'Нарушавање приватности': Мета продала милионе паметних наочара

Чини се да расту проблеми и забринутост у вези са новим трендом ношења „паметних наочара".

Ипак, неке од највећих технолошких компанија на свету спремају се да у наредним годинама продају више милиона ових уређаја.

Женама које одлазе са плаже, улазе у продавницу или једноставно стоје напољу сада све чешће прилазе мушкарци који носе Реј-Бан (Ray-Ban) наочаре компаније Мете, „паметне" или наочаре са „технологијом вештачке интелигенције", неретко да би без њиховог знања или пристанка снимили њихове реакције на успутна питања или покушаје флерта.

За те снимке жене сазнају тек пошто се објаве на интернету, а често се и злоупотребљавају.

Оне на располагању имају веома ограничене правне могућности, јер је фотографисање и снимање на јавним местима углавном законито.

Једна жена је за ББЦ рекла да, када је замолила особу која је објавила тајни снимак ње да га уклони, да је добила одговор да се та „услуга наплаћује".

Мета паметне ноочаре су тренутно најпопуларније на тржишту и процењује се да чине више од 80 одсто укупне продаје ових уређаја, јер је била прва технолошка компанија која је пласирала производ у последњих неколико година.

Наочаре су направљене у сарадњи са француско-италијанскм произвођачем наочара EssilorLuxottica.

Иако изгледају као класичан Реј-Бан модел, имају уграђену готово невидљиву камеру у оквиру, мале звучнике у дршкама и сочива која кориснику могу да прикажу одређене информације.

Снимање видеа или фотографисање се обавља једноставним додиром оквира наочара.

Камера у Мета наочарима толико је неупадљива да су чак и сами корисници понекад остали затечени тиме шта су и када снимили и где су ти снимци завршили.

После изјава радника у Кенији, који су задужени да гледају видео-записе направљене Мета наочарима ради обуке вештачке интелигенције компаније, да су морали да гледају експлицитан садржај попут секса и коришћења тоалета, власници наочара су поднели две тужбе.

У једној тужби власници наочара су рекли да нису ни били свесни да су такви снимци направљени, а у другој су навели да нису знали да компанија прослеђује њихове видео-записе другима да их гледају.

Мета је раније саопштила да су у Условима коришћења услуге корисници обавештени о могућности да ће у одређеним случајевима неко гледати тај садржај.

Упркос томе, продаја ових уређаја наставља да расте.

Компанија наводи да је до сада продато више од седам милиона пари наочара.

„То је један од електронских уређаја чија продаја бележи најбржи раст у историји", похвалио се раније ове године Марк Закерберг, извршни директор Мете.

Трејси Клејтон, портпарол Мете, рекао је за ББЦ да би људи требало одговорно да користе сваку технологију.

„Имамо тимове који се бави ограничавањем и спречавањем злоупотреба, али као и код сваке друге технологије, крајња одговорност је на људима да не искоришћавају њене могућности."

Сада и друге велике технолошке компаније планирају да се укључе у оно што би могло да постане дуго очекивана нова категорија производа у технолошкој индустрији.

Компанија Епл (Apple) наводно развија сопствену верзију паметних наочара, које би могле да буду представљене следеће године.

Америчка технолошка компанија Снеп (Snap) саопштила је да ће ове године представити нову верзију њихових паметних наочара под називом Спекс (Specs).

И Гугл планира да поново развије паметне наочаре, више од деценије после неуспеха уређаја Гугл наочара (Google Glass), који је компанија повукла из продаје мање од две године после пласмана на тржиште, јер је скупи гаџет изазвао забринутост у погледу приватности.

Очекује се да ће све компаније понудити уређај који ће бити комбинација вештачке интелигенције и технологије познате као проширена стварност (АР), попут Мета наочара, који захтевају уграђену камеру.

Наравно, нове паметне наочаре људи неће користити искључиво у лоше сврхе.

Марк Смит свакодневно носи његове Мета Реј-Бан наочаре.

„Користио сам их широм света, на разним местима.

„Основне карактеристике су одличне", каже Смит.

Смит, који је партнер у консултантској фирми ИСГ и бави се пословним софтвером, може да се сматра технолошким ентузијастом који брзо усваја нове уређаје.

Али разлози због којих му се наочаре допадају нису повезани ни са каквим великим технолошким могућностима.

Воли да их носи код куће док пере судове јер му омогућавају да слуша музику или подкаст, а да притом може да чује и друге звукове, што није могуће код већине слушалица.

Наочаре му такође омогућавају изузетно једноставно обављање телефонских разговора, а на путовањима не мора стално да вади телефон да би нешто брзо фотографисао или снимио.

Ипак, Смит каже да постоје очигледни могући проблеми у вези са приватношћу.

Мало светло које се упали када наочаре снимају, једва се види на дневном светлу и други га често не примете, каже он.

Већина људи мисли да су то само обичне наочаре, каже Смит.

Ако се паметне наочаре и других компанија буду продавале једнако добро као Мета уређај, истраживачи процењују да ће чак 100 милиона људи да купи пар

у наредних неколико година.

Ако се ова предвиђања остваре и ако милиони пари наочара истовремено постану и камере, институцијама ће бити много теже да спроводе правила и законе који иначе забрањују снимање на местима као што су суднице, музеји, биоскопи, болнице, и тоалети.

Дејвид Кеслер, адвокат који води одељење за заштиту приватности у америчкој адвокатској канцеларији Нортон Роуз Фулбрајт (Norton Rose Fulbright), каже да се многи његови корпоративни клијенти већ суочавају са овим проблемом.

„Овде постоји могућност за веома мрачан развој догађаја", каже Кеслер.

„Нисам против технологије ни у ком смислу, али постоји питање које се тиче целог друштва… да ли ћу сваки пут када изађем из куће морати да размишљам о томе да ли ме можда неко снима?"

А Мета наводно планира да у унапређену верзију њених наочара угради и технологију за препознавање лица, што значи да би корисници могли не само кришом да снимају људе, већ да их брзо и идентификују.

Мета њене наочаре рекламира слоганом: „Направљене за приватност, коју ви контролишете".

Компанија саветује корисницима да не снимају људе који јасно кажу да то не желе, као и да потпуно искључе наочаре „у осетљивим просторима".

Међутим, чини се да се ови савети често занемарују.

Све популарнији начин коришћења наочара је снимање шала на рачун људи који ни не слуте шта се дешава.

Корисници, често млађи мушкарци, наговарају пролазнике да потписују лажне петиције или запослене у продавницама да помиришу свеће попрскане непријатним мирисима.

Понекад краду храну која се из возила преузима на шалтеру и снимају се како беже.

Људи често бурно реагују када схвате да неко носи паметне наочаре.

Интернет инфлуенсерка Анијеса Наваро каже да јој је позлило када је током депилације интимних делова тела схватила да њена козметичарка носи Мета наочаре.

Козметичарка јој је рекла да наочаре нису биле укључене нити су је снимале, као и да их носи због диоптријских стакала.

Ендру Босворт, директор за технологију у Мети, је пре две недеље на Instagramу упитан о „стигми према људима који свакодневно носе паметне наочаре".

Одговорио је да сам број продатих Мета Реј-Бан наочара „указује да су оне широко прихваћене".

Међутим, Дејвид Харис, бивши истраживач вештачке интелигенције у Мети који данас предаје на Универзитету Калифорније у Берклију и саветник је за политику о примени вештачке интелигенције у Сједињеним Америчким Државама (САД) и Европској унији (ЕУ), сматра да ће се ова генерација паметних наочара са вештачком интелигенцијом суочити са истим проблемима који су довели до пропасти Гугл наочара пре више од деценије.

„Оваква технологија представља нарушавање приватности и суочаваће се са све већим отпором", каже он.

А број таквих негативних и оштрих реакција је у порасту.

У децембру је мушкарац објавио видео у којем се жалио да му је жена, коју је снимао у метроу у Њујорку, поломила Мета наочаре.

Ако је очекивао саосећање, преварио се.

Жена је на интернету проглашена хероином.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk