Зашто је за универзитете важан пласман на Шангајској листи

Од светске елите, добитника Нобелове награде и најважнијих научних признања, услед вишевековног труда и улагања у образовање, за дан се у Србији стигло до дневне политике.

Вест да је Универзитет у Београду на Шангајској листи (Academic World Ranking Universities - ARWU), пао у категорију 501-600 најбољих универзитета, представници власти тумачили су као „веома лош резултат", који може утицати и на инвестиције.

У поређењу са универзитетима у региону, и даље је најбоље пласиран, иако је прошле године био је у групи између 401. и 500. места.

„Континуитет пласмана на Шангајској листи потврђује међународну препознатљивост Универзитета у Београду", пише у саопштењу ове установе.

На листи за 2026. су и Универзитет у Загребу и Универзитет у Љубљани, рангирани између 601. и 700. места.

Анализирано је више од 2.500 институција, а објављена је листа 1.000 најбољих универзитета на свету.

На првом месту и ове године је Универзитет Харвард, а следе Стенфорд, Масачусетски институт за технологију (МИТ), Кембриџ и Беркли.

На листи нема унивезитета из Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Црне Горе.

Како се доспева на листу?

Шангајска листа је једно од најпознатијих међународних рангирања универзитета, оцењује Душан Димић, ванредни професор Факултета за физичку хемију.

„Важно је нагласити да она не мери директно квалитет наставе, већ првенствено научноистраживачки учинак.

„Универзитет у Београду пласман у великој мери дугује броју радова које његови истраживачи објављују у часописима индексираним у релевантним међународним базама", каже Димић у писаној изјави за ББЦ на српском.

Академско рангирање универзитета у свету први пут је објављено 2003. на Институту за високо образовање Универзитета у Шангају, у Кини и тако је добило назив.

Рангирање се заснива на шест показатеља који обухватају број добитника најзначајнијих награда, број високо цитираних истраживача, број радова у часописима Натуре и Сциенце, укупан број научних радова и учинак у односу на број запослених, напомиње Димић.

Од универзитета у региону, Љубљана је најдуже на листи – непрекидно од 2007, а следе Београд и Загреб.

Београдски универзитет бележи успоне и падове

Београдски универзитет први пут се нашао на њој 2012. године, а најбољи ранг имао је 2016. и 2017. када је био између 201. и 300. места.

Од тада бележи успоне и падове.

Редовни пласман на Шангајској листи „представља додатни подстицај да наставимо са унапређењем квалитета научноистраживачког рада, међународне сарадње и услова за развој нових генерација истраживача", поручили су из Универзитета у Београду.

Пад на Шангајској листи је, помало неуобичајено, на Instagramу критиковао министар финансија Синиша Мали, поручивши да му је то „поразна, тужна и забрињавајућа чињеница, након прошлогодишњих блокада".

Докторат Синише Малог на једном од факултета Универзитета у Београду већ дванаест година под лупом различитих универзитетских, али и правосудних институција због оптужби за плагијат које до данас нису добиле епилог.

Министар је утврдио да за овогодишњи пласман одговорност сноси ректор Владан Ђокић, што су хорски пренели провладини медији, али се Ђокић није оглашавао.

После пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је животе изгубило 16 људи, у Србији су започеле студентске блокаде и протести, који су се омасовили.

Државни универзитети, међу којима и београдски, месецима нису радили током 2025.

Као разлог за најновији резултат, Зоран Николић, професор Физичког факултета у Београду, наводи податак да овај универзитет из године у годину има приближно исти број научних радова, а 2025/26 нема ниједног истраживача у групи високоцитираних.

„Међу најцитиранијима немамо професора (кардиологије и академика) Петра Сеферовића, који је до прошле године био ту, и то је најзначајнији параметар који нас је онеспособио да будемо међу првих 500.

„Када смо имали двојицу високоцитираних истраживача били смо у првих 400 универзитета", изјавио је он за Данас.

На питање да ли су блокаде утицале на рангирање за 2026. одговорио је да је и 2021. забележен пад испод 500. места „а блокада није било".

За будуће студенте је можда још значајније рангирање по појединачним областима, напомиње Душан Димић, који се нашао на Стенфордовој листи два одсто најутицајнијих научника.

„Универзитет у Београду је, на пример, у металуршком инжењерству међу првих 100 на свету, у науци о храни и ветерини међу првих 150, а у математици међу првих 200.

„То показује да укупна позиција универзитета не одражава нужно квалитет и међународну конкурентност сваке појединачне области."

Пласман схватити као упозорење

Пад у односу на претходну годину свакако није добра вест, али га не би посматрао ни као неуспех, истиче Димић.

„У околностима у којима су универзитет и научна заједница у Србији функционисали током претходне године, остати међу неколико стотина најбоље рангираних универзитета на свету представља значајан резултат професора, истраживача и студената", напомиње професор.

Истовремено, овај пад треба схватити као упозорење да међународна конкурентност није нешто што се подразумева и да захтева стабилне услове за рад и континуирано улагање у науку и високо образовање, закључује Димић.

Универзитет у Новом Саду шест пута се појављивао на листи – 2018. и 2019, као и 2021-2024. године, између 901. и 1.000 места.

Универзитет у Марибору био је два пута - 2018. између 501-600. места и 2019. у делу 701-800, као и Универзитет у Сплиту, исте године.

Иако је реч о неформалној листи, присуство на њој је ствар престижа, али је важно и за прихватање диплома студената широм света.

Бољи ранг на овој и другим листама повећава интересовање студената.

То показује и податак да је Харвард, који је један од најпрестижнијих универзитета, већ годинама на првом месту.

Друго место чврсто држи Стенфорд, а следе МИТ, Кембриџ, Беркли, Принстон, Оксфорд, Колумбија, Универзитет у Чикагу и Калифорнијски технолошки институт.

На свету постоји око 20.000 универзитета.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk