Пресуда Тачију: 'Хероји' и ратни злочинци са Балкана као трун у туђем оку

Свака нова пресуда за ратне злочине на простору бивше Југославије као да отвара нову пукотину у односима народа на Балкану, који готово по правилу припаднике сопствене заједнице виде као хероје, а комшије као злочинце.

Становници Косова, лидери власти и опозиције, данима протестују у Приштини због пресуде Специјалног суда косовској четворци, коју одбацују као „неправедну".

„Жалосно је што политичари у државама бивше Југославије, нападају међународну правду и појединачне пресуде изречене припадницима сопствене етничке групе како би учврстили политички положај", каже Бенџамин Ворд, заменик директора Хјуман рајтс воча (ХРW) за Европу и Централну Азију.

Ово је и начин да додатно ојачају уверење да су само њихови народи жртве, сматра Ворд.

„Такво поступање штети владавини права, продубљује етничке поделе и отежава процес помирења", додаје за ББЦ на српском.

„Не у моје име" одговор је демонстраната на првостепену судску одлуку, донету у име народа Косова, да Хашима Тачија и још тројицу бивших припадника Ослободилачке војске Косова (ОВК) казни са укупно 81 годином затвора због ратних злочина почињених током 1998. и 1999.

„Иако говори о индивидуалној одговорности, пресуда се сматра неправичном јер може довести до нарушавања угледа праведне борбе коју је ОВК водила за слободу и независност", тврди Арменд Бекај, истраживач са Одељења за мировне и конфликтне студије Универзитета у Упсали.

Тачи је био међу оснивачима ОВК-а, милитантне герилске групе Албанаца која се сукобљавала са српским безбедносним снагама крајем 90-их, због прогона ове етничке мањине у тадашњој Југославији.

Погледајте видео Инциденти после пресуда бившим лидерима ОВК

Два погледа на пресуду

Суд је утврдио да су Тачи и остали „одговорни за ратне злочине противправног притварања 385 људи, окрутног поступања према 49, мучења 303 и убиства 96 људи".

„Судије су у овој пресуди изричито навеле да се предмет односи на индивидуалну кривичну одговорност и да ни шире деловање ОВК, нити легитимност њених циљева нису били предмет суђења", каже Ворд.

Жртве су били косовски Албанци који су сматрани политичким противницима и сарадницима српских власти, као и Срби и Роми, наведено је у образложењу.

Оптужбе за злочине против човечности су одбачене.

„Верујем да ће Тачи и остали и даље бити посматрани као симболи независности и национални хероји", каже Бекај.

Поред Тачија, команданта ОВК, осуђени су Јакуп Краснићи, бивши портпарол ОВК и члан Дирекције за политичка питања, Кадри Весељи, начелник обавештајне службе ОВК током сукоба, и Реџеп Сељими, који је у периоду обухваћеном оптужницом био начелник Дирекције ОВК за операције.

„Ово је јасна и закаснела потврда онога што Србија и српски народ гласно говоре већ више од четврт века, да је такозвана ОВК била злочиначка и терористичка организација", рекао је Ивица Дачић, министар полиције у техничкој влади и актуелни председник Социјалистичке партије Србије, која је у време сукоба на Косову била на власти у Београду.

Слободану Милошевићу, некадашњем председнику Југославије и лидеру СПС-а, суђено је за ратне злочине на Косову пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу, али је преминуо пре окончања процеса.

Од високих званичника Београда у Хагу су за ратне злочине и злочине против човечности на Косову правоснажно осуђени Никола Шаиновић, потпредседник Владе Југославије, Властимир Ђорђевић, бивши начелник српске полиције, Драгољуб Ојданић, некадашњи начелник генералштаба Војске Југославије (ВЈ) и Небојша Павковић, командант Треће армије.

Међу осуђеницима су и Сретен Лукић, начелник полиције за Косово и Владимир Лазаревић, тадашњи комадант Приштинског корупуса ВЈ.

Специјални суд за Косово основан је уз подршку Европске уније и Сједињених Америчких Држава, чији представници сада углас траже поштовање пресуде.

„Свако ко познаје природу сукоба на Косову крајем деведесетих година зна да су Слободан Милошевић и његове снаге били узрок сукоба и одговорни за огромну већину почињених злочина", каже Аидан Хехир са Школе за друштвене науке Универзитета у Вестминстеру.

„Србија је тренутно важнија Западу од Косова, па ће пресуде овог суда, у комбинацији са политиком попуштања према Београду, вероватно имати значајне негативне последице по међународни положај Косова", додаје.

Косовски премијер Аљбин Курти најавио је својеврсну дипломатску офанзиву Приштине као одговор на првостепену пресуду.

„Потребан је договор о стратегији за што прикладнији и ефикаснији одговор на првостепену пресуду, како кроз помоћ тимовима у жалбеним инстанцама, тако и на дипломатском плану", рекао је.

Опозициона Демократска партија Косова (ДПК), чији је лидер био Тачи, предала је у Скупштини предлог измена закона који регулишу рад Специјалног суда за Косово.

Пред Специјалним судом за Косово претходно су осуђена још двојица припадника ОВК, Саљих Мустафа и Пјетер Шаља, због ратних злочина.

Погледајте видео: Зашто је осуђујућа пресуда Тачију у Хагу важна

Улога суда у помирењу

Специјални суд за Косово основан је да би извео пред правду одговорне за ратне злочине и друга кривична дела која су започета или извршена на Косову између 1998. и 2000. године.

Овај суд је специфичан по томе што му је седиште у Хагу, међу судијама и тужиоцима нема држављана Косова, али формално део косовског правосудног система.

Попут Међународног кривичног суда за бившу Југославију, ова институција је привремена и има конкретан мандат - угасиће се када судски поступци буду окончани.

„Механизми транзиционе правде и судови попут Специјализованих већа Косова постоје управо зато што је процес суочавања са прошлошћу осетљив и изазован. Често је неопходна независна институција која ће га водити", каже Ела Метјус из америчке организације Центра за правду и одговорност (ЦЈА).

Када је Специјални суд за Косово формиран, ЕУ и америчка амбасада у Приштини саопштили су да је то „важан корак на путу Косова ка евроатлантским интеграцијама".

„Суочавањем са прошлошћу и осигуравањем правде за жртве, Косово може постићи помирење и изградити бољу будућност", стајало је у саопштењу.

Идеја остваривања транзиционе правде путем правосудних институција у суштини је мртва, сматра 11 година после оснивања, Аидан Хехир.

„С обзиром на изливе дивљења Младићу у Србији и готово потпуно одбацивање пресуда Специјализованих већа на Косову, постоји довољно доказа да судски процеси и пресуде не утичу на јавно мњење", додаје.

Ратко Младић, бивши командант Војске Републике Српске, осуђен у Хагу за геноцид и ратне злочине, сахрањен је уз одређене државне и војне почасти у Београду почетком септембра, а церемонији су присуствовали и неки министри Владе Србије, што је изазвало осуде махом западних и регионалних званичника.

Политичари у региону превише често одбијају да прихвате међународне судове „као непристрасне арбитре индивидуалне кривичне одговорности и уместо тога њихове пресуде осуђују као политички мотивисане", указује Бенџамин Ворд из Хјуман Рајтс Воча.

„Такав приступ продубљује етничке поделе и јача политизоване наративе о положају жртве", каже.

Истовремено, „отежава да правосудни процеси допринесу стварању заједничког разумевања онога што се догодило током оружаних сукоба у региону", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk