Како би изгледала Премијер лига да Манчестер сити није кршио правила

Испред стадиона Етихад Манчестер ситија налази се сјајна сребрна статуа Серхија Агуера - са отвореним устима, у екстази и дресом који лепрша изнад његове главе.

Приказује његово славље после гола за прву титулу клуба у Премијер лиги.

То је овековечење најпознатијег гола у историји енглеског лигашког фудбала, тренутка када је Сити у последњим секундама сезоне 2011/12. преотео трофеј Манчестер јунајтеду.

Али, шта да се тај гол никада није догодио?

Шта да Агуеро никада није играо за тај клуб?

Шта да је Сити одлучио да поштује фудбалска финансијска правила уместо што их је намерно кршио захваљујући „шеми прикривеног финансирања"?

Вест да је клуб проглашен кривим по оптужбама које је Премијер лига изнела пре три и по године навела је фудбалске навијаче широм света да преиспитају легитимност Ситијевих успеха између 2009. и 2018.

У поменутом периоду Сити је био најуспешнији клуб у енглеском фудбалу и учврстио своје место међу светском фудбалском елитом.

Неки навијачи тај период називају „ером фусноте", а постоји могуц́ност да Ситију ретроактивно буду одузета признања.

Поједини клубови вец́ се консултују са правним стручњацима у вези са могуц́ом финансијском одштетом.

Дакле, како је тачно „драстично преувеличан" приход Ситија утицао на њихове потезе на трансфер тржишту, колико су важни били играчи који су тада доведени и шта све то значи за прошлост, али и за будуц́ност?

Колико је Сити трошио на трансфере?

Манчестер сити је потрошио око 1,2 милијарде фунти (1,4 милијарде евра) на нове играче током прелазних рокова између лета 2009. и јануара 2018.

У том периоду, клуб је освојио седам великих трофеја - три титуле у Премијер лиги, један ФА куп и три Лига купа - пошто претходно није освојио ниједан значајан пехар од 1970. године.

Међу играчима које су тада довели били су неки од најбољих на свету, на свим позицијама у тиму.

Сваког лета ангажовано је више играча за десетине милиона евра, а они су дали огроман допринос континуираним успесима клуба.

Сити није генерисао приходе само од спонзорских средстава у том периоду.

Приходи се троше и на друге ствари осим трансфера - плате играча, комуналне услуге, осигурање, инфраструктуру, маркетинг, фондације и још много тога.

Али бројке подвлаче чињеницу да Сити једноставно не би био у могуц́ности да купи толико квалитетних играча у ери доминације да није спроводио оно што је комисија описала као „координисану кампању фалсификовања“ клупских рачуна.

Да је финансијска моц́ Ситија смањена за додатних 970 милиона евра које су, како комисија каже, лажно додали у пословне књиге, њихови трошкови за трансфере би сигурно били масовно смањени.

Преполовите износ, рецимо, и можда би довели само половину играча.

Или исти број играча, али знатно мањег квалитета.

Што потенцијално значи да нема Агуера, Давида Силве, Јаје Туреа, Кевина де Брујнеа.

Сви они су били кључни шрафови машине за освајање трофеја.

Да ли би ти успеси били постигнути без кршења правила?

И какав би био утицај на остале клубове који су играли у Премијер лиги у том периоду?

Нико никада нец́е знати, а сезоне могу да се поново одиграју.

И тако постоји само нека врсти помешане стварности где је свет гледао успехе Ситија, али није сигуран да ли су заиста „стварни“.

Та ера је пружила темеље и за континуирани успех Ситија, што значи више трофеја и прихода од ТВ преноса.

Цео хаос у овом случају пробудио је и сумње у будућност Премијер лиге.

Каква је будућност?

Једно брзо квиз питање - шта је заједничко Чаробњаку из Оза, Супер Марију 2 и деветој сезони Даласа?

Слободно узмите топли напитак и размислите о томе на тренутак.

Ево одговора.

Ако сте схватили да се заплет све три серије никада није заиста догодио, јер је у њиховим завршецима откривено да су постојале само у сновима једног од главних ликова - онда - свака вам част.

Дакле, да ли пресуде о кривици значе да би сезоне Премијер лиге између 2009-2010. и 2017-2018. сада требало сматрати плодом наше колективне маште?

Сити има рок до 2. октобра да уложи жалбу.

Ако та жалба буде неуспешна, онда ц́е у неком тренутку клуб бити кажњен.

Да ли ц́е санкције на било који начин надокнадити прошлост, није познато.

А шта је са наставком?

Тренутно фудбалски навијачи, како Ситија тако и других клубова широм Енглеске, не знају да ли је фудбал који гледају „стваран“ или не.

Да ли је Сити заиста на врху лиге и у борби за титулу, или ц́е им касније у сезони бити одузети бодови?

Ако буду повезани са звездом другог тима, да ли би тај трансфер могао да се реализује или нец́е моц́и да склапају договоре?

Да ли ц́е бити у Премијер лиги следец́е сезоне или ц́е бити избачени и да ли ц́е бити потребно значајно преуређење система такмичења како би их послали негде још ниже?

Али ни овде није крај питањима.

Да ли још неко крши правила управо сада, за шта ц́е навијачи сазнати тек у будуц́ности?

Да ли могуц́ност да се вишегодишњи резултати ретроактивно пониште поткопава популарност Премијер лиге међу навијачима, играчима и спонзорима?

И да ли ће навијачи моћи поново да верују у оно што гледају на терену из недеље у недељу?

Одговори на та питања одредиц́е будуц́ност највец́е лиге у најпопуларнијој игри на свету.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk