Мета мора да плати 25 милијарди долара због обмане корисника

Мета, компанија у чијем су власништву Фејсбук (Facebook), Instagram и Воцап (WhatsApp), добила је највећу новчану казну до сада због начина пословања.

Судија у америчкој савезној држави Нови Мексико наложио је компанији да плати 25 милијарди долара, после двонедељног суђења одржаног раније ове године.

Током поступка утврђено је да је Мета годинама обмањивала јавност у вези са начином на који је поступала са подацима корисника Фејсбука.

„Обмане се не односе само на начин на који Фејсбук поступа са подацима“, изјавио је судија, додајући да оне задиру „у саму срж основних пословних пракси Фејсбука“.

Си Џеј Махони, главни правни заступник Мете, оценио је да судска одлука компанији „готово онемогућава пословање у савезној држави Нови Мексико“.

Мета ће уложити жалбу на пресуду, а Махони је уверен да ће она бити поништена.

Ово је највећа казна која је до сада изречена Мети.

Компанија се ове године суочила и са низом других судских поступака, од којих је неке окончала плаћањем казни или постизањем нагодби, као и споразум са Калифорнијом вредан 18 милијарди долара, који се односи на безбедност деце.

Тужба Новог Мексика повезана је са скандалом „Кембриџ аналитика“, у који је био умешан Фејсбук (данас се компанија зове Мета).

Та консултантска компанија користила је податке милиона корисника Фејсбука за потребе политичког саветовања, међу којима су биле и активности повезане са председничким изборима у Америци 2016. године, на којима је Доналд Трамп први пут изабран за председника.

Нови Мексико оптужио је Мету и за намерно обмањивање јавности о томе како остварује профит од садржаја који шири говор мржње, као и о начину на који спроводи правила за његово сузбијање.

Порота је утврдила да је компанија намерно обмањивала јавност и у вези с тим питањима.

Мета је одбацила ове оптужбе.

„Суштина ове тужбе јесте покушај увођења пореза на слободу говора, како би се наметнула нова правила о томе шта људи смеју да говоре на интернету“, изјавио је Махони.

Правни заступници Новог Мексика тужили су компанију због бројних изјава њених руководилаца током година, у којима су тврдили да се подаци корисника никада не деле са трећим странама нити им се омогућава приступ без дозволе корисника.

Међутим, подаци су у пракси ипак били доступни трећим странама.

Заступници савезне државе тврдили су да је обмањујућим поступањем Мете у вези са контролом и заштитом корисничких података било погођено целокупно становништво Новог Мексика, које броји око два милиона људи.

Порота је утврдила да је Мета прекршила законе те савезне државе више од 40 милиона пута.

„Предуго су моћне технолошке компаније пословале као да их њихова величина и утицај стављају изнад закона“, изјавио је Раул Торез, државни тужилац Новог Мексика.

Поручио је да одлука јасно показује да ниједна корпорација није толико моћна да би била изузета од одговорности за властите поступке.

Правни заступници Новог Мексика тражили су да Мета буде кажњена износом до 40 милијарди долара.

Компанија је тврдила да би свака казна већа од 3,4 милијарде долара била противуставна.

Судија Френсис Метју изрекао казну Мети у износу од 25 милијарди долара, што је приближно једнако профиту који компанија остварује за једно тромесечје.

У образложењу одлуке навео је да су кршења закона и обмањивање јавности у вези са начином на који су подаци корисника Фејсбука коришћени и дељени били „намерни“ и да су трајали „дуже од 11 година“, у периоду од 2010. до 2021. године.

Према образложењу судије Метјуа, комуникација међу високим руководиоцима компаније, међу којима је и Марк Закерберг, била је „осмишљена тако да обмањује јавност“.

Иако је укупна казна, обрачуната на основу хиљада појединачних кршења закона савезне државе, износила 219 милијарди долара, судија је одлучио да је смањи на 25 милијарди долара.

Пресуди је претходила казна од пет милијарди долара коју је америчка Федерална трговинска комисија (ФТЦ) изрекла Мети 2019. године због кршења правила о заштити приватности корисника и руковању њиховим подацима.

Нови Мексико један је од најистакнутијих противника Мете у судским споровима.

Ова савезна држава је ове године казнила компанију са готово милијарду долара због обмањивања јавности о безбедности њених друштвених мрежа за децу.

Судија који је водио тај поступак упоредио је Мету са индустријским загађивачем ваздуха, истичући да се њено „загађење“ огледа у „психолошкој штети и сексуалном искоришћавању деце“.

Упркос високим казнама, Мета улаже знатно већа средства у развој инфраструктуре, настојећи да сустигне друге технолошке компаније у трци за развој вештачке интелигенције.

Током разговора са финансијским аналитичарима, Марк Закерберг изјавио је да Метин АИ алат Muse, намењен широком кругу корисника, већ користи десет милиона људи.

„Наша мисија и стратегија јесте да развијемо Muse тако да буде доступан милијардама људи“, рекао је Закерберг.

У складу с тим циљем, Мета планира да ове године уложи најмање 135 милијарди долара, углавном у пројекте повезане с вештачком интелигенцијом, док би укупна улагања могла да достигну чак 145 милијарди долара.

Због огромних улагања у вештачку интелигенцију, компанија је забележила негативан новчани ток већи од две милијарде долара.

Према анализи ранијих финансијских извештаја Мете коју је спровео ББЦ, компанија је први пут забележила негативан новчани ток од изласка на берзу пре 14 година.

Новчани ток представља износ новца који компанији преостаје пошто покрије трошкове пословања и инвестиција.

Другим речима, Мета троши више новца него што јој преостаје после покрића свих трошкова и улагања, упркос рекордним приходима.

Приходи Мете порасли су за 26 одсто у периоду од јула до септембра у поређењу са истим периодом претходне године, достигавши 64,5 милијарди долара.

Добит компаније се у истом периоду утростручила, на 9,8 милијарди долара.

Упркос томе, Мета планира да настави да повећава улагања у вештачку интелигенцију.

Сузан Ли, финансијска директорка компаније најавила је током разговора са аналитичарима нову поделу акција, према којој ће постојећи акционари добити по једну нову акцију без права гласа.

Ли је објаснила да нова класа акција за сада није намењена финансирању ниједне конкретне инвестиције.

Ипак, указала је на континуирани раст трошкова повезаних са развојем вештачке интелигенције и напоменула да би компанији наредне године могла бити потребна „већа флексибилност у финансирању“.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk