Skup život i nesiguran posao: Šta su problemi mladih u Srbiji

Lav Grdan ima 25 godina, a u Beogradu živi poslednjih šest.

„Iako me mnoge stvari nerviraju u Srbiji, poput lošeg i sporog pravosuđa i ne toliko dobrog životnog standarda - ne želim da odem.

„Ne zato što mislim da je ovde sve dobro, već zato što želim da ovde mogu normalno da živim", kaže on za BBC na srpskom.

Slično uverenje ima više od polovine mladih, pokazuju rezultati istraživanja koje je Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) objavila desetu godinu zaredom.

Najveći broj onih koji razmišljaju o odlasku kao destinaciju vidi Evropu - 75,4, podaci su Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2026.

Kao glavne razloge za odlazak izdvajaju viši životni standard, bolje uslove i dostojanstveniji život.

Visoki troškovi života ove godine su prvi put izbili na vrh liste problema mladih -navodi ih 72,6 odsto ispitanika, piše u izveštaju.

Slede korupcija, problemi obrazovnog i zdravstvenog sistema, stanje životne sredine, nedostatak tolerancije i slobode izražavanja, nezaposlenost i siromaštvo.

„Kada je alternativni izveštaj počeo da prati stavove mladih, 2017, nešto više od polovine njih korupciju je prepoznavalo kao veliki problem.

„Danas je to oko 77 odsto", objašnjava Milica Borjanić iz KOMS-a.

'Mislim da nikada neću imati stan'

Iako ima 26 godina, diplomirana filološkinja Mina Savić i dalje živi sa roditeljima.

Povremeno drži privatne časove, ali ta zarada joj nije dovoljna da se osamostali i iznajmi stan.

Nekad volontira ili radi kao dadilja.

„O kupovini nekretnine neću ni da pomišljam", objašnjava za BBC na srpskom.

Razmišlja o odlasku u neku od zemalja Evropske unije.

„Možda da upišem master tamo, ako ne uspem da nađem posao", kaže.

Nezaposlenost mladih smanjena je u odnosu na ranije godine, a u odnosu na prošlu za 32 odsto, piše u izveštaju.

Međutim, niža nezaposlenost ne znači automatski i kvalitetniji život, objašnjava Borjanić.

Pogledajte video: Kako generacija Z gleda na posao

Gotovo 15 odsto mladih radi bez ugovora, odnosno „na crno“.

Više od pola nije zaposleno na pozicijama za koje su se školovali.

„Čak 56 odsto kaže da bi bilo spremno da se prekvalifikuje.

„Za njih je ove godine najvažniji kriterijum prilikom zapošljavanja poštovanje radnih prava, a tek potom zarada i drugi benefiti“, dodaje Borjanić.

Kada govore o zaradi potrebnoj za pristojan život, 68 odsto smatra da je za to potrebno više od 130.000 dinara mesečno.

Prosečna neto zarada u Srbiji iznosi oko 118.000 dinara.

Više od trećine mladih koji se trenutno školuju, istovremeno i radi.

Čak 40 odsto mladih navodi da ove godine nije nastavilo školovanje ili je od njega odustalo, jer to nije moglo da priušti i moralo je da radi.

Gotovo polovina očekuje da će prvu nekretninu moći da stekne tek između 35. i 45. godine, piše u izveštaju.

Oko 75 odsto ne planira da ih uzme, dok 18,8 odsto to planira, a neki zainteresovani kao prepreku navode komplikovanu proceduru.

Pošto ima ugovor na neodređeno, Lav Grdan planira da u budućnosti uzme kredit za mlade.

„Mislim da je to jedan od načina da nekada imam sopstvenu nekretinu", kaže on.

Većina mladih protiv NATO i obaveznog vojnog roka

Postoje neke promene u odnosu na ranije izveštaje.

Oko 40 odsto mladih smatra da Srbija treba da se oslanja na Evropsku uniju.

„Iako mladi vide probleme i u odgovoru evropskih institucija na situaciju u Srbiji.

„Ipak, Evropsku uniju vide kao prostor koji je, u njihovoj percepciji, bliži vrednostima demokratije, vladavine prava i međunarodnog prava", rekla je Borjanić.

Kada je reč o NATO-u, 11 odsto mladih podržava članstvo Srbije, što je porast u odnosu na sedam odsto prethodne godine.

Ipak, najveći broj - 47 odsto veruje da Srbija ne treba da ima nikakvu saradnju sa NATO-om.

Većina mladih nije ni za obavezni vojni rok.

Protiv njegovog uvođenja za muškarce je 58 odsto, a čak 78 odsto ne podržava obavezni vojni rok za žene.

Istovremeno, mladi su politički zainteresovaniji nego ranije.

Čak 70,1 odsto prati politička dešavanja.

Više od polovine, 53,1 odsto, prati i politiku na lokalnom nivou.

Studentski pokret, nastao posle pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, kada je 2024. poginulo 16 ljudi, i usledili masovni višemesečni protesti, doprineo je tome.

Aktivnosti studentskog pokreta podržava 84,4 odsto mladih, a više od 57 odsto kaže da su one uticale na njihovo dalje interesovanje ili angažovanje u političkim procesima.

Oko 70 odsto učestvovalo je u protestima, dok je više od 58 odsto potpisivalo peticije ili druge inicijative.

Ipak, oko 85 odsto mladih veruje da nema uticaj na političke procese i odluke.

Promenili su se i stavovi prema političkom autoritetu.

Oko 46 odsto mladih kaže da Srbiji nije potreban jak vođa, dok 40 odsto smatra da jeste.

U odnosu na prve godine istraživanja, kada je podrška ideji snažnog lidera bila izraženija, došlo je do velike promene, kaže Borjanić.

Od institucija u Srbiji, mladi najmanje poverenja imaju u predsednika Republike, a zatim slede partije, nevladine organizacije, naučnici, uz najveću podršku studentima.

Pojedinačno, najmanju podršku imaju Đuro Macut (premijer Srbije), Ana Brnabić (predsednica parlamenta), Dejan Vuk Stanković (ministar prosvete), nešto višu predsednik Aleksandar Vučić, kao i patrijarh Porfirije, a najbolje ocene dobio je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

Generacija koja traži pomoć i od čet bota i od terapeuta

Trećina mladih mentalno zdravlje ocenjuje kao loše, a više od polovine njih potražilo je stručnu psihološku pomoć.

„Svi pričaju kako je mentalno zdravlje važno, ali treba i šire društvo da to shvati, da ljudi znaju da nisu sami.

„Ipak, odlazak kod terapeuta je prilično skup", objašnjava Mina.

Za pripadnike generacije Z mentalno zdravlje postalo je jedna od najvažnijih tema.

Za razliku od starijih od njih, otvorenije govore o anksioznosti, stresu i sagorevanju na poslu, zbog čega sve češće insistiraju na ravnoteži između privatnog i poslovnog života.

Više od trećine mladih koristi veštačku inteligenciju svakodnevno, a 37,3 odsto nekoliko puta nedeljno.

Oko tri četvrtine koristi je za prikupljanje informacija, oko 70 odsto za obrazovanje, a čak 44 odsto za savetovanje o različitim aspektima zdravlja.

„Kada pogledamo podatke koje merimo već deset godina, vidimo da se kvalitet života mladih u mnogim oblastima nije poboljšao", zaključio je Velimir Milošev iz KOMS-a na predstavljanju izveštaja.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk