Студентска листа: Позната прва имена, ко је за сада међу кандидатима

Једно питање, мноштво нагађања и ниједна потврда све до 9. септембра.

Када су студенти, ангажовани у масовним антивладим протестима покренутим после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду када је погинуло 16 људи затражили расписивање избора у мају 2025. кључно питање је било ко ће бити на њиховој листи и колику подршку имају.

Студенти су ћутали, одговарајући на мрежама и у јавним наступима да ће имена 250 кандидата за посланике Скупштине Србије саопштити када избори буду расписани.

Недуго пошто је председник Србије Александар Вучић расписао ванредне парламентарне изборе за 25. октобар, група од 14 људи, махом универзитетских професора, основало је групу грађана „Студентска листа-Студенти побеђују".

Сви они ће бити на 'Студентској листи', потврдила је Марија Маруна, професорка на Архитектонском факултету Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

„Као члан групе грађана, моја улога је да, са осталим члановима, започнемо формални процес учешћа на изборима", додаје.

Очекује уједињене људи око изборне победе, изборну победу и заједничку изградњу боље будућности за грађане Србије.

Према неким анкетама јавног мњења, студентска листа би могла да буде највећи ривал Вучићевој Српској напредној странци (СНС) на предстојећим изборима и највећи изазов од 2012. од када суверено влада Србијом.

'Цела листа када буде предата изборним органима'

Претходних месеци се много спекулисало, дебатовало, нагађало и анализирало о потенцијалним кандидатима студентске листе.

Као њен носилац, највише се помињао Владан Ђокић, ректор Београдског универзитета, који је међу првима пружио подршку студентима када су почели блокаде факултета и почели антивладине и антикорупцијске протесте.

Према незваничним информацијама, Ђокића за сада нема на листи, али је остављена могућност да ипак буде на њој.

„Студентска листа ће бити објављена када буде предата Републичкој изборној комисији (главном изборном органу)", каже професорка Маруна за ББЦ, одговарајући када ће бити познат цео списак кандидата.

Неке опозиционе странке, попут Демократске странке, Зелено-левог фронта и Социјалдемократске странке бившег председника Србије Бориса Тадића саопштиле да подржавају студенте.

Кажу да то значи да неће учествовати на изборима, већ да ће пружити сву логистичку подршку студентској листи.

Први предизборни скуп, студенти су најавили за 9. септембар у Новом Саду.

„Видимо се тамо где је све почело. Студенти побеђују!", гласи позив са налога Студенти у блокади на друштвеним мрежама за скуп у другом највећем граду у Србији.

Неколико сати по расписивању избора, саопштили су да је основана Група грађана „Студентска листа - Студенти побеђују", уз фотографију потписника иницијативе:

Ко је оснивач Групе грађана 'Студентска листа'?

Катарина Шћепановић, потпредседница Форума београдских гимназија, професорка енглеског језика и књижевности у Филолошкој гимназији у Београду и синдикална активисткиња.

„Укинула бих сваку врсту такмичења и оцењивања макар у нижим разредима основне школе, сматрам да деца прерано улазе у утакмицу једни с другима и трку за оценама.

„Смањила бих број предмета и обим градива, увела много више практичног и експерименталног у наставу и вратила бих домаћинство и прву помоћ“, изјавила је за портал Зелена учионица.

Горан Перишић, радник РБ „Колубара“ из Лазаревца, о којем су медији писали када је остао без посла због објаве на друштвеним мрежама.

Његове колеге и сарадници тврдили су да је стварни разлог отказа била подршка студентима и синдикални рад.

После одлуке инспекције рада да буде враћен на посао, уследио је спор са послодавцем Електро-привредом Србије (ЕПС).

Станислав Милошевић,асистент на београдском Математичком факултету на Катедри за астрономију.

Током гостовања у програму Радио-телевизије Србије (РТС), искористио је милионски аудиторијум да каже да се враћа на факултет како би подржао студентске блокаде које су тада биле у јеку.

„Била је то грађанска и академска дужност, јер су студенти и факултети у блокади, изјавио је касније.

Миљан Салата, београдски архитекта и друштвени активиста ког је полиција привела половином 2025. године, током студентске блокаде Сајма у Београду.

На студентској листи је и Александар Чупић, асистент на Саобраћајном факултету у Београду на Катедра за поштански саобраћај и мреже.

Током протестног пешачења студената до Крагујевца у фебруару 2025, Чупић је са породицом обезбедио калорифере и пластенике у Сопоту, приградској београдској општини, како би имали где да спавају.

Једна од кандидаткиња са студентске листе је и Милица Јовановић, асистенткиња на Факултету организационих наука и чланица Побуњеног универзитета.

Често је говорила о притисцима на Универзитет и да институције не раде властити посао.

На листи је и Сања Фриц, доценткиња Грађевинског факултета у Београду, а ужа специјалност су јој путеви, железнице и аеродроми.

У медијима блиским властима критиковали су је због чланства у Републичкој ревизионој комисији, која је давала мишљење о студији оправданости и идејном пројекту реконструкције и изградње брзе пруге Београд - Суботица.

Међутим, она није вршила стручну контролу пројекта реконструкције новосадске Железничке станице, пренео је дневни лист Данас.

„По законима, станица није смела да буде пуштена у рад, а приче да је постојала дозвола за пробни рад из априла 2024. није утемељена јер објектима, попут станица, не може да се издаје таква дозвола“, изјавила је Фриц.

Још једна професорка на листи је Мирјана Николић, са београдског Факултета драмских уметности.

Она је од 1. октобра 2024. ректорка Универзитета уметности, а подршку студентима исказала је и на великом протесту на београдском Тргу Славији 23. маја 2026.

„Данас са ове позиције не говорим само као професорка, већ као грађанка, једна од вас, која жели да дигне глас против корупције, бахатости и непоштовања закона", поручила је тада Николић.

Погледајте видео са тог скупа студената на Славији

На истом скупу био је и Радомир Саичић са Хемијског факултета и члан Српске академије наука и уметности који је такође на студентској листи.

„Дубина кризе је таква да није довољна пука смена владајуће гарнитуре, већ су потребне стратешке, тектонске промене и суштински преображај", рекао је у интервјуу поводом протеста.

На листи је и Душан Ђурђевић са Факултета техничких наука са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Северној Митровици.

Један од оснивача групе грађана је Жељко Хубач, драматург Народног позоришта у Београду, који је са многобројним колегама од почетка пружао подршку студентима.

„Знам да они покушавају да на овај начин тас насиља са себе превуку на ове младе људе.

„Али то је бесмислен покушај", поручио је после једног протеста у Новом Саду.

Два пута се кандидовао за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али је у јуну 2026. повукао кандидатуру.

Хубач је познат и по сценарију за популарну ТВ серију 'Радио Милева' која је емитована на РТС-у.

Студенти су у априлу 2025. блокирали зграду јавног сервиса док се не распише нови конкурс за (РЕМ), што и јесте учињено али ово тело и даље није добило нови састав.

Маја Црногорац Ђурић, чланица заједнице Предшколски круг, која окупља запослене у предшколству, такође је на студентској листи.

Кандидат студената је и Мирослав Андрић орални хирург.

„Наши студенти су једини 'терористи' који се боре за расписивање избора", изјавио је.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk