Како су се заволели Дјук Елингтон и Београд

Текст је првобитно објављен 14. јула 2021.

У елегантном оделу, пажљиво избријаних бркова, смирен и углађен, сео је за клавир у препуној сали тадашњег Дома синдиката у Београду 1971. године.

Тада 72-годишњи легендарни џез пијаниста свирао је два пута са оркестром пред 1.700 људи, на концертима који се и данас препричавају.

„Какав оркестар, таква и свирка, непоновљива, а све то под лежерном контролом маестра Елингтона", присетио се новинар Васја Ивановски у разговору за ББЦ на српском.

Тај 14. јул 1971. године остаће у памћењу Ивановском коме је акредитација Радија Скопља обезбедила долазак у Београд и интервју са једном од највећих легенди џеза.

Била је поприлична гужва новинара и љубитеља џеза испред Дјукове гардеробе, присећа се Ивановски.

Уз невероватну срећу, како каже, успео је да „улети" унутра.

„Дјук је био врло срдачан, навикнут на новинаре и њихова питања, тако да је и разговор са њим протекао малтене у домаћинском ћаскању", описује сусрет пре више од пола века.

„Задовољан сам што могу да се представим југословенској публици која је показала да разуме џез.

„Остатак оркестра је такође задовољан и верујем да ћемо се поново срести.

„Лудо вас волим", рекао је Елингтон у диктафон овом македонском новинару.

„Лудо вас волим" (Love you madly), била је Елингтонова омиљена узречица, присетио се Ивановски.

Домаћини су се потрудили да Дјук то изговори на српском што је често понављао док је био у Београду, додаје.

Ту реченицу је потом специјално изговорио и за радио емисију „Поп топ 50" коју је Васја Ивановски тада водио.

Дириговао оркестром на аеродрому

Елингтона је на београдском аеродрому дочекао џез оркестар Радио-телевизије Београд, који је изводио управо његову музику, под вођством Владимира Бубише Симић, присетио се новинар и филмски критичар Милан Влајчић.

„Било је то неочекивано", рекао је Влајчић који је преминуо неколико месеци после разговора за ББЦ на српском.

Елингтон се одушевио када је чуо тактове његове нумере Take the A train, а на кратко је и преузео дириговање.

„Звуци џез ансамбла одзвањали су аеродромом док је Елингтон са његовим музичарима пролазио кроз царинску зону", испричао је Влајчић.

Исти бенд, који је Елингтон назвао „аеродромским оркестром", испратиће га и на одласку из Београда.

Ко је био Дјук Елингтон?

Традиција џеза у Југославији

„Џез је био популаран у градској култури Београда, а вероватно и широм Србије, где год је могао да се слуша радио, јер тада није био лако доступан", објаснио је Влајчић.

А сви новитети на џез сцени долазили су управо путем радио таласа.

Специјална емисија коју је водио Вилис Коновер, емитована је на радију Глас Америке, у то време једне од најмоћнијих америчких пропагандних институција, написала је у књизи „Кока-кола социјализам" историчарка Радина Вучетић.

Џез је тако улазио у домове, а посредством њега, и америчка култура.

Емисију су сваке вечери пратили сви тадашњи љубитељи џеза, присетио се Влајчић.

Традиција свирања и слушања џеза у Југославији постојала је и током првих година 20. века, за време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, пише Вучетић.

У Хрватској су штампани плакати који су позивали на џез свирке, и оснивали су се први џез оркестри.

У Србији је први џез оркестар, Студентски Мики Џез, направио Рафаел Блам 1927. године.

Џез је опстао и током Другог светског рата.

„Београдски музичари су током окупације Београда стварали мелодију под утицајем америчке музике, а 1942. немачки диригент Ханс Георг Шиц у Радио Београду је створио Биг бенд оркестар", написала је Вучетић.

Ипак, у првим годинама успостављања комунистичке власти у Југославији, извођење ове музике сматрало се непредвидљивим и разузданим, јер се није уклапало са вредностима тадашњег система, наводи она.

То, међутим, није спречило стварање нових џез оркестара, пише Вучетић.

Тако је 1946. године Војислав Бубиша Симић основао Биг бенд Динам, следио га је Младен Боби Гутеш оснивајући Забавни оркестар Радио Београда, који 1960. мења име у Џез оркестар РТБ - исти онај који је Дјука Елингтона дочекао на аеродрому деценију касније.

Погледајте видео о Шабану Бајрамовићу

Џез као пропагандно средство

Популарност џеза у Југославији ширила се и 1960-их година, пише Вучетић, чему су допринели домаћи џез музичари, али и Стејт департмент и америчка амбасада у Београду.

„Амерички центри моћи брзо су схватили да џез и рокенрол могу да раде на разбијању 'гвоздене завесе' која је делила Европу на Исток и Запад" и тако прошире поп културу и систем вредности, објавила је Вучетић.

„Сједињене Америчке Државе су имале план да преко културног отварања путем џеза, заправо отворе врата новом тржишту", каже Војислав Пантић, уметнички директор Београдског џез фестивала, за ББЦ на српском.

„Двојица водећих политичара били су, свакако, прави људи за овакве акције: тадашњи амерички председник Ричард Никсон, који је волео џез и помало свирао клавир, и његов државни секретар Вилијамс Роџерс, познат по залагању за људска права", додао је Пантић.

Како је Њупорт фестивал дошао у Београд?

Београд су убрзо посетила велика имена џез сцене - Дизи Гилеспи, Ела Фицџералд, Луј Армстронг, Кол Портер и Џорџ Гершвин.

„Била је то велика ствар. Отворили смо се према свету", присетио се Милан Влајчић.

За то су највише заслужни Александар Живковић, тада новинар агенције Танјуг, и Милан Шевић, уредник програма Дома омладине који су покренули серију Подијум џеза, што је било одлично „опипавање пулса публике", прича Пантић.

Решили су да пишу Џорџу Вину, организатору Њупорт фестивала у Америци.

Вин је већ размишљао да Њупорт организује и у Европи и требало је наћи начин да све звезде џез сцене дођу и до источног дела континента, каже Пантић.

Џорџ Вин је 1970. године испипао терен како би видео има ли у Београду интересовања за ову врсту музике.

Концерт „Њупорт џез фестивал 70'" био је распродат (1.700 карата), а снимци су потом емитовани на радију и телевизији.

Вин се уверио да у Београду постоје партнери са којима може да сарађује, али и интересовање публике за музику коју жели да представи, прича Пантић.

Уз финансијску подршку Стејт департмента, Њупорт џез фестивал је први пут одржан у Београду од 31. октобра до 3. новембра 1971. године у Дому синдиката, што је за то време било „велико као кућа", истиче Пантић.

Фестивал је отворио Дјук Елингтон са оркестром.

Дочекан је уз овације, као и на првом наступу у Београду пар месеци раније.

„Публика нас је понела. Импресионирала ме је пуна сала и љубав", изјавио је Елингтон, према писању новинара Жељка Јанде.

Наступи које је публика у Београду чула на првом фестивалу, „без икаквог претеривања, била су застрашујућа поставка", прича Пантић.

„Такав списак имена, то је прича о џезу у малом, јер су шест великих имена покрили све жанрове џеза: од класике до авангарде", каже Пантић, аутор монографије о Београдском џез фестивалу.

„Београд тада буктао од џеза".

„Два пута је долазио Мајлс Дејвис. Дворане су биле пуне, а овације велике", описао је Милан Влајчић.

Због великог интересовања, већина извођача наступала је два пута - касно поподне и увече.

Улазнице су до почетка фестивала већ биле распродате, а концерте је посетило око 12.000 људи.

Следеће, 1972. године, уз музичаре из иностранства, наступио је и домаћи, југословенски Ол Старс Бенд.

Публика је и тих година могла да чује нека од највећих имена џеза: од Саре Вон, Мајсла Дејвиса, Б. Б. Кинга, Дејвида Брабека до Чарлса Мингуса.

Иако је треће издање фестивала већ носило назив Њупорт - Београд џез фестивал, градске власти нису биле превише заинтересоване за ову манифестацију, присећа се Пантић.

У монографији о Београдском џез фестивалу, први пут одржаним под тим називом следеће,1974. године, наводи се да је сваке програмске вечери, а било их је три, присуствовало око 4.000 људи.

Уз краћи прекид током 1990-их, Београдски џез фестивал се одржава и данас.

Какво је данас стање на домаћој џез сцени?

Џез пијаниста Васил Хаџиманов сматра да се много тога променило током претходних пола и више века.

„Чињеница је да музичара и даље има, и то младих, талентованих и то је некако и једино светло у тунелу када причамо о џез музици", рекао је Хаџиманов за ББЦ на српском 2021. године.

Фестивали се „одвијају на једвите јаде, пре свега због финансијских проблема".

Врло је тешко допрети до публике јер џеза нема у медијима - „евентуално им се 'омакн'е када је Дан жалости", каже.

„Млади српски музичари свирају искључиво само у Србији, а исто је и у другим државама региона.

„А имамо и директоре главних џез фестивала који су незаинтересовани да на било који начин помогну тим уметницима или да се та сцена прошири", рекао је Хаџиманов.

Лука Игњатовић, саксофониста групе Schime из Београда, верује да недостатак званичне подршке може да буде предност.

„Џез није део никакве институције. Он се дешава углавном на неким алтернативним местима", каже.

Данас се џез све више заснива на ауторским композицијама музичара, а не стандардима, каква је била традиција, примећује Игњатовић.

Музика млађих аутора је комбинација различитих џез жанрова, јер џез јесте импровизација и слобода, додаје.

„Заборавиш на сопствено знање и потпуно се препустиш интуицији.

„То је мени најбољи осећај у овој музици што комбинује и учење материје и тотално праћење интуиције и препуштање тренутку."

Игњатовић верује да ће „квалитетна музика опстати."

„Увек ће се слушати, и за сто година.

„Време је прави показатељ да ли нешто ваља", закључује Игњатовић.

Шта кажу љубитељи џеза?

За Ненада Георгиевског, џез је увек била музика у покрету.

„Промена је једина константа у тој музици".

„То је и гладна музика, гладна нових идеја, звукова, инструмената", сматра Георгиевски.

Дејан Гавриловић из Ниша је први пут чуо џез када је имао само 11 година и током лета кроз отворен прозор слушао музику коју је пуштао деценију старији комшија.

Били су то класици попут Мајлса Дејвиса, Џона Колтрејна и Декстера Гордона.

„Замолио сам га да ми направи избор на касети и тако је све кренуло", сећа се Гавриловић.

„Џез је за мене најдемократскија и најотворенија форма музике јер је током свих ових година показао да је способан да еволуира и буде компатибилан са разним формама музике", каже.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk