Ове близнакиње су рођене у размаку од пар минута, а очеви им нису исти

Близнакиње Мишел и Лавинија Озборн нису идентичне, али су од рођења везане дубоко једна за другу.

Али када је Лавинија кликнула на мејл са резултатима кућног ДНК теста у септембру 2022, испунио ју је осећај страха.

„Можда сам подсвесно знала“, каже.

Резултати њеног теста открили су нешто запањујуће: близнакиње Лавинија и Мишел немају истог оца.

Зачете су природним путем, развијале су се заједно у истој материци, родила их је иста мајка у размаку од неколико минута - али су полусестре.

Мишел и Лавинија, 49-годишњакиње, постоје захваљујући невероватно ретком биолошком процесу компликованог назива - хетеропатерналнпј суперферкундацији.

Да би дошло до овог процеса, жена мора да произведе више од једне јајне ћелије током истог циклуса које морају да буду успешно оплођене спермом различитих мушкараца, а настали ембриони морају да преживе трудноћу.

Само је око 20 опваквих случајева до сада забележено широм света.

После вишемесечног истраживања њихове приче за серијал ББЦ Радија 4, „Дар“, открила сам да су Лавинија и Мишел једини пар близнакиња са различитим очевима који је до сада документован у Великој Британији.

Лавинију је ово сазнање поразило. Њихово заједничко детињство било је врло тешко, између различитих групних домова и привремених старатеља.

Једина стабилност коју су неидентичне близнакиње имале била су једна другој.

„Она је била једино што је припадало мени, једино у шта сам била сигурна, једино биће у које сам била сигурна“, каже Лавинија.

„А онда више није била.“

Када је Лавинија позвала сестру близнакињу да подели вест, Мишел није била превише „изненађена.“

„Још увек сам запањена да то заиста може да се догоди – супер је чудно, супер необично, супер ретко, али има смисла“, каже Мишел.

Мајка Мишел и Лавиније била је рањива деветнаестогодишњакиња када их је родила у Нотингему 1976.

„Трпела је злостављање очуха, па је током детињства била у хранитељским породицама и домовима за децу“, каже Мишел.

Кад год би сестре питале ко им је отац, мајка је увек одговарала: „Џејмс".

„Није био присутан у нашем животу“, наставља Мишел.

И њихова мајка је била одсутна током њиховог детињства и младости. Када су имале пет година, добила је стипедију за студије на универзитету у Лондону и оставила их је у Нотингему са мајком њене најбоље другарице, коју су близнакиње звале „бака“.

„Бака је била строга, није била баш емотивна, није нас уопште мазила. Једина константа коју сам имала била је Мишел“, каже Лавинија.

Док год је имала сестру близнакињу поред себе, каже Мишел, осећала се безбедно.

„Она и ја смо биле саме против целог света.“

Са 10 година, девојчице су се придружиле мајци у Лондону. Али после пар година, поново су послате да живе у једном од мајчиних старих хранитељских домова.

Нису могле да схвате зашто њихова мајка није желела да буде са њима.

„Физички и емоционално, она је увек била ван домашаја“, каже Лавинија.

Иако је током већег дела детињства био одсутан, Џејмс се вратио у њихове животе када су близнакиње биле у тинејџерским годинама.

Лавинија је успела да га пронађе и док је мислила да се препознаје у њему, Мишел никада није била сигурна да јој је он отац.

Дубоко у себи, сумњала је у то.

Њихова мајка је постала дементна 2021. и више није била у стању да одговара на њихова питања.

Мишел је видела Џејмсову фотографију и била је све уверенија да он није њен отац.

„Само сам помислила, чак ни не личи на мене“, каже Мишел.

„Зато сам купила ДНК тест.“

Овај све популарнији тест, открива истину о породици и пореклу. Али Мишел није ни помислила како би њени резултати могли да утичу на Лавинију када је послала узорак ДНК на анализу.

Резултати су стигли 14. фебруара 2022. - истог дана када је умрла Мишелина и Лавинијина мајка.

Џејмсово презиме се није појавило у Мишелининој очевој линији - он није био њен отац.

После више недеља истраге, Мишел је открила да јој је отац Алекс, брат жене која се спријатељила са њиховом мајком.

Позвала је Алексове рођаке, који су је упозорили да се он годинама бори са алкохолизмом и зависношћу од дрога и живи на улици.

Мишел и Лавинија су се среле са Оливин, за коју је Мишел веровала да је рођака у првом колену и њој и њеној сестри близнакињи. Одмах је осетила повезаност с њом.

„Једноставно сам знала да је моја крв“, каже.

Али Лавинија није осетила везу. Када им је Оливин показала фотографије њене породице, Лавинија није видела себе у њиховим лицима.

Одлучила је да и она уради ДНК тест. Није очекивала да ће добити другачији резултат од Мишел, али је морала нешто да предузме поводом све јачег осећаја нелагодности што Алексова породица није и њена.

„Само сам желела потврду“, каже.

Када је отворила коверту са резултатима и видела запањујућу истину да јој је Мишел полусестра, била је очајна и бесна.

„Била сам љута на Мишел што ме је натерала да прођем кроз ово, јер нисам никако желела овакву стварност.“

Било је још открића. Када је Лавинија пажљиво погледала резултате, видела је да ни Џејмс није њен отац.

Лавинија није била заинтересована да сазна ко јој је отац, али је Мишел била решена да добије одговоре. Прегледајући резултате сестриних тестова, Мишел је пронашла Артура, Лавинијиног биолошког оца.

Близнакиње су отишле да се нађу са њим у његовој кући у западном Лондону.

„Био је мало нервозан, али има енергичан карактер - као ја“, каже Лавинија.

Када су одлазиле, пољубила је Артура у образ.

„Осетила сам да ме нешто тера, да ме привлачи да се тако поздравим с њим", сећа се.

Лавинија и Артур су сада блиски, виђају се неколико пута месечно, а често им се придружи и Мишел.

„Осећам се као да сам пронашла место где припадам, а то место је са мојим татом“, каже Лавинија.

Артур је рекао Мишел да и она може да га зове тата.

Близнакиње су питале Артура зна ли како су зачете.

„Рекао је: 'Твоја мајка је покуцала на моја врата. Била је веома узнемирена. Плакала је'“, каже Мишел.

„Отишла је код њега јер није била безбедна и била је у шоку.“

Мишел је успела да упозна њеног биолошког оца, Алекса, преко других новооткривених чланова породице.

„Он је очигледно био под утицајем дрога“, каже Мишел.

Сличност међу њима је била неспорна.

„Он је мој, ја сам његова, али нисам осећала да је он неко ко треба да буде у мојој будућности“, каже она.

„Само сам морала да знам.“

Близнакиње никада неће сазнати да ли је њихова мајка сумњала да имају различите очеве.

„Мора да ју је то излудело“, каже Лавинија.

„Мора да је нешто видела, осетила.“

„Мислим да је мама дубоко у себи знала, али да је порицала и себи“, каже Мишел.

Као неидентичне близнакиње, Лавинија и Мишел су увек биле свесне разлика међу њима. Истине откривене у њиховим ДНК учиниле су да те разлике буду још очигледније, на први поглед.

Али, увек ће делити јединствену везу.

„Ми смо чуда“, каже Лавинија. „Увек ћемо имати блискост која се не може прекинути.“

„Она је моја сестра близнакиња“, клима главом Мишел. „Ништа то не умањује.“

Фотографије - Ема Линч/ББЦ

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]