Шта може да донесе преплитање председничких и парламентарних избора

Да Србија у исто време иде на парламентарне и председничке изборе дешавало се раније, али да бира нову владу па онда првог човека државе у кратком року, несвакидашња је политичка једначина са више непознатих.

Александар Вучић, председник Србије, расписао је парламентарне изборе за 25. октобар, а потом и најавио да ће поднети оставку 27. или 28. септембра.

Ако и председник поднесе оставку, кључне позиције у држави биће у својеврсном вршилац дужности или в. д. статусу - скупштина је распуштена, влада је у техничком мандату, а посао председника обављаће Ана Брнабић, председница распуштеног парламента.

„То је неуобичајена, али могућа ситуација", каже Слободан Орловић, професор Уставног права на Правном факултету у Новом Саду.

Он очекује да ће „државна власт функционисати", иако „у ограниченом капацитету и сужених надлежности, што може да утиче на политичку стабилност, поготово у ово време политичких и изборних напетости".

Ванредни парламентарни избори расписани су услед скоро двогодишњих протеста после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024, када је погинуло 16 људи, а из којих је израстао студентски политички покрет.

Вучићу је „важно да се председнички избори не одрже пре парламентарних", оцењује Душан Павловић, професор Факултета политичких наука, за ББЦ на српском.

„Он с правом претпоставља да ће ако победи на парламентарним, антирежимски бирачи бити веома обесхрабрени и да ће бити лакше да победи његов кандидат нижег калибра", додаје.

Који је рок за председничке изборе?

Председнички избори могу да буду расписани најкасније три месеца после окончања мандата, ако га скрати, предвиђа Закон о председнику.

Мандат престаје даном подношења оставке, пише у прописима.

Редовни председнички избори, могу да буду расписани у марту 2027. а одржани у априлу када Вучићу истиче мандат, али је по садашњим најавама, то мало вероватно.

У тренутној ситуацији једини ко би могао да распише изборе је председник Народне скупштине распуштеног сазива и били би окончани у року од 60 дана од расписивања, каже Слободан Орловић.

Он не види простор за одуговлачење.

„Могуће је да не буду расписани истог дана (када је и оставка поднета), али свакако би то требало да буде у кратком року", каже.

Ако Вучић заиста да оставку 27. септембра, то би значило да се на председничке изборе најкасније иде крајем децембра 2026, а најраније почетком новембра.

Због могућег делимичног преклапања кампање за парламентарне и председничке изборе, постоји шанса да ће у наредним месецима бити краћих задржавања на позицији председника државе.

Вучића ће заменити Ана Брнабић, на њено место може да дође нови председник скупштине, а потом и победник председничких избора.

То би значило да Србија у кратком периоду може да има и четири председника.

И председник и први на листи

Прво место на листи владајуће Српске напредне странке (СНС) резервисано је за Александра Вучића, који циља место премијера у случају победе на парламентарним изборима.

Републичка изборна комисија одбацила је приговоре да је због тога у сукобу интереса, јер је и даље председник.

Вучић је најавио да подноси оставку по повратку са седнице Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку (од 22. до 26. септембра), где би требало да одржи говор.

Орловић објашњава да председник републике не може истовремено бити народни посланик, председник владе или министар - то су неспојиве функције.

„Нема, међутим, изричите забране да се актуелни председник кандидује за посланика, с тим да мора да поднесе оставку на председничку функцију ако би био изабран за народног посланика.

„Ово је блаже тумачење неспојивости функција", каже Орловић.

По другом, „строжем тумачењу", председник „не би могао да буде ни кандидат на изборној листи јер је то сукоб интереса и неспојиво са председничком функцијом која изражава државно јединство".

„Лично сам склонији блажем тумачењу неспојивости", каже професор новосадског Правног факултета.

Вучић је најавио да ће после подношења оставке ући у предизборну кампању", „као обичан грађанин".

Планира да обилази Србију, а за то је припремио „камионче и камп кућицу".

Међутим, он већ обилази градове и села, а после расписивања парламентарних избора, као председник, говорио је о привредним резултатима и најавио велико повећање просечне плате.

Претходно је на адресе пензионера стигло Вучићево „лично" писмо у којем им је захвалио што су „изградили Србију, чували је и штитили", а управо су најстарији добили и новчану помоћ државе.

Погледајте видео: Шта је функционерска кампања

Који је рок за формирање владе?

Веома растегљив.

Постоји низ корака који претходе.

Прво морају да се прогласе коначни резултати избора.

Излазак на биралишта 2022. показује да то може да потраје.

Тада су се коначни резултати чекали три месеца јер су избори на једном бирачком месту, у селу Велики Трновац, на југу Србије понављани чак пет пута.

Од проглашења коначних резултата, тече рок од 30 дана за конституисање скупштине.

Када се скупштина конституише и изабере њен председник, влада мора да се изабере у року од 90 дана.

У супротном се парламент распушта и иде се на нове изборе.

Стога, иако ће прво бити парламентарни па председнички избори, може да се деси и да Србија прво добије председника, па тек онда владу.

Од почетка 2000-их, два пута су истовремено били одржани председнички и парламентарни избори - 2012, када је Српска напредна странка дошла на власт, и 2022.

Занимљива је била и ситуација крајем 2003, када су у новембру били одржани неуспели председнички избори, јер није изашло више од 50 уписаних бирача, што је тада био услов, а затим у децембру и парламентарни.

У овом периоду в.д. шефице државе била је Наташа Мићић, председница парламента.

Неизвесна јесен

Расплет изборне јесени могао би да се чека месецима.

Душан Павловић не очекује „никакве значајне промене у функционисању државе до изласка на биралишта 25. октобра".

„Кључан је изборни дан, односно изборна ноћ.

„Хоће ли режим признати пораз ако изгуби, то је најважније питање", каже.

Ако се гледа шта се дешавало последњих 36 година када једна политичка елита изгуби власт, ситуација је подељена - док Милошевић није хтео одмах да призна, људи који су дошли после су признавали губитак избора, подсећа.

„Оно што нас свакако очекује јесте најинтензивнија кампања режима до сада", закључује Павловић.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk