Десет одговора на ваше недоумице о изборима у Србији

Током изборне кампање, политичари и њихове поруке су свуда около - на телевизији, телефонима, билбордима и улицама, али некад изостају одговори на кључна питања.

Ванредни парламентарни избори у Србији заказани су за 25. октобар када се бира 250 посланика у новом сазиву републичке скупштине.

Питали смо читаоце шта желе да знају о изборима.

Ово су њихова питања - и наши одговори.

1. Шта ако нисам уписан у бирачки списак?

Бирачки списак је евиденција људи који могу да гласају на изборима.

То су сви пунолетни држављани Србије, као и они који живе у иностранству.

Да ли је неко уписан на бирачки списак проверава се преко званичног портала Министарства државне управе и локалне самоуправе или преко сајта еУправа.

Ако су подаци погрешни, потребно је да се поднесе захтев за упис или измену у општини или преко еУправе.

Ове године, коначни бирачки списак биће закључен до 9. октобра.

Захтеви за упис или измене, могуће је предати и касније, али од 10. октобра па до 72 сата пре избора о томе одлучује надлежно министарство и обавештава Репубичку изборну комисију (РИК), главни орган за спровођење гласања.

Погледајте видео: Шта је бирачки списак и како да проверите да ли сте у њему

2. Да ли може да се гласа без личне карте?

Морате да имате бар један важећи документ - личну карту или пасош.

Тако се на бирачком месту доказује идентитет.

Уколико немате ниједан важећи документ потребно је да пре изборног дана извадите нови како бисте могли да докажете ко сте.

Бирач који није уписан у бирачки списак не може да гласа, чак ни онда када је његово изостављање са извода из бирачког списка последица очигледне омашке, пише на сајту Црте, независне посматрачке организације.

Ако сте у процесу промене личне карте, неопходно је да код себе имате потврду Министарства унутрашњих послова, објашњавају.

Погледајте видео: Како да гласате ван места пребивалишта

3. Шта се дешава са мојим гласом пошто убацим листић у гласачку кутију?

Најпре, стоји у кутији до затварања бирачког места у осам увече.

Међутим, ако у или испред бирачког места у 20 сати још има присутних који нису гласали, мора да им буде омогућено то право.

Када се заврши гласање, бирачки одбор отвара гласачку кутију и пребројава листиће.

Бирачки одбор је тим људи који се брине да гласање протекне по закону.

Листићи се прво разврставају на важеће и неважеће.

Следећи корак је бројање и разврставање важећих листића по изборним листама.

Резултати се уносе у записник о раду бирачког одбора, који је службени запис о томе шта се на бирачком месту догодило и какви су резултати утврђени.

Записник проверавају и потписују сви чланови бирачког одбора.

Затим се листићи пакују у посебне запечаћене коверте.

Сав материјал се ставља у врећу и поново печати.

На крају, бирачки одбор материјал предаје Републичкој изборној комисији, најкасније 12 сати после затварања бирачког места.

Погледајте видео: Пут гласачког листића

4. Може ли неко да зна за кога сам гласао?

Не.

Гласање је тајно, према Уставу Србије и законима.

Зато се обавља иза паравана, а на гласачки листић се не уписује име или неко друго обележје.

Ако је неко прежврљао листић или нешто нацртао, а да није заокружио неку од понуђених опција, сматраће се неважећим.

То значи и да никоме не морате да одговорите да ли сте и за кога гласали.

Ове године Србија набавља нове параване, позивајући се на препоруке Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДХИР), у којима се тражи да се осигура „тајност гласања".

„Досадашњи паравани су заклоњени са три стране, четврта је окренута зиду, а са новим је на тој страни завеса", рекао је Владимир Димитријевић, председник РИК-а.

Погледајте видео: Како функционише бирачко место

5. Колики је број страних посматрача и где ће бити распоређени?

Канцеларија Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за демократске институције и људска права (ОДИХР) отворила је мисију за посматрање ванредних парламентарних избора заказаних за 25. октобар.

Мисију предводи Еогхан Марфи, и чини је главни тим од 14 међународних стручњака са седиштем у Београду.

Тридесет дугорочних посматрача биће распоређено широм земље од 25. септембра, а ОДИХР планира да затражи 300 краткорочних посматрача, који ће се придружити мисији неколико дана пре дана избора.

Стручњаци главног тима и дугорочни посматрачи долазе из 24 државе чланице ОЕБС-а.

Заједничка међународна мисија на претходним парламентарним изборима у Србији 2023. имала је укупно 357 посматрача из више десетина земаља.

6. Ко доноси пресуду да ли су избори покрадени или не?

Постоје две могућности: понављање избора на одређеним бирачким местима уз проглашење коначних резултата, као и поништавање свих резултата и расписивање нових избора.

Док је било сијасет примера понављања избора на неким местима, поништавање избора постоји у правној теорији, али га до сада није било у пракси у Србији.

Правно, највиша инстанца до које се може ићи је Уставни суд Србије.

Сваки бирач, кандидат за председника, посланика или одборника и подносилац изборне листе може да се обрати Уставном суду Србије, ако има сумње на неправилности, наводи Црта.

Захтев за поништавање и понављање избора се подноси најкасније 15 дана од дана када републичка или градска изборна комисија усвоји укупан извештај о резултатима избора.

Ако је неправилност у изборном поступку доказана, а имала је битан утицај на изборни резултат, Уставни суд поништава цео изборни поступак.

Политички актери никада у Србији нису признали да су манипулисали изборима, каже Милан Јовановић, професор на Факултету политичких наука, за ББЦ на српском.

„Ипак, 1996. и 2000. формалним одлукама власти изборна крађа је формално призната - први пут признавањем резултата на локалним изборима у једном броју локалних самоуправа уз посредовања ОЕБС-а, други пут уз признавање пораза после одлука уставног суда", објашњава.

На локалним изборима у Србији 1996. године, у време владавине Слободана Милошевића, опозиција је указивала на разне нерегуларности, што је власт негирала.

Опозиција и студенти су потом организовали вишемесечне протесте, земља је била на ивици грађанског рата, а на крају је мисија ОЕБС-а, предвођена шпанским политичаром Фелипеом Гонзалесом, приморала Милошевића да призна пораз у неколико градова, између осталог и у Београду.

Јовановић указује на правне кораке у случају озбиљних сумњи у регуларност избора.

„Правни пут би био да врховни изборни орган, односно РИК, одлукама спречи сваки вид кршења изборних правила, а ако он то пропусти а постоје јасни докази да су правила прекршена, онда о томе одлучују судови".

7. Шта утиче на одлуку за кога ћемо гласати?

Осећај припадности одређеној политичкој опцији је један од најважнијих фактора који утиче на гласање, објашњава истраживање о психологији гласача из 1960-те.

Постоје теорије које гласача посматрају као рационалног актера који процењује која политичка опција може да му донесе највећу корист.

Тако бирач пореди различите опције и на основу интереса одлучује за кога ће гласати.

Ипак, данас се сматра да је рационални избор само један део објашњења понашања гласача.

„На сваким изборима бирачи одлучују укрштањем разних фактора - какве ставове носе из породице, круга пријатеља, друштвених група којима припадају и страначке идентификације.

„Ту су и привредни интереси, као и карактеристике кандидата (харизма, поверење у квалитет актера и идентификација са лидерима разних опција), начин на који се води кампања", указује професор Јовановић.

Новија истраживања из области политичке психологије показују да бирачи често не доносе одлуке потпуно рационално.

Уместо тога, користе различите менталне пречице које им помажу да донесу одлуку.

На њих могу да утичу емоције, попут страха, наде и беса, утисак који имају о неком кандидату, глас људи из њиховог окружења, као и поруке које добијају путем медија и друштвених мрежа.

„Евидентно је да се странке које чине садашњу власт у Србији ослањају на јаку страначку идентификацију.

„За разлику од њих, главни ривал 'Студентска листа' усредсређена је на брзу мобилизацију младих и њихов ангажман у политици, у намери да придобије већи број присталица, практично да захвати широки спектар опозиционо настројених бирача и значајан део незаинтересованих", додаје Јовановић.

8. Може ли председник Србије да води кампању за премијерску функцију из председништва?

Укратко - може.

Републичка изборна комисија одбацила је приговоре да је због тога у сукобу интереса, јер је и даље председник.

Прво место на листи владајуће Српске напредне странке (СНС) резервисано је за Александра Вучића, који циља место премијера у случају победе на парламентарним изборима.

Вучић је најавио да подноси оставку по повратку са седнице Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку крајем септембра.

Слободан Орловић, професор Уставног права на Правном факултету у Новом Саду, објашњава да председник републике не може истовремено бити народни посланик, председник владе или министар - то су неспојиве функције.

„Нема, међутим, изричите забране да се актуелни председник кандидује за посланика, с тим да мора да поднесе оставку на председничку функцију ако би био изабран за народног посланика.

„Ово је блаже тумачење неспојивости функција", каже Орловић.

Погледајте видео: Шта је функционерска кампања

9. Шта су постигли протести Генерације З у другим земљама?

Последњих година, млади који припадају такозваној Генерацији З (рођени од 1997. до 2012.) организовали су протесте широм света.

Поред релативне младости демонстраната, заједничко овим покретима је да их покрец́у и подстичу друштвене мреже, али и то што немају формалне лидере.

Међутим, политички ефекти таквих покрета нису свуда исти.

У Шри Ланки су масовни протести 2022. довели до оставке председника и озбиљно уздрмали дотадашњи политички поредак.

Ипак, протестни покрет није непосредно преузео власт.

У Бангладешу су протести 2024. године имали директнију улогу у обликовању прелазне политичке структуре.

Хиљаде људи на Мадагаскару изашло је на улице у различитим деловима земље почетком октобра 2025. у највец́ем таласу протеста у овој острвској држави у Индијском океану у више од 15 година.

Протести су почели због хроничних несташица воде и струје, а кулминирали су када се побуњеничким демонстрацијама придружила војна јединица.

После тога је председник напустио земљу, а војска преузела власт.

Демонстрације због корупције и непотизма довеле су до оставке премијера у Непалу.

Непалски демонстранти, махом припадници Генерације З, срушили су владу за 48 сати, али њихова победа имала је високу цену.

Настрадало је више десетина људи.

Расписани су ванредни избори, а на изборима у марту 2026. власт је формирала странка основана после протеста.

За премијера је изабран 35-годишњи Балендра Шах, репер уметничког имена 'Бален', и бивши градоначелник Катмандуа.

Од 2012. је објављивао песме о корупцији, неједнакости и проблемима младих, и привукао је многе у малој хималајској држави, посебно оне који живе у сиромаштву.

10. Шта раде народни посланици?

Посланици у Скупштини Србије представљају људе који су гласали за њихове листе на изборима и у њихово име расправљају о начинима вођења државе.

Њихов рад се не своди само на заседања у сали, већ обухвата предлагање и изгласавање закона, контролу владе и расподелу државног буџета, односно новца свих грађана.

Посланици предлажу, расправљају, пишу измене прописа и гласају за законе који утичу на свакодневни живот - од пореза и здравства до образовања и безбедности.

Скупштина бира владу, премијера и министре, судије Уставног суда, гувернера Народне банке Србије и Заштитника грађана.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk