Прва вакцина коју је направила вештачка интелигенција тестирана на људима

Научници су помоћу вештачке интелигенције развили нову врсту вакцине за коју верују да би могла да пружи заштиту од великог броја вируса и помогне у спречавању будућих пандемија.

Из истраживачког тима са универзитета у енглеском Кембриџу кажу да је ово први пут да је кључна компонента вакцине у потпуности развијена помоћу вештачке интелигенције, а затим и тестирана на људима.

Нова вакцина осмишљена је тако да делује против свих корона вируса, као и на постојеће и будуће варијанте ковида-19, али и вирусе који тренутно циркулишу међу животињама и који би могли да изазову следећу глобалну пандемију.

Иако је истраживање још у раној фази, научници већ раде на развоју сличних вакцина против грипа и еболе, отварајући могућност стварања универзалне заштите од неких од најопаснијих вирусних претњи данашњице.

Вакцине уче људски организам како да препозна инфекцију и тако повећавају шансе да се успешно избори са болешћу.

Међутим, поједини вируси веома су вешти у мењању изгледа, односно мутирању, због чега вакцине могу брзо да постану мање ефикасне.

Управо зато вакцине против ковида-19 и сезонског грипа морају редовно да се прилагођавају новим сојевима.

„Увек каскамо за вирусом и наш циљ је да будемо корак испред, да развијемо вакцине које би могле да пруже заштиту чак и од нових епидемија и будућих пандемија“, рекао је професор Џонатан Хини са Универзитета у Кембриџу.

Погледајте видео: Вакцине су заслужне за искорењивање разних болести у историји човечанства

Како функционише?

За разлику од уобичајеног приступа, код којег се вакцине развијају на основу тренутно доминантног соја вируса, истраживачи са универзитета у Кембриџу применили су другачију методу.

Тим научника прикупио је познате генетске кодове различитих коронавируса забележених у програмима за надзор и рано откривање потенцијално опасних вирусних претњи.

Те генетске информације потом је анализирала вештачка интелигенција, која је осмислила такозвани „суперантиген“ - кључну компоненту вакцине која би могла да обучи имуни систем да препознаје и сузбија читаву групу корона вируса, чак и ако они мутирају или пређу са животиња на људе.

Антигени представљају најважнији део вакцина, јер управо њих имуни систем учи да препознаје и напада.

Професор Џонатан Хини каже да је ово први пут да је антиген који је развила вештачка интелигенција тестиран на људима.

Према његовим речима, могућности ове технологије изненадиле су чак и саме истраживаче.

„Одушевљени смо оним што вештачка интелигенција може да уради за добробит човечанства“, рекао је Хини за ББЦ.

Клиничка испитивања обухватила су 39 испитаника и била су осмишљена како би се проценила безбедност оваквих вакцина.

Друга студија, у којој учествује око 200 људи, требало би да пружи детаљнији увид у то колико ефикасно вакцина подстиче и „тренира" имуни систем.

Резултати објављени у часопису Journal of Infection показују да је утицај на имуни систем био „умерен“, али истраживачи истичу да резултати и даље изазивају велико интересовање.

Професор Сол Фауст, који је спроводио део испитивања на универзитету у Саутемптону, рекао је да приступ заснован на вештачкој интелигенцији „засигурно има потенцијал“ и да је „веома узбудљив“.

Он је за ББЦ рекао да је посебно занимљиво то што је ова технологија знатно ефикаснија у дизајнирању вакцина за потенцијалне пандемије, у ситуацијама када се вируси брзо мењају.

Тим са Кембриџа већ спроводи истраживања на животињама у вези са универзалном вакцином против сезонског грипа, која не би морала да се прилагођава сваке године, као и вакцином против птичјег грипа Х5Н1, у случају да вирус који тренутно погађа популације птица пређе на људе и изазове пандемију.

Поред тога, раде и на вакцини против вирусних хеморагичних грозница и неких врста еболе.

Тренутно избијање еболе у Демократској Републици Конго изазвано је врстом за коју још не постоји развијена вакцина.

Професор Енди Полард, директор Oxford Vaccine Group, који није учествовао у истраживању, рекао је да овај приступ већ даје обећавајуће резултате у истраживањима на животињама.

„Подаци су фасцинантни и нико не би очекивао да се овакви имуни одговори могу постићи“, рекао је за ББЦ.

Ипак, наглашава да ће прави тест бити клиничка испитивања на људима, јер се људски имуни систем разликује од лабораторијских мишева и обликован је годинама изложености различитим инфекцијама.

У ширем контексту, оценио је да ће вештачка интелигенција представљати „прекретницу“ у истраживању вакцина, јер би могла да предвиђа како имуни систем реагује, убрзавајући развој и потенцијално спашавајући животе.

Професорка Меријен Најт, директорка Националног института за истраживање здравља и неге, оценила је да „изузетан успех“ овог испитивања вакцине засноване на вештачкој интелигенцији представља кључни искорак ка развоју шире и дуготрајније заштите од вируса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk