Скуп живот и несигуран посао: Шта су проблеми младих у Србији

Лав Грдан има 25 година, а у Београду живи последњих шест.

„Иако ме многе ствари нервирају у Србији, попут лошег и спорог правосуђа и не толико доброг животног стандарда - не желим да одем.

„Не зато што мислим да је овде све добро, већ зато што желим да овде могу нормално да живим", каже он за ББЦ на српском.

Слично уверење има више од половине младих, показују резултати истраживања које је Кровна организација младих Србије (КОМС) објавила десету годину заредом.

Највећи број оних који размишљају о одласку као дестинацију види Европу - 75,4, подаци су Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Србији за 2026.

Као главне разлоге за одлазак издвајају виши животни стандард, боље услове и достојанственији живот.

Високи трошкови живота ове године су први пут избили на врх листе проблема младих -наводи их 72,6 одсто испитаника, пише у извештају.

Следе корупција, проблеми образовног и здравственог система, стање животне средине, недостатак толеранције и слободе изражавања, незапосленост и сиромаштво.

„Када је алтернативни извештај почео да прати ставове младих, 2017, нешто више од половине њих корупцију је препознавало као велики проблем.

„Данас је то око 77 одсто", објашњава Милица Борјанић из КОМС-а.

'Мислим да никада нећу имати стан'

Иако има 26 година, дипломирана филолошкиња Мина Савић и даље живи са родитељима.

Повремено држи приватне часове, али та зарада јој није довољна да се осамостали и изнајми стан.

Некад волонтира или ради као дадиља.

„О куповини некретнине нећу ни да помишљам", објашњава за ББЦ на српском.

Размишља о одласку у неку од земаља Европске уније.

„Можда да упишем мастер тамо, ако не успем да нађем посао", каже.

Незапосленост младих смањена је у односу на раније године, а у односу на прошлу за 32 одсто, пише у извештају.

Међутим, нижа незапосленост не значи аутоматски и квалитетнији живот, објашњава Борјанић.

Погледајте видео: Како генерација З гледа на посао

Готово 15 одсто младих ради без уговора, односно „на црно“.

Више од пола није запослено на позицијама за које су се школовали.

„Чак 56 одсто каже да би било спремно да се преквалификује.

„За њих је ове године најважнији критеријум приликом запошљавања поштовање радних права, а тек потом зарада и други бенефити“, додаје Борјанић.

Када говоре о заради потребној за пристојан живот, 68 одсто сматра да је за то потребно више од 130.000 динара месечно.

Просечна нето зарада у Србији износи око 118.000 динара.

Више од трећине младих који се тренутно школују, истовремено и ради.

Чак 40 одсто младих наводи да ове године није наставило школовање или је од њега одустало, јер то није могло да приушти и морало је да ради.

Готово половина очекује да ће прву некретнину моћи да стекне тек између 35. и 45. године, пише у извештају.

Око 75 одсто не планира да их узме, док 18,8 одсто то планира, а неки заинтересовани као препреку наводе компликовану процедуру.

Пошто има уговор на неодређено, Лав Грдан планира да у будућности узме кредит за младе.

„Мислим да је то један од начина да некада имам сопствену некретину", каже он.

Већина младих против НАТО и обавезног војног рока

Постоје неке промене у односу на раније извештаје.

Око 40 одсто младих сматра да Србија треба да се ослања на Европску унију.

„Иако млади виде проблеме и у одговору европских институција на ситуацију у Србији.

„Ипак, Европску унију виде као простор који је, у њиховој перцепцији, ближи вредностима демократије, владавине права и међународног права", рекла је Борјанић.

Када је реч о НАТО-у, 11 одсто младих подржава чланство Србије, што је пораст у односу на седам одсто претходне године.

Ипак, највећи број - 47 одсто верује да Србија не треба да има никакву сарадњу са НАТО-ом.

Већина младих није ни за обавезни војни рок.

Против његовог увођења за мушкарце је 58 одсто, а чак 78 одсто не подржава обавезни војни рок за жене.

Истовремено, млади су политички заинтересованији него раније.

Чак 70,1 одсто прати политичка дешавања.

Више од половине, 53,1 одсто, прати и политику на локалном нивоу.

Студентски покрет, настао после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је 2024. погинуло 16 људи, и уследили масовни вишемесечни протести, допринео је томе.

Активности студентског покрета подржава 84,4 одсто младих, а више од 57 одсто каже да су оне утицале на њихово даље интересовање или ангажовање у политичким процесима.

Око 70 одсто учествовало је у протестима, док је више од 58 одсто потписивало петиције или друге иницијативе.

Ипак, око 85 одсто младих верује да нема утицај на политичке процесе и одлуке.

Променили су се и ставови према политичком ауторитету.

Око 46 одсто младих каже да Србији није потребан јак вођа, док 40 одсто сматра да јесте.

У односу на прве године истраживања, када је подршка идеји снажног лидера била израженија, дошло је до велике промене, каже Борјанић.

Од институција у Србији, млади најмање поверења имају у председника Републике, а затим следе партије, невладине организације, научници, уз највећу подршку студентима.

Појединачно, најмању подршку имају Ђуро Мацут (премијер Србије), Ана Брнабић (председница парламента), Дејан Вук Станковић (министар просвете), нешто вишу председник Александар Вучић, као и патријарх Порфирије, а најбоље оцене добио је ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић.

Генерација која тражи помоћ и од чет бота и од терапеута

Трећина младих ментално здравље оцењује као лоше, а више од половине њих потражило је стручну психолошку помоћ.

„Сви причају како је ментално здравље важно, али треба и шире друштво да то схвати, да људи знају да нису сами.

„Ипак, одлазак код терапеута је прилично скуп", објашњава Мина.

За припаднике генерације З ментално здравље постало је једна од најважнијих тема.

За разлику од старијих од њих, отвореније говоре о анксиозности, стресу и сагоревању на послу, због чега све чешће инсистирају на равнотежи између приватног и пословног живота.

Више од трећине младих користи вештачку интелигенцију свакодневно, а 37,3 одсто неколико пута недељно.

Око три четвртине користи је за прикупљање информација, око 70 одсто за образовање, а чак 44 одсто за саветовање о различитим аспектима здравља.

„Када погледамо податке које меримо већ десет година, видимо да се квалитет живота младих у многим областима није побољшао", закључио је Велимир Милошев из КОМС-а на представљању извештаја.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk