Шта залутала Маскова ракета може да открије о Месецу

Верује се да је залутала ракета Спејс Икса Илона Маска ударила у Месец и направила кратер, што пружа научницима јединствену прилику за истраживања која би могла да помогну будућим мисијама.

Празни горњи део ракете Фалкон 9 ударио је у Месец близу Ајнштајновог кратера брзином од око 8.700 километара на сат.

Аматерски астрономи би тешко приметили кратки, драматични бљесак који је настао чак и уз помоћ најсавременијих телескопа, али веће опсерваторије на америчком континенту тренутно анализирају информације.

Могли би да прођу дани или чак недеље пре него што се склопи читава слика о томе шта се десило и шта из тога можемо да научимо - али за планетарне геологе, овај случајни судар прави је дар за науку с неба.

Ракета Фалкон 9 Спејс Икса је модел за вишекратну употребу и био је послат у свемир у неколико мисија.

Његов дизајн омогућује да се део ракете врати на Земљу, док се други делови одвајају у свемиру.

Ракета је узлетела са Флориде у јануару прошле године, поневши у свемир два лунарна слетача.

Њен посао био је да испали горњи степен толико снажно да пошаље оба слетача изван Земљине орбите и на путању ка Месецу - та мисија била је успешно испуњена.

Потрошени степен - величине петоспратне зграде и тежак најмање 4.000 килограма - остао је да лебди у дугој, кружној орбити која се истеже ка Месецу и назад.

У наредних 18 месеци, блага гравитациона вуча Земље, Месеца и Сунца, заједно са сталним сунчевим светлом, благо га је погурала.

Астрономи који су пратили ракету на крају су израчунали да су је та блага гуркања усмерила на путању ка Месецу и да је почела сваки дан да се убрзава.

Удар се десио усред бела дана, али сићушни бљесак који је произвео био је сувише слаб да се види из разних делова Земље, чак и кроз телескоп.

Аматерски астрономи који га прате у мраку такође би имали врло мало реалне шансе да виде блесак, имајући у виду да би он трајао свега делић секунде.

Али могли су можда да виде облак дима који се протезао чак 100 километара и трајао неколико минута.

Чак ни свемирске летелице у орбити око Месеца нису биле на правом месту у право време да би виделе удар уживо.

Јужнокорејски орбитер Данури имао је најбоље шансе за то, јер је прошао поред места мало пре удара.

Његов тим рекао је за корејске медије да ће било какав снимак бити објављен тек кад истраживачи обаве све анализе.

У следећих неколико дана, Насин Лунарни извиђачки орбитер наћи ће се у положају да фотографише само место и тако омогући да се упореде слике пре и после удара.

Научни подаци и вероватно први снимци доћи ће из моћних телескопа на америчком континенту где је небо још мрачно.

Чак и тад, откривање предмета високог 14 метара док удара у површину Месеца на 385.000 километара неће бити лако.

Обрада слике да би се она очистила може да потраје сатима, данима или чак недељама, док научници проверавају и обрађују податке.

Зато што истраживачи већ знају тачну величину ракете, брзину и тачку удара, овај судар се из насумичне несреће претвара практично у ретки контролисани експеримент.

Ради се о тренутку из снова за планетарне научнике зато што им омогућује да тестирају сопствене моделе како удари копају кратере, разбацују крш преко површине и шаљу потресе кроз унутрашњост Месеца.

Ови подаци имају практичну вредност.

Откриће колико камења и прашине удар може да разбаца помоћи ће инжењерима да осмисле безбедније летелице за слетање и будуће Месечеве базе, израчунавши колико далеко крш може да оде и колико јако земља може да се затресе у близини.

Материјал који излети на површину из дубине тла нуди свеже увиде у геологију Месеца, надовезавши се на оно што научници већ знају о земаљско-месечевом систему формираном пре 4,5 милијарду година.

Ово није први пут да је објекат који је направио човек ударио у Месец.

Од 1959. године, десетине свемирских летелица ударале су у њега, неке случајно, а многе намерно због научних испитивања.

Совјетска сонда Луна 2 била је прва, праћена НАСА сондама Ренџер из 1960-их, неколико ракетних степена из ере Апола, и скорије мисије ЛЦРОСС 2009, која је била намерно оборена у потрази за ледом.

Последњи потврђени ненамерни удар, из 2022, научници верују да је био заостали бустер из кинеске лунарне мисије лансиране још 2014. године - подсетник да нам се ова врста свемирског крша тихо гомила над главама већ више од пола века.

Погледајте снимак ранијег лансирања ракете Фалкон 9

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk