцима у иностранству, кажу да је њихова највећа притужба сведена пост-оперативна нега.

„Пост-оперативна нега за типичног пацијента операције на капцима би требало да му је доступна 24/7“, каже Вајз.

„Ако је ваш хирург стотинама километара далеко, способност да се пружи хитна нега не постоји."

Он такође упозорава да пацијенти треба да су свесни да у неким случајевима нижи трошкови могу да значе и ниже стандарде.

'Рецепт за катастрофу'

Недељу дана после операције, Никита је сама себи извадила конце.

Схватила је како то да уради гледајући видео снимке на ТикТоку.

„Осећате се слабо, као да извлачите нешто своје из коже“, каже она.

Фејсленд тврди да пацијенти морају да се посаветују са њиховим докторима кад да изваде конце и да добију информације како то да ураде.

Никита каже да није добила никакав пост-оперативни пакет упутстава.

Компанија такође каже да пацијенти могу да се врате на клинику Фејсленда да им се изваде конци, али нико са ким смо разговарали то није урадио.

Пацијенти који сами себи ваде конце су „рецепт за катастрофу“, према Вајзу, који каже да би требало да их вади хирург или медицинска сестра, како би се смањио ризик од инфекције и шансе да се ране отворе.

Никита је углавном задовољна резултатима, сем малог ожиљка, али жели да други људи уче на основу њеног искуства и да у потпуности разумеју који су све ризици у игри.

„Да сам имала новац или да нисам слушала спин на ТикТоку, вероватно бих отишла негде ближе кући и не бих збрзала све то“, каже она.

Скоро две године касније, Карин и даље има проблема са левим оком, има мутан вид и ожиљке.

За то време, Лора се плаши да ће имати ожиљке изнад оба ока за читав живот.

„Покушала сам да решим проблем који није захтевао решавање и заузврат сам добила већи проблем за који ми је потребан хируршки захват, а не могу да га приуштим“, каже она.

„Прилично је депримирајуће“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk