Изборни пресек: И напредњаци и Студентска листа спремају велике скупове за крај кампање

У наредна три месеца спремите се да вас са свих страна заглушују политичке предизборне поруке.

У Србији је у јеку кампања за ванредне парламентарне изборе 25. октобра, који би донекле могли да разреше дубоку политичко-друштвену кризу насталу после новосадске трагедије и погибије 16 људи 1. новембра 2024.

Главни ривали, Српска напредна странка (СНС) и Студентска листа, настала из вишемесечних протеста, већ припремају велике скупове за крај кампање.

Студенти 22. октобра, према писању листа Данас, окупљају присталице у Београду, а напредњаци би, најављују званичници, последњи велики скуп могли да организују у Нишу, на југу Србије.

Паралелно са овим изборима и формирањем нове владе, у кампању ће и председнички кандидати, који још нису познати.

После оставке Александра Вучића на место председника Србије, избори за новог шефа државе требало би да буду одржани најкасније за 90 дана, а крајњи рок је 27. децембар.

Највишу дужност у држави преузела је Ана Брнабић, председавајућа распуштене републичке скупштине, некадашња премијерка Србије и трећа на листи владајуће Српске напредне странке (СНС) за избор посланика.

Сада је у њеној надлежности да распише председничке изборе.

Радио-телевизија Србије, јавни медијски сервис, позвала је Вучића и Илију Срдановића, првог на листи 'Студенти побеђују', на ТВ дуел, али је неизвесно хоће ли га и бити.

Вучић је прихватио позив, саопштила је РТС, а из изборног штаба студентске листе је затражено да им РТС пошаље питања о којима би се причало у ТВ дебати.

Предизборни скупови

Представници Студентске листе су кампању симболично почели из Новог Сада.

Други највећи град у Србији је био централна тачка антивладиних и антикорупцијских протеста због погибије 16 људи у паду надстрешнице 1. новембра 2024.

Из њих је и изникао студентски покрет и прерастао у политичку организацију.

Већ су имали изборну турнеју по Србији, покушали и у суседној Босни и Херцеговини, тачније једном од њена два ентитета Републици Српској, али су је прекинули због низа препрека.

После Ужица, града на западу Србије, где се окупљеним присталицама обратио између осталих и Дејан Бодирога, бивши прослављени кошаркашки репрезентативац и један од кандидата на листи, ново окупљање најавили су за 3. октобар у Новом Пазару.

У овом граду, у којем је већинско бошњачко становништво, студенти су током 2025. неколико пута организовали протесте.

И овог пута, у истом дану би и владајућа СНС требало да одржи прво окупљање у овој изборној трци, али у Београду.

У главном граду Србије ће представници 'Студентска листа - Студенти побеђују' имати митинг пред само гласање, кад је и напредњачки у Нишу.

Вучић је у више наврата говорио да је често у највећем граду на југу Србије на чему му, рекао је, многи замерају.

На локалним изборима одржаним у јуну 2024. СНС је тек уз помоћ мањинске Руске странке успео да формира потребну већину у локалном парламенту, али је изгубио једну од пет градских општина - Медијану.

Вучић је последњи пут био у Нишу 5. септембра на седници Главног одбора СНС-а.

Бизнисмен Богољуб Карић, чију је листу Републичка изборна комисија потврдила, похвалио се да је на њој 60 одсто жена.

„То није случајност. То је свесна одлука и израз огромног поверења које имам у жене Србије.

„Неограничено поверење дајем мајкама Србије - чуварима Србије", саопштио је Карић.

Без договора ромских партија о заједничком изласку на изборе

Упркос недељама преговора, ромске политичке организације нису постигле договор о заједничком наступу, због чега је Демократска унија Рома (ДУР) одустала од учешћа на изборима.

„Не желим да осуђујем било кога због одлуке коју је донео. Неко је одлучио да иде уз владајуће политичке опције, неко да наступи самостално, неко је подршку пронашао на другој страни.

„То су политичке одлуке сваког појединца и сваке организације“, поручио је Салих Саитовић, председник ДУР.

Оставка и помиловање

Последњег дана у својству председника, Вучић је помиловао 49 људи, међу којима је 12 чланова 'новосадске групе' студената и професора, оптужених за рушење уставног поретка, од којих су неки и даље у иностранству.

Вучић је рекао и да ће аболирати и 11 људи „који су учествовали у инцидентима" против демонстраната током антивладиних протеста у претходних годину и по дана.

Осим Миле Пајић, остала имена помилованих није помињао на последњој конференцији за новинаре коју је одржао као председник Србије.

Рекао је да је то акт милосрђа на који као председник има право и да му је било жао да гледа младе људе како живе ван граница њихове земље.

Крајем јануара 2025, Вучић је потписао је помиловање за неколико студената и професора, међу којима је била и деканка нишког Филозофског факултета Наталија Јовановић, испунивши један од захтева студената.

Затим је у јулу 2025. помиловао четворицу осумњичених за напад на студенткињу којој су палицама поломили вилицу недалеко од просторија Српске напредне странке (СНС) у Новом Саду, у јануару те године.

Вучићева оставка је „бедан покушај да у изборну кампању уђе као достојан кандидат за премијера“ чиме је злоупотребио институције, кажу из опозиционог Зелено-левог фронта (ЗЛФ) који на овим изборима не учествују већ подржавају студенте.

Србија тренутно нема функционалну, у пуном капацитету, ниједну од најважнијих институција: ни премијера, ни председника, ни скупштину, изјавио је Здравко Понош, један од носилаца опозиционе листе Европска Србија.

Када су прва имена на студентској листи објављена, провладини таблоиди су тврдили да је Илија Срдановић, први на њој, „човек од поверења Мила Ђукановића", дугогодишњег црногорског лидера.

„Имам много пријатеља у Србији, међу њима и много лекара. Стицајем околности, доктор Срдановић није један од њих.

„Нисам чак ни имао задовољство да га упознам", изјавио је Мило Ђукановић, бивши председник Црне Горе.

Све такве приче и информације назвао је „голим лажима" које служе за предизборну кампању у Србији.

Погледајте интервју Мила Ђукановића за ББЦ на српском

Колико ће бити бирача?

Остало је још мало времена за подношење захтева за кандидатуру.

До сада је проглашено 13 листа, али се опозициона коалиција Народног покрета Србије, Новог лица Србије и Еколошког устанка повукла и саопштила да ће подржати студентску листу.

Међу проглашеним листама, пет има статус мањинских партија којима за улазак у парламент није потребан изборни цензус од три одсто.

Изборни праг од 2020. смањен је са пет на три.

Право гласа на предстојећим изборима за сада има око 6.440.000 бирача, али се њихов број свакодневно мења, изјавио је Владимир Димитријевић, председник Републичке изборне комисије (РИК).

Бирачки списак, у чију тачност сумња пред сваке изборе, биће закључен 9. октобра.

Број бирачких места је тренутно око 8.210, али тек треба да буду одређена у иностранству и затворима, рекао је председник РИК-а.

Сви држављани Србије који живе вани могу да се пријаве за гласање до 3. септембра у најближој амбасади.

На парламентарним изборима 2023. било је 8.273 бирачких места, а право гласа имало је 6.500.666 људи.

Погледајте: Шта је бирачки списак и како да проверите да ли је ваше име у њему

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk