Kako su se zavoleli Djuk Elington i Beograd

Tekst je prvobitno objavljen 14. jula 2021.

U elegantnom odelu, pažljivo izbrijanih brkova, smiren i uglađen, seo je za klavir u prepunoj sali tadašnjeg Doma sindikata u Beogradu 1971. godine.

Tada 72-godišnji legendarni džez pijanista svirao je dva puta sa orkestrom pred 1.700 ljudi, na koncertima koji se i danas prepričavaju.

„Kakav orkestar, takva i svirka, neponovljiva, a sve to pod ležernom kontrolom maestra Elingtona", prisetio se novinar Vasja Ivanovski u razgovoru za BBC na srpskom.

Taj 14. jul 1971. godine ostaće u pamćenju Ivanovskom kome je akreditacija Radija Skoplja obezbedila dolazak u Beograd i intervju sa jednom od najvećih legendi džeza.

Bila je poprilična gužva novinara i ljubitelja džeza ispred Djukove garderobe, priseća se Ivanovski.

Uz neverovatnu sreću, kako kaže, uspeo je da „uleti" unutra.

„Djuk je bio vrlo srdačan, naviknut na novinare i njihova pitanja, tako da je i razgovor sa njim protekao maltene u domaćinskom ćaskanju", opisuje susret pre više od pola veka.

„Zadovoljan sam što mogu da se predstavim jugoslovenskoj publici koja je pokazala da razume džez.

„Ostatak orkestra je takođe zadovoljan i verujem da ćemo se ponovo sresti.

„Ludo vas volim", rekao je Elington u diktafon ovom makedonskom novinaru.

„Ludo vas volim" (Love you madly), bila je Elingtonova omiljena uzrečica, prisetio se Ivanovski.

Domaćini su se potrudili da Djuk to izgovori na srpskom što je često ponavljao dok je bio u Beogradu, dodaje.

Tu rečenicu je potom specijalno izgovorio i za radio emisiju „Pop top 50" koju je Vasja Ivanovski tada vodio.

Dirigovao orkestrom na aerodromu

Elingtona je na beogradskom aerodromu dočekao džez orkestar Radio-televizije Beograd, koji je izvodio upravo njegovu muziku, pod vođstvom Vladimira Bubiše Simić, prisetio se novinar i filmski kritičar Milan Vlajčić.

„Bilo je to neočekivano", rekao je Vlajčić koji je preminuo nekoliko meseci posle razgovora za BBC na srpskom.

Elington se oduševio kada je čuo taktove njegove numere Take the A train, a na kratko je i preuzeo dirigovanje.

„Zvuci džez ansambla odzvanjali su aerodromom dok je Elington sa njegovim muzičarima prolazio kroz carinsku zonu", ispričao je Vlajčić.

Isti bend, koji je Elington nazvao „aerodromskim orkestrom", ispratiće ga i na odlasku iz Beograda.

Ko je bio Djuk Elington?

Tradicija džeza u Jugoslaviji

„Džez je bio popularan u gradskoj kulturi Beograda, a verovatno i širom Srbije, gde god je mogao da se sluša radio, jer tada nije bio lako dostupan", objasnio je Vlajčić.

A svi noviteti na džez sceni dolazili su upravo putem radio talasa.

Specijalna emisija koju je vodio Vilis Konover, emitovana je na radiju Glas Amerike, u to vreme jedne od najmoćnijih američkih propagandnih institucija, napisala je u knjizi „Koka-kola socijalizam" istoričarka Radina Vučetić.

Džez je tako ulazio u domove, a posredstvom njega, i američka kultura.

Emisiju su svake večeri pratili svi tadašnji ljubitelji džeza, prisetio se Vlajčić.

Tradicija sviranja i slušanja džeza u Jugoslaviji postojala je i tokom prvih godina 20. veka, za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, piše Vučetić.

U Hrvatskoj su štampani plakati koji su pozivali na džez svirke, i osnivali su se prvi džez orkestri.

U Srbiji je prvi džez orkestar, Studentski Miki Džez, napravio Rafael Blam 1927. godine.

Džez je opstao i tokom Drugog svetskog rata.

„Beogradski muzičari su tokom okupacije Beograda stvarali melodiju pod uticajem američke muzike, a 1942. nemački dirigent Hans Georg Šic u Radio Beogradu je stvorio Big bend orkestar", napisala je Vučetić.

Ipak, u prvim godinama uspostavljanja komunističke vlasti u Jugoslaviji, izvođenje ove muzike smatralo se nepredvidljivim i razuzdanim, jer se nije uklapalo sa vrednostima tadašnjeg sistema, navodi ona.

To, međutim, nije sprečilo stvaranje novih džez orkestara, piše Vučetić.

Tako je 1946. godine Vojislav Bubiša Simić osnovao Big bend Dinam, sledio ga je Mladen Bobi Guteš osnivajući Zabavni orkestar Radio Beograda, koji 1960. menja ime u Džez orkestar RTB - isti onaj koji je Djuka Elingtona dočekao na aerodromu deceniju kasnije.

Pogledajte video o Šabanu Bajramoviću

Džez kao propagandno sredstvo

Popularnost džeza u Jugoslaviji širila se i 1960-ih godina, piše Vučetić, čemu su doprineli domaći džez muzičari, ali i Stejt department i američka ambasada u Beogradu.

„Američki centri moći brzo su shvatili da džez i rokenrol mogu da rade na razbijanju 'gvozdene zavese' koja je delila Evropu na Istok i Zapad" i tako prošire pop kulturu i sistem vrednosti, objavila je Vučetić.

„Sjedinjene Američke Države su imale plan da preko kulturnog otvaranja putem džeza, zapravo otvore vrata novom tržištu", kaže Vojislav Pantić, umetnički direktor Beogradskog džez festivala, za BBC na srpskom.

„Dvojica vodećih političara bili su, svakako, pravi ljudi za ovakve akcije: tadašnji američki predsednik Ričard Nikson, koji je voleo džez i pomalo svirao klavir, i njegov državni sekretar Vilijams Rodžers, poznat po zalaganju za ljudska prava", dodao je Pantić.

Kako je Njuport festival došao u Beograd?

Beograd su ubrzo posetila velika imena džez scene - Dizi Gilespi, Ela Ficdžerald, Luj Armstrong, Kol Porter i Džordž Geršvin.

„Bila je to velika stvar. Otvorili smo se prema svetu", prisetio se Milan Vlajčić.

Za to su najviše zaslužni Aleksandar Živković, tada novinar agencije Tanjug, i Milan Šević, urednik programa Doma omladine koji su pokrenuli seriju Podijum džeza, što je bilo odlično „opipavanje pulsa publike", priča Pantić.

Rešili su da pišu Džordžu Vinu, organizatoru Njuport festivala u Americi.

Vin je već razmišljao da Njuport organizuje i u Evropi i trebalo je naći način da sve zvezde džez scene dođu i do istočnog dela kontinenta, kaže Pantić.

Džordž Vin je 1970. godine ispipao teren kako bi video ima li u Beogradu interesovanja za ovu vrstu muzike.

Koncert „Njuport džez festival 70'" bio je rasprodat (1.700 karata), a snimci su potom emitovani na radiju i televiziji.

Vin se uverio da u Beogradu postoje partneri sa kojima može da sarađuje, ali i interesovanje publike za muziku koju želi da predstavi, priča Pantić.

Uz finansijsku podršku Stejt departmenta, Njuport džez festival je prvi put održan u Beogradu od 31. oktobra do 3. novembra 1971. godine u Domu sindikata, što je za to vreme bilo „veliko kao kuća", ističe Pantić.

Festival je otvorio Djuk Elington sa orkestrom.

Dočekan je uz ovacije, kao i na prvom nastupu u Beogradu par meseci ranije.

„Publika nas je ponela. Impresionirala me je puna sala i ljubav", izjavio je Elington, prema pisanju novinara Željka Jande.

Nastupi koje je publika u Beogradu čula na prvom festivalu, „bez ikakvog preterivanja, bila su zastrašujuća postavka", priča Pantić.

„Takav spisak imena, to je priča o džezu u malom, jer su šest velikih imena pokrili sve žanrove džeza: od klasike do avangarde", kaže Pantić, autor monografije o Beogradskom džez festivalu.

„Beograd tada buktao od džeza".

„Dva puta je dolazio Majls Dejvis. Dvorane su bile pune, a ovacije velike", opisao je Milan Vlajčić.

Zbog velikog interesovanja, većina izvođača nastupala je dva puta - kasno popodne i uveče.

Ulaznice su do početka festivala već bile rasprodate, a koncerte je posetilo oko 12.000 ljudi.

Sledeće, 1972. godine, uz muzičare iz inostranstva, nastupio je i domaći, jugoslovenski Ol Stars Bend.

Publika je i tih godina mogla da čuje neka od najvećih imena džeza: od Sare Von, Majsla Dejvisa, B. B. Kinga, Dejvida Brabeka do Čarlsa Mingusa.

Iako je treće izdanje festivala već nosilo naziv Njuport - Beograd džez festival, gradske vlasti nisu bile previše zainteresovane za ovu manifestaciju, priseća se Pantić.

U monografiji o Beogradskom džez festivalu, prvi put održanim pod tim nazivom sledeće,1974. godine, navodi se da je svake programske večeri, a bilo ih je tri, prisustvovalo oko 4.000 ljudi.

Uz kraći prekid tokom 1990-ih, Beogradski džez festival se održava i danas.

Kakvo je danas stanje na domaćoj džez sceni?

Džez pijanista Vasil Hadžimanov smatra da se mnogo toga promenilo tokom prethodnih pola i više veka.

„Činjenica je da muzičara i dalje ima, i to mladih, talentovanih i to je nekako i jedino svetlo u tunelu kada pričamo o džez muzici", rekao je Hadžimanov za BBC na srpskom 2021. godine.

Festivali se „odvijaju na jedvite jade, pre svega zbog finansijskih problema".

Vrlo je teško dopreti do publike jer džeza nema u medijima - „eventualno im se 'omakn'e kada je Dan žalosti", kaže.

„Mladi srpski muzičari sviraju isključivo samo u Srbiji, a isto je i u drugim državama regiona.

„A imamo i direktore glavnih džez festivala koji su nezainteresovani da na bilo koji način pomognu tim umetnicima ili da se ta scena proširi", rekao je Hadžimanov.

Luka Ignjatović, saksofonista grupe Schime iz Beograda, veruje da nedostatak zvanične podrške može da bude prednost.

„Džez nije deo nikakve institucije. On se dešava uglavnom na nekim alternativnim mestima", kaže.

Danas se džez sve više zasniva na autorskim kompozicijama muzičara, a ne standardima, kakva je bila tradicija, primećuje Ignjatović.

Muzika mlađih autora je kombinacija različitih džez žanrova, jer džez jeste improvizacija i sloboda, dodaje.

„Zaboraviš na sopstveno znanje i potpuno se prepustiš intuiciji.

„To je meni najbolji osećaj u ovoj muzici što kombinuje i učenje materije i totalno praćenje intuicije i prepuštanje trenutku."

Ignjatović veruje da će „kvalitetna muzika opstati."

„Uvek će se slušati, i za sto godina.

„Vreme je pravi pokazatelj da li nešto valja", zaključuje Ignjatović.

Šta kažu ljubitelji džeza?

Za Nenada Georgievskog, džez je uvek bila muzika u pokretu.

„Promena je jedina konstanta u toj muzici".

„To je i gladna muzika, gladna novih ideja, zvukova, instrumenata", smatra Georgievski.

Dejan Gavrilović iz Niša je prvi put čuo džez kada je imao samo 11 godina i tokom leta kroz otvoren prozor slušao muziku koju je puštao deceniju stariji komšija.

Bili su to klasici poput Majlsa Dejvisa, Džona Koltrejna i Dekstera Gordona.

„Zamolio sam ga da mi napravi izbor na kaseti i tako je sve krenulo", seća se Gavrilović.

„Džez je za mene najdemokratskija i najotvorenija forma muzike jer je tokom svih ovih godina pokazao da je sposoban da evoluira i bude kompatibilan sa raznim formama muzike", kaže.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu,Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk