Шта је коме донела посета Зеленског Србији: ББЦ анализа

Свако види оно што хоће - од 'шамара' Русији и окретања ка Западу, преко уобичајене билатералне посете, до наставка спољне политике седења на више столица.

Овако би у најкраћем могла да се опише прва посета Београду Владимира Зеленског, председника Украјине, откако је дошао на функцију и од почетка руске инвазије.

Србија је на Западу често сматрана проруском земљом и налазила се на мети критика због неувођења санкција Москви, али је Београд подржавао територијални интегритет Украјине и помагао Кијеву извозећи муницију, преко посредника.

Али земља у којој се најмање 60 одсто становништва противи увођењу било каквих санкција Русији, баш због продаје муниције нашла се и на мети Кремља.

„Овом посетом Србија показује да је способна да се позиционира као једна од ретких земаља које могу истовремено да сарађују са Вашингтоном, Бриселом, Москвом, Пекингом и Кијевом", каже Џеј Си Линценич, сарадник Немачког маршаловог фонда из Вашингтона, за ББЦ на српском.

Током боравка Зеленског у Београду, обојица председника су један о другом говорили са много поштовања, али на дистанци - што је различита слика у односу на посете украјинског председника већини западних престоница.

„За Кијев је ово симболична дипломатска победа, јер Србија је била једна од ретких европских земаља са пријатељским ставом према Москви, а коју Зеленски до сада није посетио.

„Београд је добио начин да уз минималне трошкове сигнализира да се сврстава уз Запад", оцењује Лиза Хомел, помоц́ница директора Центра за Европу Атлантског савета из Вашингтона.

Западни заокрет или балансирање

Уочи састанка се спекулисало да би сарадња у области одбрамбене индустрије, чак и покретања заједничке производне дронова, могла би да буде тема разговора Вучића и Зеленског, што ни један, ни други нису потврдили.

У мају 2025, руска Спољна обавештајна служба (СВР) жестоко је напала владу Србије, оптуживши је да „пуца у леђа" Москви извозом муниције у Украјини.

Вредност наоружања које Србија - преко посредника - од почетка рата извози у Украјину рата износи „приближно" 800 милиона евра, писао је Фајненшел тајмс у јуну 2024.

„Нисмо данас разговарали о било каквој војној сарадњи, а шта ће бити када се рат заврши, то је друга ствар", казао је Вучић на заједничкој конференцији за медије са Зеленским.

Та изјава деловала је као још прилог тврдњи како Србија покушава да уравнотежи став према западним и источним партнерима, уз поновљену Вучићеву поруку подршке територијалном интегритету Украјине нарушеном руским нападом.

„Сасвим је уобичајено, када је реч о политичкој и дипломатској позицији Србије, то што одржава везе са европским и западним савезом, а да притом не прекида у потпуности односе са Истоком", оцењује Линценич.

Из перспективе Украјине, Зеленском је „важно да се покаже да и даље делује као ратни лидер који је у стању да одржава односе не само са НАТО-ом, вец́ и са другим партнерима", додаје овај стручњак.

Зеленски се захвалио свим партнерима на подршци у борби против Русије, поменувши и жељу да Украјина оствари већу сарадњу са Израелом по питању противваздушне одбране.

„Спремни смо да је купимо, до сада нисмо имали ту могућност иако водимо разговоре", поручио је он.

Израелску војну технологију поменуо је и Вучић на крају конференције.

„Ми ћемо у септембру да отворимо фабрику дронова овде, али са Израелцима, Украјинци су веома успешни и имају много својих фабрика дронова", додао је председник Србије.

Прва посета председника Украјине српској престоници, која није добила превелику пажњу провладиних медија, отворила је питање да ли Србија нешто енергичније окреће ка Западу.

„Ово је наставак уобичајене праксе седења на више столица", сматра Лиса Хомел.

Вучић један од ретких европских лидера који је од почетка руске инвазије на Украјину боравио у Москви на паради поводом Дана победе.

„Истовремено, Србија покушава да смањи удео Русије у нафтној индустрији, а испоручује муницију Украјини.

„Ово је можда тек благо јавно оријентисање ка Западу, што је последица спољног притиска САД и ЕУ, односно услова везаних за процес придруживања", тврди Хомел.

Реакција Русије

Москва за сада није реаговала на посету Зеленског, за разлику од претходних долазака када је изјаве украјинских званичника у Београду, руско министарство спољних послова оценило као „русофобну кампању".

Истовремено, руске власти су у прошлости често истицале не оно што је Београд урадио, већ на шта се није обавезао када је у питању однос према Кијеву и Москви.

„Када је Вучиц́ посетио самит у Одеси прошле године, главна тема из угла Москве било је његово одбијање да потпише антируску декларацију, а не то што је путовао у Украјини", каже Лиса Хомел из Атлантског савета.

А једна од главних ствари коју Србија није урадила је увођења санкција Русији, што је био захтев Европске уније.

„То су суверене одлуке које свака влада мора да донесе, али не било фер да једино однос са Русијом дефинише позицију Србије", додаје Џеј Си Линценич из Немачког Маршаловог фонда.

Ко шта може да добије из ове посете?

Зависи из ког угла се гледа.

„Вучиц́ стиче одређени видљиви кредибилитет у очима Вашингтона и Брисела, а притом и даље није у обавези да се придружи санкцијама против.

„Не верујем да ће на домаћем терену имати велику корист од доласка Зеленског", оцењује Лиса Хомел.

Значајан део састанака у Београду, барем према изјавама председника две државе, био је посвећен сарадњи Србије и Украјине на путу ка чланству у Европској унији којој обе земље теже.

Србија је статус кандидата добила 2012, преговоре почела две године касније, али већ дуго тапка у месту - од почетка рата у Украјини није отворен ниједан кластер.

На рачун српских власти и председника Вучића из Брисела стижу и пацке, па и претње укидањем дела финансијске помоћи.

Украјина је статус кандидата добила 2022, преговоре почела 2024. и до сада је отворено неколико кластера, који обједињавају преговарачка поглавља.

„У овом сегменту Србија је чак имала и већи улог у овој посети, пошто се суочава са застојем у процесу придруживања ЕУ и осам држава чланица је блокирало отварање преговарачког кластера - кластера 3", подсећа Хомел.

Корист посете Зеленског могле би да имају привреде - у претходних годину дана трговинске сарадња је порасла.

Прошле године износила је око 450 милиона америчких долара, а већ у првих шест месеци ове године око 321 милион.

Са „мртве тачке" померили су се преговори о слободној трговини Украјине и Србије, који би, према тврдњама двојице председника, могли да буду готови до краја године.

Преговори и евентуални споразум о слободној трговини један су од услова за приступ Светској трговинског организацији (СТО).

„Иако две земље нису директне комшије, ипак су довољно близу - постоје железничке линије и комерцијални цевоводи, то је потенцијал за сарадњу и ширу економску размену, транспорт житарица и пољопривредних производа", сумира Џеј Си Линценич.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk