Прва жена коју ће држава Тенеси погубити у 200 година: Ко је Криста Пајк и који је злочин починила

Ешли Селарс се последњи пут чула са пријатељицом Кристом Пајк почетком ове недеље, кад јој је Пајк послала поруку из ћелије у којој ишчекује смртну казну док се припрема да јој америчка савезна држава Тенеси убризга смртоносну инјекцију.

Пајк је преко Селарс поручила да не жели да било ко од њених најмилијих буде присутан кад буде била погубљена 30. септембра.

„Не жели да ми томе присуствујемо“, каже Селарс.

За Селарс је тешко да повеже ову жену, коју је познавала само као добродушну и заштитнички расположену, с особом која је починила гнусан злочин пре 31 годину.

Пајк, која сада има 50 година, имала је 18 година кад су она и њен тадашњи дечко Тадарил Шип претукли, мучили и убили Колин Слемер, 19-годишњакињу коју су упознали у кампу обуке за запослење за проблематичне тинејџере.

Убиство је створило медијску помаму у Ноксвилу, у Тенесију, 1995. године кад је Колин пронађена са пентаграмом, симболом сатанистичког ритуала, урезаним у груди.

Пајк је оптужила Колин да ју је увредила и покушала да јој преотме дечка.

Двоје других становника кампа касније је сведочило да се Пајк хвалисала убиством пре и после њега, и да им је показала комад Колинине лобање.

Годину дана касније она је била осуђена на смрт, док је Шип, који је тада имао 17 година, осуђен на доживотну казну затвора са могућношћу пуштања на условну слободу.

Данас, после година и година неуспелих жалби, погубљење Кристе Пајк је заказано за 30. септембар.

Ако буде било извршено, Пајк ће бити прва погубљена жена у Тенесију у последњих више од 200 година.

Од 1970-их, у Сједињеним Америчким Државама је погубљено само 18 жена погубљено, а мушкараца 1.663.

Колинина мајка је изјавила да жели да Пајк буде погубљена како би њена ћерка „коначно могла истински да оде на вечни починак“.

Али адвокати Кристе Пајк, који су поднели петицију за помиловање на 226 страна, и даље се надају одлагању у последњи час.

Стручњаци Уједињених нација (УН) за хуманитарно право такође позивају на заустављање погубљења.

Пајк има документовани историјат сексуалног злостављања, напуштања и запостављања у детињству.

Њени адвокати верују да кад би данас била проглашена кривом за исти злочин као тинејџерка не би добила смртну казну.

У годинама после изрицања пресуде, њен бранилачки тим открио је детаље о њеном детињству за које каже да порота никада није добила прилику да узме у разматрање.

„Збуњује што на суду није представљено ништа од њеног историјата злостављања и силовања, иако су знали за њега“, каже Сандра Бебкок, стручњакиња за род и смртну казну при Правном факултету Корнел, која је радила на одбрани Кристе Пајк.

„Њен случај је толико јединствено запањујући, не само због њеног заиста несхватљивог историјата сексуалног насиља, већ и због комбинације тога са младошћу и њеном менталном болешћу.“

Бранилачки тим Кристе Пајк ангажовао је 1995. форензичку психолошкињу, докторку Дајану Мекој која је открила да су оба родитеља тешко злостављали Пајк.

Пајк су физички и сексуално злостављани мужеви и партнери њене мајке, и силовали је неколико пута, једном кад је имала 11 година и поново када јој је било 17 година, пише у извештају Мекој.

Касније је откривено да је дечко њене баке изнова силовао док је била још мало дете.

Мекој је рекла да мајка Кристе Пајк није веровала у њене тврдње о силовањима.

Али адвокат Кристе Пајк на суђењу није позвао Мекој да сведочи или позвао многе од сведока које је она препоручила.

Ови детаљи испливали су више од деценије касније на судском рочишту које је прегледало њен случај, када је нови тим адвоката тврдио да је имала неефикасну помоћ одбране.

Ту тврдњу је судија одбацио.

Криста Пајк је 2021. године у затвору постављена дијагноза биполарног поремећаја и од тада је на лековима.

Касније, још једна форензичка психолошкиња која ради за одбрану Кристе Пајк, докторка Бетани Бренд, која је процењивала Пајк 2023. године, рекла је да је њен случај изузетно редак зато што ју је злостављало веома много људи који је требало да је заштите.

„Њено детињство је било препуно физичког, сексуалног и емоционалног злостављања.

„Сексуално ју је напаствовао велики број мушкараца, почев од времена пре него што је кренула у школу“, каже она.

Бренд каже да је Пајк имала нелечене маничне епизоде због биполарног поремећаја и нелеченог постратуматског стресног поремећаја (ПТСП).

„Обе те ствари заједно апсолутно су утицале на то колико се угрожено осетила од девојке коју је на крају убила и њено одсуству емоционалне контроле у тој ситуацији.

„Ако дозволе да буде погубљена, онда нам то говори да је смртна казна у овој земљи обична спрдња.

„Она није намењена најгорим међу најгорима. Она је за људе који добију најгоре правно заступање и који су најоштећенији и најрањивији“, каже Бренд.

'Мора да плати за злочин'

Врховни суд Тенесија донео је 2025. године одлуку да Пајк није показала околности које би оправдале ублажавање казне.

Њен процес подношења жалбе је био исцрпљен и одређен је датум за њено погубљење.

Федерални апелациони суд раније је пресудио да је порота већ чула чињенице о њеном тешком детињству током сведочанства њене мајке, оца и тетке за време суђења.

А тај нови доказ о биполарном поремећају, ПТСП-у и оштећењу мозга је „углавном поновио“ оно што је порота већ чула и не би утицало на пресуду.

Спор исказује неке сличности са истакнутим случајем убиства Лисе Монтгомери, чији су адвокати такође тврдили да је она ментално оболела жртва злостављања која заслужује милост.

Правне жалбе Монтгомери нису успеле да ублаже њену казну и она је погубљена смртоносном инјекцијом у Индијани 2021. године.

Уколико је не буде помиловао гувернер Тенесија Бил Ли, Пајк ће бити погубљена 30. септембра.

Та одлука је мало вероватно да ће бити донета пре последњег часа, а Ли никад раније није помиловао никога у случају смртне казне.

Врховни суд Тенесија ове недеље је одбацио захтев Кристе Пајк да се заустави њено погубљење.

Њена одбрана каже да разматра наредне кораке.

На дан њеног погубљења, Пајк је затражила да се њом бави искључиво женски тим.

Она тврди да ће, ако је буде задржавала група мушкараца, то само погоршати њену трауму.

Држава Тенеси каже да је циљ да женски чувари пребаце Пајк у затвор у којем ће бити погубљена, али не гарантује за то.

Колинина мајка Меј Мартинез подржава Кристино погубљење.

„Она је починила злочин и мора да плати за њега“ рекла је она за Ноксвилску ТВ станицу ВБИР 2021. године.

За ББЦ је сада рекла да и даље стоји иза тих коментара.

Пајк треба да пати пре него што умре, рекла је Мартинез за ВБИР.

„Осећала бих се боље ако би она осетила исти бол који је осетила Колин.“

„Срце ми се слама сваког дана зато што изнова и изнова то проживљавам и не могу више, и желим да се то догоди пре него што умрем“, додала је она.

„Не прође дан да не помислим на Колин и како је умрла и колико је то брутално било.

„Само желим да Криста умре да могу то да окончам, да могу да пустим моју ћерку да коначно може да оде на вечни починак.“

Коалиција правде, заступничка група која се бори за права жртава, сакупила је новац да помогне Мартинез да отпутује у Тенеси да гледа погубљење.

Извршни директор групе Роберт Брејсвел рекао је да је ову казну одредила порота њој равних и да је то оно што Колинина породица жели.

„Стојимо чврсто уз породицу да 30. септембра она треба да буде погубљена.“

Ешли Селарс се бори са два опречна уверења: да Колинина мајка има право да осети да је правда задовољена и да сви, па и њена пријатељица Криста, имају право на шансу за искупљење.

„Кад помислим на помирење онога кога видим на телевизији или језиву трагедију која се десила са Колин, једина ствар која ми има смисла има везе са менталним здрављем и траумом и начином на који људи обрађују ствари у тренутку кад немају оно што им је потребно“, каже Селарс.

„Догоде ти се те језиве ствари у твојој младости и онда те трауме прођу кроз тебе и ти у нашој заједници нанесеш зло неком другом.“

Селарс је упознала Пајк у затвору док је служила 25-годишњу казну за учешће у пљачки и убиству.

Разговарале су кроз процепе на вратима за оброке у строго чуваном павиљону.

Данас Селарс ради као активисткиња за реформу права и жртава злочина.

„Људи желе да знају да је свачији живот важан, зар не?

„Они желе да знају да је Колинин живот нешто значио“, каже он.

„У овом тренутку мислим да се Криста више бори да њен живот нешто значи него да заправо настави да живи.“

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk