Додик, скенери и вештачка интелигенција: Зашто су ови избори у Босни и Херцеговини другачији

Има 26 година, дипломирани је културолог и на изборима ће радити као оператер на бирачком месту, али Адис Крико из Зенице, четвртог по величини града у Босни и Херцеговини, боји се да би могао погрешно да гласа.

Први пут 4. октобра на гласачким листићима за сазиве 13 скупштина у земљи неће бити имена кандидата, већ њихови редни бројеви.

„Претпостављам да ћу бити у журби, како бих што пре обавио грађанску дужност и вратио се на посао, мислим да могу да погрешим, па да заокружим странку или број који не желим", каже Крико.

Нада се, ипак, да се то неће десити будући да ће грађани поред гласачког листића, имати и посебно упутство.

Слично размишља и Санела Тукић.

„Мало је збуњујуће, али схватићу, не знам хоће ли сви", каже ова Сарајка која већ 30 година није пропустила ниједне изборе.

На Општим, односно председничким и парламентарним изборима у БиХ први пут су уведене изборне технологије: биометријска идентификација бирача и скенирање гласачких листића.

То ће омогућити бирачима да прелиминарне резултате добију сат после затварања бирачких места, а до сада су чекали данима.

„Пред нама су историјски избори јер имамо технологије које мењају и унапређују изборни процес", оцењује Хасан Камењаковић из Коалиције за фер и поштене изборе „Под лупом".

Увођење нових технологија ће вратити кредибилитет у процес и повећати поверење бирача, верује Вехид Шехић, некадашњи члан Централне изборне комисије.

„Ови избори ће сигурно бити најпоштенији у последњих неколико година", тврди Шехић у изјави за ББЦ на српском.

Међутим, додаје да је Изборни закон већ прекршен „уценама, куповинама гласова, претњама бирачима".

Коалиција „Под лупом" је већ упозорила на изборне неправилности, али каже да је акутни проблем кашњење са обукама бирача и изборне администрације, због чега многи, попут Адиса Крика, страхују да би могли да погреше током гласања.

„Није потребно познавати нове технологије, ни њима руководити.

„Крећете се по бирачком месту исто као до сада, а за помоћ можете да се обратите члану бирачког одбора."

Кога све бирају гласачи на изборима?

Више од 3,4 милиона бирача с правом гласа, између више од 7.000 кандидата, бираће законодавну и део извршне власти на четворогодишњи мандат.

Гласачи из Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ, бираће члана Председништва државе, председника РС и његове заменике, посланике у државном парламенту и ентитетској скупштини.

Бирачи из Федерације БиХ, другог ентитета, бирају два члана Председништва: из реда конститутивних народа Хрвата и Бошњака, али могу да гласају само за једног кандидата.

Председника Федерације бира ентитетски парламент, а пред бирачима ће бити још три гласачка листића - за посланике државног парламента, ентитетског, као и за кантоналне саставе скупштина, којих у овом ентитету има десет.

У кампањи нема Европске уније, на чијем путу БиХ стагнира већ годинама, али је из Москве стигла подршка за листу Савеза независних социјалдемократа, чији је председник Милорад Додик посетио руског лидера Владимира Путина непосредно уочи избора.

Погледајте сусрет Додика и Путина у Москви

И после Додика - Додик

Пре тачно 40 година као председник извршног одбора Скупштине општине Лакташи постао је најмлађи функционер у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији.

Био је нада Запада и дашак свежег ветра на Балкану, а данас га управо они означавају као сепаратисту и претњу по напредак БиХ.

На првим вишестраначким изборима у БиХ 1990. освојио је посланички мандат.

Од тада учествује на свим изборима и скоро сваки пут однесе победу.

Милорад Додик је и даље кључна политичка фигура у БиХ, иако му је пресудом из августа 2025. забрањено да обавља јавне функције.

Откако је скинут са листе америчких санкција често одлази у Вашингтон и среће се са званичницима САД, одржава блиске односе са израелским властима, као и са Кремљом.

Са места председника РС отишао је у августу 2026, када му је ЦИК утврдио престанак мандата.

Зато није кандидат, али је на свим билбордима и у предизборним спотовима његове странке СНСД.

„Они су сви у ствари поред Милорада Додика, а не он поред њих", каже Срђан Пухало, социјални психолог из Бањалуке, административног центра РС-а.

„С друге стране шаље и поруку - џаба сте ме осудили и забранили политичко деловање, ја сам и даље најјачи", каже Пухало за ББЦ на српском.

Додик је и даље централна политичка фигура у РС-у јер и даље контролише политичаре у власти и токове новца, каже Енвер Казаз, универзитетски професор.

„Можете да га смените, али остају полуге моћи које је поставио."

Актуелни премијер из СНСД-а Саво Минић често наводи да грађани 4. октобра гласају и за Додика.

„Сваки глас за мене и Жељку (Цвијановић) је глас за Додика и РС", изјавио је на једној од предизборних трибина.

'Конфузна слика' у Републици Српској

За члана Председништва БиХ из редова српског народа највише шанси до сада су имали кандидати владајућег СНСД-а, и највеће опозиционе коалиције, коју чине Српска демократска странка и Партија демократског прогреса.

Међутим, овог октобра опозиција излази са два кандидата.

СДС је кандидовала Маринка Божовића, начелника Општине Источна Илиџа, надомак Сарајева.

Други кандидат је Небојша Вукановић, председник странке За правду и ред.

Вукановић је једини страначки лидер у РС-у који не подржава актуелну власт у Србији.

У трци за члана Председништва је и Жељка Цвијановић, потпредседница СНСД-а, која жели да обнови мандат из 2022. године.

Борба за позицију председника РС-а је најнеизвеснија и води се између Сава Минића из СНСД-а, и Бранка Блануше, председника СДС-а.

Блануша је 2025, на превременим изборима после смене Додика, изгубио од Синише Карана с разликом мањом од 11.000 гласова.

„Стање је доста конфузно, а кампања досадна“, оцењује Тања Топић, политичка аналитичарка.

Последњи скандал односи се на објаву снимка на којем Блануша одлази на састанак са Игором Додиком, сином председника СНСД-а.

Блануша је због тога поднео и кривичну пријаву.

„То ће одвратити неодлучне бираче и утицати на излазност“, сматра Топић.

На изборима пре две године, излазност је била мања од 50, а на превремене изборе за председника РС-а изашло је нешто мање од 36 одсто бирача.

Једна од постизборних калкулација могла би бити такозвана влада јединства или коалиција СНСД-а са неком од опозиционих странака, попут Покрета сигурна Српска актуелног градоначелника Драшка Станивуковића, сматра Топић.

„⁠Одавно постоји сумња у тајне везе између њих двојице“, каже.

Сматра да би такав сценарио одговарао и Александру Вучићу, доскорашњем председнику Србије и носиоцу листе владајуће Српске напредне странке на ванредним парламентарним изборима 25. октобра, јер би, према мишљењу Топић, ослабио позицију Додика.

Однос снага у Федерацији БиХ

Математичка, а не идеолошка коалиција још је чешћа појава на државном нивоу и у Федерацији БиХ.

„То су шизофрене коалиције", оцењује Пухало.

Сматра да је у Федерацији већи политички плурализам и мања поларизација, али се опет све сведе све на „Тројку и контра", каже Пухало, мислећи на коалицију три странке које су у власти (СДП, НиП и НС) и чији се кандидат Денис Бећировић бори за други мандат члана Председништва.

Његов највећи противкандидат је Бакир Изетбеговић (Странка демократске акције) који ће из другог пута покушати победити Бећировића.

У истој утрци су Семир Ефендић, некадашњи кадар СДА, и Фахрудин Радончић, лидер тренутно непарламентарног Савеза за бољу будућност.

Иако се предизборна утрка води између три кандидата, избор за члана Председништва из реда Хрвата је поларизованији.

Актуелни члан Председништва Жељко Комшић не може више да се кандидује јер тренутно обнаша други узастопни мандат, па је Демократска фронта, којом руководи, кандидовала Славена Ковачевића.

Он примарно рачуна на гласове Бошњака, а кандидати хрватских странака се међусобно оптужују у борби за гласове.

Зденко Лучић (ХДЗ 1990 и још четири странке) кампању базира на критици Драгана Човића, председника Хрватске демократске заједнице БиХ, странке која је на власти на свим нивоима.

Дугогодишњи циљ ХДЗ-а је формирање треће изборне јединице за члана Председништва БиХ, под изговором да Бошњаци не бирају представнике Хрватима.

„Председништво БиХ се састоји од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, који се сваки бирају непосредно са територије Федерације, и једног Србина, који се бира непосредно са територије Републике Српске", пише у Уставу.

Бисери предизборне кампање

Кампања улази у финале које је у петак, 2. октобра, будући да предизборна тишина почиње у суботу у седам часова, 24 сата пре почетка гласања.

Најузбудљивије тек следи, али бројни кандидати су већ намерно или не забавили бираче употребом вештачке интелигенције или смешним изјавама.

Тако је кандидат СДА за државни парламент Харис Захирагић објавио видео који је направио његов присталица, а на којем лети уз змаја у борби против непријатеља.

Актуелна начелница Општине Језеро у РС Сњежана Ружичић добила је чак и игрицу „Супер Сњежа", за коју каже да јој се свидела, али је признала да „нема супермоћи."

„Иза ове 'суперхероине' заправо стоје стварне приче, пројекти које смо реализовали, иницијативе које смо покретали и закони за чије смо се измене залагали", изјавила је.

Постоје и кандидати који су изазвали пажњу јавности необичним изјавама, попут Славенка Ристића, кандидата за Скупштину РС-а, који је негирао да је Додиков агент.

„Одаћу вам једну тајну - ја стварно јесам специјални агент, али не могу да вам откријем за кога радим.

„Можемо у четири ока, али то не би било добро за вас", био је шаљив Ристић у једном од интервјуа.

Овакви примери су огољавање истине о предизборној кампањи као театру, каже комуникацијски стручњак Феђа Куленовић.

„Нити се политичари у кампањи баве реалним обећањима, нити гласачко тело то очекује, него баш ово, један дистопијски театар и вашар таштине", сматра.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk