Једноставнији и старији: Постоји још једна верзија Стоунхенџа

Археолози верују да су открили старију, знатно једноставнију верзију Стоунхенџа пет километара од праисторијског споменика.

Све што је остало од старије структуре су две рупе у земљи.

Истраживачи међутим кажу да су у њима били дрвени стубови, који су били поравнати са Сунцем током летње дугодневице и зимске краткодневице, најдужег и најкраћег дана у години, на исти начин на који је то случај са Стоунхенџом.

Налазиште је старо око 5.000 година, односно постојало је 500 година пре Стоунхенџа.

На њему су откривени предмети попут посуђа, алата и животињске кости, што сугерише да су се праисторијски људи овде окупљали.

За Фила Хардинга, из Wessex Archaeology, који је водио ископавања, ово је највеће откриће у дугој каријери.

„Две рупе за стубове говоре ми много о људима који су живели пре 5.000 година", рекао је.

„Говоре ми о целој заједници, како су размишљали, како су се понашали, и како су поштовали небеса."

Огромни каменови у Стоунхенџу постављени су тако да су поравнати са Сунцем.

Ако стојите у средини круга при изласку сунца на летњој дугодневици, видећете како Сунце излази изнад камена званог Heel Stoneсевероисточно од круга.

Усред зиме, ако стојите у центру круга, видећете како Сунце залази иза камена олтара југозападно од локалитета.

Структура откривена у селу Булфорд много је једноставнија и састојала се од само два дрвена стуба, који су одавно иструлили.

Процењује се да су били високи између два и четири метра и удаљени 120 метара.

Када је Хардинг открио ове необичне рупе, приметио је да изгледа као да су у равни са Сунцем, на исти начин на који је Стоунхенџ, удаљен неколико километара.

„Узео сам оловку и лењир, спојио их и приметио да су на неки начин показивали у правцу изласка сунца усред лета“, рекао је.

Трагови старе структуре пронађени су у Булфорду пре више деценија када се рашчишћавао терен за смештај војске.

Али је тек сад спроведена детаљна анализа.

„Небо - позиције Сунца, Месеца, планета и звезда, мењају се полако кроз векове. Толико су мале да их не примећујемо за живота", рекао је Фабио Силва, археолог астроном на Универзитету Борнмут и Академији Скајскејп.

„Било је потребно да реконструишемо небо, како је тачно изгледало пре 5.000 година, где је сунце излазило и у које је време у тим местима.

„Ако узмете у обзир ширину стубова, онда је поравнање потпуно, потпуно тачно. Прецизно је усклађено са изласком сунца на летњој дугодневици и заласком сунца на зимској краткодневици."

Нису откривене само рупе у којима су били дрвени стубови, већ и десетине других рупа око њих, у којима су се налазили предмети који су припадала праисторијским људима у селу Булфорд.

Помоћу ових објеката утврђена је старост локалитета.

Међу њима је био рог који је могао бити коришћен за копање, и друге резбарене животињске кости, као и прецизно украшени делови посуђа.

Откривени су и алати направљени од кремена, међу њима и редак неолитски нож који је био заобљен у облик диска.

„Мислим да је то било наше највеће откриће", рекао је Хардинг.

„Оно што је посебно у вези са њим јесте умеће са којим је направљен. То је дело правог мајстора."

Нож је пронађен у усправном положају, по свој прилици брижљиво постављен, због чега се Хардинг пита да ли је имао симболички значај.

„Можда тај дискоидни облик представља неку врсту референце на Сунце, ко зна?", рекао је.

Споменик у Булфорду потиче из истог периода као и најранија фаза активности у Стоунхенџу, у време првих земљаних радова, пола миленијума пре него што су постављени камени блокови.

„Откриће у Булфорду заправо сугерише да су људи који су изградили прве фазе Стоунхенџа можда били тамо настањени или су тамо живели, или су се барем сезонски окупљали како би радили на изградњи Стоунхенџа“, рекла је др Џенифер Векслер, кустоскиња историје у организацији English Heritage.

Али зашто су ти праисторијски људи били толико фасцинирани Сунцем?

„Људи који су изградили Стоунхенџ и они који су били у Булфорду били су земљорадници.

„Њихов живот био је повезан са годишњим добима и са тим да Сунце обавља своју посао“, објаснила је Векслер.

Погледајте видео Дан у животу археолога у Србији

Данас је летња дугодневица у Стоунхенџу највећа атракција, када хиљаде људи долазе да посматрају излазак сунца код овог споменика.

Али Векслер каже да је пре 5.000 година зимска краткодневица имала већи значај за заједнице.

„Зима је можда била посебно важна јер је то доба године када светлост дословно одумире.

„Можда је било потребно учинити нешто да се призове њен повратак или да се он обележи, јер тада долази повратак пролећа, када се надате да ће ваши усеви и животиње напредовати.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk