Путиново наређење и 'ожиљак' на непроцењивој руској икони

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Андреј Сошников и Светлана Рајтер
- Функција, ББЦ Неwс на руском
- Објављено
- Време читања: 8 мин
На једном од најславнији руских уметничких дела појавио се „ожиљак“ пошто је пребачено из музеја у цркву по наређењу руског председника Владимира Путина.
Стручњаци су упозоравали да икони Света тројица, Андреја Рубљова, која датира још из 15. века, треба софистициранија температура - и систем контроле влажности - него што то катедрала може да пружи.
И када се покварила капсула за контролисање климе у којој је уметничко дело држано, лепак је избио на површину и оставио црту која прелази преко лица једног од анђела на икони.
Произвођач капсуле је немачка компанија која годинама сарађује са руским Министарством културе на снабдевању великих музеја опремом, сазнаје ББЦ.
Није јасно како је компанија могла да ради у Русији, имајући у виду санкције због инвазије на Украјину.
Слика три анђела Андреја Рубљова је ремек-дело руског православног сликарства, а место на ком би требало да буде изложено предмет је расправе већ дуги низ година.
Премештена је по Путиновом наређењу из московске Третјаковске галерије и 2024. пребачена у Цркву Свете тројице у историјском граду Сергијев Посад, североисточно од Москве.
Прошлог месеца, међутим, икона је изнета из цркве због хитне поправке, а после квара климатске капсуле у којој је држана.
Слике са друштвених мрежа показују да је лепак коришћен у ранијој рестаурацији избио на површину иконе и оставио вертикални траг преко лица једног од анђела.

Аутор фотографије, FACEBOOK.COM/OLEG.VOSKOBOYNIKOV
Наталија Комашко, стручњакиња за руску средњовековну уметност, потврдила је аутентичност ових слика у коментарима испод објаве на друштвеним мрежама.
„Одавно је постојао мали зазор између три панела слике“, написала је Комашко, главна научна сарадница у Музеју Андреја Рубљова у Москви.
„Сада су се, међутим, панели збили због значајно повећане влажности“, додала је она, због чега је „све на икони је почело да се помера“.
Члан комисије задужене за очување дела, који се супротставио премештању пре две године, рекао је за ББЦ да је лепак који је оставио траг на површини коришћен за рестаурацију панела још током совјетског периода.
„Важно је одржати услове на које је икона навикла… Било какве промене доводе до губитка слоја фарбе и оштећења артефакта", изјавио је, под условом да остане анониман.
„Ово је управо оно на шта смо сви упозоравали.“
Према његовим речима, слика је тренутно у радионици за рестаурацију у Тројственој лаври Светог Сергеја, манастиру у чијем склопу се налази црква.
Али тамошње особље „нема овлашћење да ради било шта са њом, будући да то није музеј у ком постоји неопходна опрема.“
Једном кад икони буде пружена прилика да се скраси, лепак на површини би требало „да упије“, каже он, али је додао и да је „ситуација критична“.
Капсула за контролу климе у Цркви Свете тројице, у којој је икона била изложена, покварила се током пролећа 2026, али стручњаци из Третјаковске галерије били су обавештени о томе тек у августу, рекао је члан комисије.
„Такве витрине са контролисаном климом прављене су специјално за музејске изложбе, а не за древне, незагрејане цркве са екстремним променама у температури и влажности... Витрина ће наставити да се квари.“
Представник Руске православне цркве потврдио је да је икона Света тројица Андреја Рубљова извађена из витрине, али је рекао да је то била редовна „заказана“ процедура за проверу њеног стања.
У катедрали је сада изложена копија иконе, која је направљена 1928. године, изјавио је за медије други представник цркве.

Аутор фотографије, Alexei Nikolsky/TASS
Немачка технологија
Када је икона 2024. пребачена у Сергијев Посад, извор близак руском Министарству културе рекао је за ББЦ да је климатска капсула за Свету тројицу била купљена од Немачке.
Ни влада, ни Руска православна црква нису званично потврдиле куповину опреме или именовале произвођача.
ББЦ је у међувремену открио да је капсулу у катедралу инсталирала московска компанија Кунстверк, која помиње овај пројекат на њеној интернет страници, не наводећи детаље о самом послу.
Кунстверк је руски партнер немачког водећег добављача опреме за излагање у музејима - Vitrinen-und-Glasbau Rajer GmbH.
Описују себе као породичну фирму основану 1988. године.
Годинама су витринама и опремом снабдевали највеће руске музеје, међу којима су Кремљ, Ермитаж и Третјаковска галерија.

Кад је Ксенија Коробејникова, критичарка уметности, прошле године поделила слику докумената у вези са капсулом, на њима су се видели логои и Рајера и Кунстверка.
Немачка компанија и њен руски партнер чини се да су имали активан радни однос.
Уве Рајер, шеф немачке компаније, посетио је Москву 2016. године, где је сликан на догађају са Катерином Фроловом, власницом Кунстверка.
Њих двоје су путовали заједно десетинама пута пре руске инвазије на Украјину, показују процурели записи о авионским летовима.
У међувремену, Фролова је користила мејл адресу са Рајеровим доменом, а професионални контакти су садржали њене детаље сачуване под „Катерина Рајер“, међу другим именима.
Фролова није одговорила на захтев за коментар.
Ни Кунстверк ни Рајер нису одговорили на питања ББЦ-ја, међу њима ни на она која су се тицала тога како су санкције утицале на Рајерову сарадњу са Русијом.
После вести о скорашњем кварењу капсуле, руски медији су известили да је пре неколико месеци један немачки мајстор дошао да је поправи.
Међутим, након његовог одласка, кад се капсула поново покварила, мајстор наводно није више могао да се врати у Русију због „геополитичке ситуације“.
Коробејникова, критичарка уметности, рекла је након појављивања оштећења да су „озбиљно прекомерни нивои влажности у витрини“ проблем који се непрестано јавља.
То се дешава „упркос чињеници да су већ потрошени милиони евра на њу“, уз помоћ европских специјалиста.
Према њеним речима, потрошено је неких 50 милиона рубља (517.000 евра или око 61 милион динара) само на један сегмент капсуле.
ББЦ није успео независно да потврди цену читаве конструкције.
Међутим, годишњи обрт Кунстверка за 2024. годину - кад је капсуле направљена и инсталирана у катедрали - достигао је рекордних 166 милиона рубља (1,7 милиона евра или око 200 милиона динара).
Не рачунајући 2024, у годинама од почетка руског рата у Украјини зарадила је значајније мање.

Аутор фотографије, Oleg Varov/TASS
Шефица музеја даје отказ
Икона Свете тројице током Другог светског рата пребачена из Москве у Сибир.
После рата је враћена у Трејтаковску галерију, коју због зузетно крхког стања деценијама готово да уопште није напуштала.
Кад је тадашњи поглавар Руске православне цркве патријарх Алексије 2008. тражио да се икона позајми комплексу у Сергијевом Посаду на три дана, Третјаковска галерија је то одбила.
Музејски званичници су описали ту идеју као „фаталну“ по икону.
Међутим, нови црквени поглавар патријарх Кирил успео је 2022. да издејствује да се икона пребаци у Сергијев Посад за обележавање годишњице открића свечевих мошти.
Упркос одлуци комисије за очување да икона не сме да се пошаље тамо чак ни привремено, уметничко дело је ипак било пребачено.
Касније се испоставило да је икона била изложена у витрини која није прављена за употребу ван музеја и може да компензује само мање флуктуације у нивоима влажности и температуре.
По повратку иконе у Третјаковску галерију, стручњаци су открили 61 тачку оштећења, међу њима и љуштење боје и злата.
Према записнику Савета за рестаурацију, последице позајмице биле су „озбиљне и могле би да угрозе опстанак древног и крхког артефакта“.
Упркос томе, Путин је 2023. наредио да се Света тројица дефинитивно предају Руској православној цркви.
Икона је прво била изложена у московском Храму Христа Спаситеља, у витрини без контроле климе.
Сензори у витрини забележили су неприхватљиво ниске нивое влажности.
Рестауратори и историчари уметности из Третјаковске галерије никад нису били пуштени у Храм Христа Спаситеља да прегледају икону, рекао је за ББЦ извор близак Министарству културе.
Уметничко дело је на крају послато у манастир у Сергијевом Посаду.
Међутим, кад је икона у јуну 2024. стигла у Цркву Свете тројице, капсула са контролисаном климом тек је требало да буде инсталирана.
Убрзо након што је икона пребачена у манастир, Путин је посетио Сергијев Посад.
Пољубио је икону, која се још увек налазила у обичној витрини без контроле климе.
Опрема је била повезана тек месец дана касније.
Ове године је Елена Проничева - директорка Третјаковске галерије која се противила предаји Свете тројице Руској православној цркви - поднела оставку.
Руска православна црква је од тада из музеја преузела Богородицу Владимирску и Донску икону мајке Божје, две непроцењиве и крхке средњовековне иконе.

'Заборављена у јами'
Ни власт ни Руска православна црква нису званично коментарисале квар капсуле, нити фотографију на којој се види оштећење Свете тројице.
Али извор близак врху Руске православне цркве рекао је за ББЦ да се „одговорност за икону дели са Министарством културе".
„Ако постоје објективни разлози за бригу што се тиче стања иконе, Министарство је то које одлучује да ли да се икона шаље на анализу", рекао је извор.
„Изгледа да су неки постали жртве уверења да је икона препуштена Цркви као да је бачена у некакву јаму“.
Олга Љубимова, руска министарка културе, игнорисала је захтеве за коментар.
Манастир је саопштио да ће Света тројица „ускоро бити враћена на њихово пређашње место“ и да „нема ничег необичног у склањају иконе“, према коментарима које је пренела државна новинска агенција ТАСС.
Али члан одбора за очување који је говорио за ББЦ изнео је суморну слику.
„Најгора могућа ствар за једну крхку икону је промена нивоа температуре и влажности“, рекао је он.
„Панели се раздвајају, а сликарска боја се на тим местима гули.“
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk


























