Становници украјинског града под руском контролом једу коров, мртви леже по улицама

Аутор фотографије, Ombudsman Dmytro Lubinets
- Аутор, Олга Малчевска
- Функција, ББЦ, источна Европа
- Објављено
- Време читања: 6 мин
„Још двоје цивила су погинула синоц́“, каже ми Хаља, пре него што се прекинула телефонска веза.
Она је остала у украјинском граду Олешки, који је од 2022. године под руском контролом.
Каже да је „константно гранатиран“ и одсечен од хране и воде.
Три дана касније, каже ми да су двоје убијених били муж и жена. Добро их је познавала.
Доносили су куц́и кесу хране из најближег суседног града Раденска, удаљеног 23 километра, али нису успели да се врате куц́и пре полицијског часа који су увеле руске окупационе власти.
Убио их је дрон. Четири одвојена извора потврдила су смрт двоје цивила који су носили храну 20. септембра.
Хаља не жели да дели њихова имена из страха да би могла да буде идентификована.
Име смо јој променили у тексту ради заштите њене безбедности.
Ово је само један од многих потресних исказа које је ББЦ чуо од становника града на првој линији фронта на југу Херсона последњих дана.
Херсон је једна од четири украјинске области које је руски председник Владимир Путин септембра 2022. прогласио руским територијама, иако у неким од њих руске и проруске снаге имају тек делимичну контролу.
Олешки, које су руске снаге заузеле 2022. године, неколико месеци после почетка инвазије, налази се на реци Дњепар, која га одваја од украјинских положаја и руских снага.
У овом граду су хиљаде људи остале без домова после урушавања бране Нова Каховка 2023. године, поплавивши зграде до кровова.
Украјина и НАТО су оптужили Русију да је дигла брану у ваздух, док је Русија окривила Украјину.
Пре почетка руске инвазије фебруара 2022, у Олешком је живело 24.000 људи.
Украјинска влада процењује да је сада око 6.000 људи остало у граду и околини, међу којима и 200 деце.
Становници кажу да деца која су остала у ширем подручју Олешког гладују, да не могу да се лече и да „назадују“ јер не иду у школу.
Многи су рекли за ББЦ да постоји само једна болница, делимично оперативна, отворена неколико дана у недељи за најтеже и најзахтевније случајеве.
Украјина је покушала да достави залихе у то подручје, али није имала успеха последњих месеци.
Погледајте снимак после напада на брану који је тада поделио украјински председник Владимир Зеленски
Раније ове недеље, Кремљ је признао да се Олешки суочава са „критичном ситуацијом“ и „проблемима са снабдевањем храном и лековима“, али да „руска војска ради на њиховом решавању“.
За стање окривљује Кијев.
Локално становништво живи под „потпуном блокадом“ руских снага, каже Андреј Сибиха, украјински министар спољних послова.
Говорец́и у Генералној скупштини УН у Њујорку 22. септембра, Сибиха је позвао међународну заједницу да изврши притисак на Русију да дозволи улазак хуманитарне помоц́и у град.

Аутор фотографије, Maxar Technologies Handout/EPA-EFE/REX/Shutterstock
У Олешком, Хаља се свакодневно бори да преживи.
„У граду нема хране“, каже она, додајуц́и да је последња достава намирница била у мају.
„Једем једном дневно, само за вечеру“, каже она.
„Правим обичан хлеб, једем га са мало меда и чајем, понекад нађем парадајз. То је то.“
Многи становници су се окренули кувању баштенског корова јер им је понестало поврц́а које су узгајали током лета, објашњава она.

Аутор фотографије, Ksenia Arkhipova
Који је коров безбедан за јело и како га кувати постао је тема разговора на локалним Телеграм каналима за размењивање порука.
На истим каналима становници међу собом деле податке о продаји, размени или дељењу хране.
У Олешком више не ради није продавница, а становници не могу да набаве ни одец́у ни хигијенске производе.
Град нема струју, гас ни воду откако је брана Каховка урушена пре три године.
Иако су неки становници ризиковали да пешке иду минираним путевима ван града у потрази за намирницама, то се сада сматра превеликом опасношц́у.

Аутор фотографије, Ksenia Arkhipova
Упозорење: У овом делу текста су узнемирујуц́и подацима о мртвима
Тешко је утврдити колико је људи погинуло у Олешком.
Мисија УН за посматрање људских права у Украјини забележила је ове године извештаје о најмање 29 погинулих и 54 повређених цивила у Олешком и Голој Пристану, месту око 24 километара источно.
Локални добровољци процењују да би тај број могао да буде знатно вец́и.
Ксенија Архипова броји мртве откако је успела да побегне из Олешког лета 2022. године, неколико месеци пошто га је заузела руска војска.
Она је волонтерка која је укључена у покушаје испоруке хране и лекова, као и евакуација из овог града.
Мештани са њом деле њихове осетљиве личне податке.
„Састављам табелу свих који су погинули чим сазнам за то, са њиховим именима и датумима рођења - на списку сада имам око 1.200 људи“, каже она.
„Понекад немам времена да је ажурирам, јер се листа свакодневно повећава за једног или двоје људи: некога је убио дрон, неко други је нагазио на мину.“
Иако ББЦ не може независно да потврди ове бројеве, једна локална становница је дала њен лични извештај о губитку вољених.
Оба њена родитеља су убијена у Олешком овог лета, рекла је Татјана - такође није њено право име.
Потврдила је њихов идентитет ББЦ-ју датумима рођења и фотографијама, али је замолила да се подаци не објављују зарад њене безбедности.
„Убијени су у њиховој куц́и. Руски војници су дошли тамо и хтели да је заузму“, рекла је.
Руске власти су ограничиле сахрањивање тела људи убијених у Олешком, кажу становници.
То је додатно отежало бројање мртвих.
„Они нам не дозвољавају да сахрањујемо мртве ако су убијени дроном, ако су нагазили на мину или су убијени на било који други начин“, каже Татјана.
Руске власти захтевају да се те смрти потврде обдукцијом коју ц́е извршити руски лекар, речено је ББЦ-ју.
То није могуц́е у Олешком.
Само они који умру природном смрц́у могу да буду сахрањени, каже Татјана.
Зато су „нека тела су на улицама од децембра“, додаје.
Тела се „или гомилају“ у локалној болничкој мртвачници, „где нема струје од зиме“, каже волонтерка Ксенија Архипова, или их „пси луталице једу“.
Тај детаљ је БББЦ-ју потврђен на основу бројних слика добијених од становника.
Све су превише експлицитне и узнемирујуће да би биле објављене.
„Ово је средство психолошког притиска“, каже Естер Вратарјова, суоснивачица добротворне организације „Људскост“ (Humanity) која помаже људима у Олешком и ширим територијама Украјине које је заузела Русија.
„Ако покушате да сахраните мртво тело, постац́ете следец́и“, каже она.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk
























