Шта би велика излазност могла да значи за резултате избора у Србији

Што више људи треба да гласа 25. октобра - једна је од ретких порука коју су послали и представници Српске напредне странке и Студентске листе, највећи ривали, пред предстојеће изборе.

Међутим, шта је велика излазност у Србији и како се мери - у процентима или бројевима?

„У бирачком списку је тренутно 6.450.523 људи, али процене истраживача јавног мњења говоре да у Србији тешко да можете да нађете више од 4,8 до 4,9 милиона бирача.

„Ако на изборе изађе четири милиона људи, то је 82-83 одсто присутних који могу да остваре право гласа, што је импресиван број.

„Чак и у државама где постоји обавезно гласање, нема овако велике излазности", каже Иво Чоловић, програмски директор Центра за слободне изборе и демократију (Цесида).

Александар Вучић, носилац листе владајуће Српске напредне странке (СНС), у изјавама прижељкује велики одзив гласача.

„Важно је да излазност буде велика, да ми обавимо свој посао и сачуваћемо у потпуности мир и стабилност", казао је доскорашњи председник државе на његовом Instagram профилу.

Представници Студентске листе наглашавају да желе да допру до што већег броја људи теренском кампањом.

Од повратка вишестраначја у Србији, највећа излазност забележена је на првим вишепартијским изборима 1990. године (71,5 одсто) и у септембру 2000. (74,4 одсто), после чега је пао недемократски режим Слободана Милошевића.

Од чега зависи излазност?

Колико ће позиви на гласање бити делотворни, зависи од начина на који гласачи доживљавају 25. октобар и сопствену улогу.

„Број апстинената се смањује у складу са важношћу избора.

„На већу излазност може да утиче процена људи да ће одлуке које се налазе пред властима бити изузетно значајне и за државу и за њих саме.

На проценат излазности може да утиче и ако„одређени број гласача осети да ће доћи до промена", додаје Чоловић.

Равнодушност, изражена у ставу „мој глас не значи ништа" обара излазност, додаје.

Иако ће на изборима учествовати 18 листа, атмосфера пред изборе се често описује као референдумска, са јасном поделом на листу око СНС и „Студенти побеђују".

„Ово може да буде ситуација у којој ћемо видети око четири милиона људи на биралиштима.

„Таква излазност можда више одговара политичким опцијама које нису до сада учествовале у изборима, а мање онима са бирачким телом које је дисциплиновано и редовно гласа", каже Чоловић.

Последњи пут на парламентарне изборе више од четири милиона људи изашло је 2008. године.

„Тада смо имали важне теме које су покренуле људе, између осталог приступање Европској унији, Споразум о стабилизацији и придруживању", објашњава програмски директор Цесида.

Излазност на изборима у Србији у 21. веку

Септембар 2000: Гласало 74,4 одсто бирача на парламентарним изборима; 71,6 одсто бирача у првом кругу председничких избора,

Децембар 2000. и јануар 2001: Гласало 57,64 одсто бирача на парламентарним изборима

Септембар 2002: Гласало 55,50 одсто бирача на изборима за председника Србије

Новембар 2003: Гласало 38,80 одсто бирача на изборима за председника Србије

Децембар 2003: Гласало 58,75 одсто бирача на изборима за председника Србије

Јун 2004: Гласало 47,76 одсто бирача у првом кругу избора за председника Србије; гласало 48,36 одсто бирача у другом кругу

Јануар 2007: Гласало 60,62 одсто бирача на парламентарним изборима

Јануар и фебруар 2008: Гласало 61,38 одсто бирача у првом кругу председничких избора; гласало 68,14 одсто у другом кругу

Мај 2008: Гласало 61,35 одсто бирача на парламентарним изборима

Мај 2012: Гласало 57,8 одсто бирача на парламентарним изборима; гласало 57,77 одсто бирача на председничким изборима

Март 2014: Гласало 53,09 одсто бирача на парламентарним изборима

Април 2016: Гласало 56,07 одсто бирача на парламентарним изборима

Април 2017: Гласало 54,36 одсто на председничким изборима

Јун 2020: Гласало 48,93 одсто бирача на парламентарним изборима

Април 2022: Гласало 58,60 одсто бирача на парламентарним изборима

Април 2022: Гласало 58,62 одсто бирача на председничким изборима

Децембар 2023: Гласало 58,77 одсто бирача на парламентарним изборима

Извор: Републички завод за статистику

Погледајте видео Изборни водич: Пут гласачког листића

Каква је улога младих?

До почетка студентских протеста 2024, често се говорило о политичкој незаинтересованости младих, што је било и делимично потврђено кроз њихову апстиненцију на изборима.

„Проценат младих који су излазили на изборе током претходних изборних циклуса био је статистички значајно мањи у односу на старије генерације", каже Чоловић.

Када се погледа њихова активност у последње две године, може се очекивати да ће 25. октобра у већем броју изаћи на гласање, додаје.

Студенти су предводили велики талас антирежимских протеста после пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи.

Према извештају Кровне организације младих КОМС из 2026, интересовање ове старосне групе за изборе је порасло током последње две године.

Раније су млади неизлазак на гласање најчешће објашњавали ставовима да су „сви политичари исти и да не раде у интересу грађана" и да „немају за кога да гласају".

„Младима је потребно време да стекну слику о свету која је релевантна за политичко понашање - то морају учинити индивидуално, не само кроз породицу.

„Зато политичка питања постепено постају реалност тек кад почну да студирају или кад се запосле, док су за тинејџере она углавном неважна или далека", рекао је политиколог Бојан Тодосијевић 2022.

Поред младих, међу апстинентима су чешће сиромашнији и људи са нижим нивоом образовања, рекао је Тодосијевић, аутор публикације „Пред бирачком кутијом", позивајући се на дотадашња истраживања.

Излазност у региону

Последњих година у појединим државама Балкана све мање људи одлучује да гласа.

На општим изборима у Босни и Херцеговини, почетком октобра 2026. гласало је 42 одсто људи, што је била рекордно ниска излазност.

Негативан тренд забележен је и у Црној Гори, где је на последње парламентарне изборе 2023. изашло 56,3 одсто гласача, такође најмање од 1990.

Годину дана касније, у Хрватској је гласало скоро 62 одсто бирача, што је била једна од већих излазности.

За разлику од региона, одзив грађана изразито је висок у скандинавским земљама, где просечна излазност у изборним циклусима од 2000. године иде од 77 одсто па на горе.

„У скандинавским земљама постоји виша политичка култура и традиција у односу на Србију и друге балканске земље, као и снажнији осећај грађанске дужности", рекао је Тодосијевић.

У неким земљама попут Белгије, Луксембурга и Турске, гласање је обавезно, а казна за неизлазак на биралиште је новчана.

Погледајте видео Иза кулиса великог СПС митинга

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk