Језеро Газиводе на Косову: Шта се руши на обали и због чега

Вештачко језеро између Србије и Косова унело је нову буру у њихове већ пољуљане односе.

Само што овог пута није вода језера Газиводе, стратешки важног ресурса, унела додатну пометњу, већ објекти на обали код Зубиног Потока, једне од четири општине на северу Косова где већински живе Срби.

Власти на Косову су 21. јула покренуле рушење, како су тада саопштили, 11 кућа на имању Јавног предузец́а „Ибар-Лепенац", а Фарук Мујка, извршни директор компаније, тврди да је реч о незаконитим објектима на њиховом имању.

После вишегодишњих паралелних управа над хидросистемом (српским и косовским) 2025. га је преузео косовски „Ибар Лепенац".

„Утврдили смо кроз комплетну архиву да је процес експропријације завршен 1973. године, уз сву потребну документацију. То је сто одсто имовина 'Ибар-Лепенца'“, рекао је Мујка.

Међутим, власници објеката тврде да им или нису достављена решења о рушењу или су били у току судски поступци.

Није разјашњен правни основ по коме се руше објекти и збуњујуће су информације досад објављене, оцењује политички аналитичар Огњен Гогић.

„Није познато постоје ли решења Министарства која налажу рушење, а власници објеката тврде да је судски поступак у току, мада ни једни, ни други нису довољно јасни.

„Превише брзо се дешава, преко колена, дигла се прашина - грађевинска, а онда се од шуме не види дрво", каже Гогић за ББЦ на српском.

Имајући у виду да власти у Приштини контролишу стратешки важно језеро Газоводе и предузеће „Ибар Лепенац", тешко је рећи да ли ту постоји и нека политичка позадина, додаје.

„Можда они заиста уређују приобаље у циљу заштите животне средине", каже он.

Рушење објеката на језеру Газиводе је критиковала Европска унија (ЕУ) позивајући на хитну обуставу, јер се не поштују „прописане правне процедуре".

Није до краја јасно да ли су објекти грађени легално или не, као што није познато постоји ли неко извршно решење или судска одлука за рушење, каже аналитичар Гогић.

„Проблем је, као што је рекла и ЕУ, што се овим подрива владавина права, делује да није спроведен поступак, нису искоришћена сва правна средства.

„Начин на који се поступа према објектима је упитан, као што је и постојање објеката упитно - нити је постојала, нити постоји владавина права на Косову“, каже Гогић.

Рушење објеката изграђених без дозволе на јавној имовини на Ујману (Газиводе) се наставља, поручила је Фиторе Пацоли, министарка животне средине, на друштвеним мрежама 30. јула.

„Ова акција ће се наставити без компромиса и прошириће се на друге делове Косова, како би се заштитила јавна имовина и обезбедило спровођење закона", додајући да је порушено 17 објеката.

Влада Аљбина Куртија још једном показује „непоштовање владавине права и права косовских Срба", написао је Марко Ђурић, министар спољних послова Србије, на друштвеној мрежи Икс.

Косово је једнострано прогласило независност 2008. што Србија не признаје.

'Противзаконита рушења' и критике

Тандрчење багера и рушење на обали језера почело је 21. јула.

Фарук Мујка, извршни директор компаније „Ибар-Лепенац" тврди да је 3. јула упућен захтев да се објекти напусте, али да се то није догодило.

Због тога је Инспекторат Министарства животне средине и просторног планирања, у сарадњи са полицијом Косова, почео да их руши.

„Врац́амо нашу имовину.

„Руши се 11 куц́а незаконито изграђених на имању предузец́а, а према информацијама које смо прикупили, све осим једне, никле су током 2019. и 2020. године", рекао је 21. јула за Радио Слободну Европу (РСЕ).

Ветон Ељшани, заменик директора полиције за север Косова потврдио је да пружају подршку Министарству заштите животне средине у спровођењу одлуке.

У међувремену су рушење осудиле и неке стране амбасаде у Приштини.

„Дубоко смо забринути због рушења кућа на Газиводама.

„Позивамо да се овакве активности одмах обуставе и да се обезбеде транспарентност и законита решења", поручили су из Амбасаде Немачке на Косову.

Упркос критикама, у присуству полицијских службеника али и припадника међународних мисија ЕУЛЕКС-а и КФОР-а, срушен је крајем јула и мотел „Језеро“, чији власник трди да је судски поступак у току.

Неколико невладиних организација обратило се тамошњем тужилаштву, да, како су навели, испита противуставне и противзаконите активности на језеру Газиводе.

У заједничком саопштењу апеловали су да се покрене „кривичноправни поступак у складу са законом".

Погледајте видео о новом мосту на реци Ибар

Шта су Газиводе и зашто су важне?

Акумулационо језеро на северозападу Косова, настало је преграђивањем реке Ибар крајем 1970-их година прошлог века.

Дужина језера је око 24 километра, најшири део око 1,3 километар, а дубина је 107 метара.

Газиводе се простиру на површини од око 12 квадратних километара - нешто више од девет је у општини Зубин Поток на Косову, а остатак је у општини Тутин у Србији.

Обалама има приступ и територија града Новог Пазара.

Брана Газиводе којом је преграђено језеро једна је од највећих земљаних брана у Европи.

Језеро је главни извор воде градовима попут Северне Митровице и Грачанице, али и Приштине и Вучитрна.

„Језеро је најважнији водени ресурс на Косову.

„Представља 69 процената целокупне акумулиране воде на Косову. Поређења ради, Радонић - највеће вештачко језеро на југу Косова - садржи само 20 процената", рекао је раније Шпетим Гаши из Савета за инклузивно управљање за ББЦ.

У међународном извештају из 2007. године оцењено је да ће, ако српско руководство затвори водоводне цеви Газивода, Косово имати електричне енергије за снабдевање само кључних институција, попут болница, додао је Гаши.

Вода из језера хлади турбине електране „Обилић", које без њега не би радиле, а регулише и снабдевање Косова струјом.

Крајем новембра 2024. дошло је до експлозије на каналу код Зубиног Потока која шаље воду до две главне електране на Косову.

Оштећење канала угрозило је тада снабдевање струјом, пијаћом водом и грејање.

„Нападом на канал код Зубиног Потока, Србија је покушала да остави грађане Косова без воде, струје, грејања и без комуникације", рекао је косовски премијер Аљбин Курти, али није пружио доказе.

Београд је те оптужбе негирао.

Специјално тужилаштво Косова оптужило је тројицу Срба за постављање експлозива, а судски поступак је у току.

Међузависност

Упркос многим тензијама од сукоба 1999, хидросистем Ибар-Лепенац ради без прекида због међузависности, указао је Гаши.

„Док је вода Газивода у Зубином Потоку, у коме већински живе Срби, фабрика за прераду воде је у јужној Митровици, где живе Албанци.

„Београд је инсистирао да се о власништву и управљању Газиводама преговара у бриселском дијалогу, али Приштина и даље то одбија, тврдећи да не преговара о имовини са другим земљама", изјавио је Гаши.

Дијалог Београда и Приштине је годинама у застоју.

Србија не може и неће да одустане од нечега, као тај хидросистем, стратешки важног за опстанак Срба на северу Косова, говорио је 2016. Александар Вучић, председник Србије, а тада премијер.

„За нас је језеро Газиводе и хидроенергетски потенцијал од великог значаја.

„Водне потенцијале и капацитете највећим делом користе Албанци за термоелектрану Обилић и за становништво“, нагласио је тада.

Указао је да је својевремено у Бриселу говорио „причајте шта хоћете, али Газиводе не дам“.

Газиводе су се нашле међу ставкама Вашингтонског споразума које су Београд и Приштина потписале 4. септембра 2020. у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Споразумом је предвиђено да ће се спровести студија са америчким Министарством енергетике о дељењу језера као извора енергије и воде.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk