Шта је лустрација и где је примењена

Мало је тако дуговечних појмова у политичком животу Србије, као што је лустрација, о којој се говори већ четврт века, а да никад није заживела.

Сада се нашла као друга тачка програма листе проистекле из студентског покрета пред ванредне парламентарне изборе 25. октобра.

Преиспитивање поступака јавних функционера и одговорност свих појединаца који су злоупотребили положај, огрезли у корупцију или кршили људска права, Устав и законе, написали су у објашњењу лустрације, без навођења детаља.

„Супротно раширеној заблуди, лустрација није исто што и кривична одговорност", каже политиколог Андреј Шево, за ББЦ на српском.

„То је политичка и административна мера јавним функционерима који су кршили људска права, тако што им се забрањује обављање одређених јавних функција у неком временском периоду", објашњава.

У појединим случајевима кршење људских права може да буде и кривично дело, за која се одговара и пред судом, али и не мора да буде тако, написао је Шево у ранијем тексту објављеном на Пешчанику.

После пада режима Слободана Милошевића, нове власти у Србији донеле су Закон о лустрацији 2003. године, који је важио до 2013, али никада није примењен.

Пропис је подразумевао формирање Комисије за испитивање одговорности, али она није заживела.

„Недостајала је политичка воља. Истовремено, није било ни политичких капацитета, у ситуацији када су поједине службе отказивале послушност или опструирале рад", указује Шево.

У античком свету, лустрација је била ритуално прочишћење после неког облика огрешења (на пример убиства, али и контакта са мртвим телом), док у савремено доба подразумева склањање из власти људи који су кршили етичке принципе.

Лустрација у Србији

Од почетка антивладиних протеста после пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра 2024. када је погинуло 16 људи, студенти траже преиспитивање одговорности представника власти које оптужују за корупцију.

„Лустрација је механизам који омогућава да се оним високим функционерима који су одговорни за кршење људских права и злоупотребе положаја забрани да буду на јавним функцијама", рекао је Антоније Стефановић, студент Филозофског факултета, на студентском протесту у јануару ове године.

„Лустрација није освета, већ заштита државе од понављања злоупотреба", додао је са бине у Новом Саду.

Управо је из Новог Сада кренуо талас демонстрација после трагедије, а студенти су тражили да се утврде и казне одговорни.

„Закон о лустрацији је најнедемократскији", одговорио је Александар Вучић, председник Србије, дан после новосадског протеста.

„Предложили су недемократску борбу и прогон политичких противника и забрањивање и то углавном оних које не могу да победе и који су од њих бољи", додао је зимус.

Вучић је био члан Српске радикалне странке која је, заједно са Социјалистичком партијом Србије и Југословенском левицом (ЈУЛ), била против доношења Закона о лустрацији 2003. у скупштини, писао је Истиномер.

Закон о лустрацији био је тада ограничен на десет година, али током његовог важења нико није прошао поступак провере.

„Некоме из тадашње структуре, која је имала утицај у скупштини, није одговарало да тај закон икада почне да функционише.

„Ни данас његово функционисање не одговара многима.

„Они којима би несумњиво могло да одговара су грађани“, рекао је професор грађанског права Владимир Водинелић, један од аутора Закона о лустрацији, 2010. године.

Погледајте видео: Шта је тужилачка полиција коју предлаже студентска листа

До пола милиона људи 'проверено' у Чешкој

Међу државама које су спровеле најобимнију лустрацију често се истиче Чешка.

Према прописима донетим после пада комунистичког режима 1991. године, људи који су се кандидовали за неку функцију морали су да прођу претходну проверу.

Од њих је тражена такозвана лустрациона потврда, која је требало да покаже да ли је неко радио или сарађивао са службом безбедности током комунистичког периода, пише у извештају о лустрацији у Чехословачкој, представљеном пред Саветом Европе 2015.

Позитивна лустрациона потврда повлачила је забрану обављања било које од заштићених функција, између осталог у државној администрацији, безбедносним и правосудним службама, државним предузећима.

На ове положаје нису могли да буду именовани ни високи функционери Комунистичке партије.

Процењује се да је између 400.000 и 500.000 људи прошло проверу, од којих је око пет одсто добило позитивну лустрациону потврду, те стога нису могли да обављају јавну функцију, пише у извештају.

Погледајте видео: Шта је функционерска кампања

Лустрација је посебно ефикасна када се упари са законом о отварању досијеа тајних служби, јер тада може дубински и системски да се види како су кршена људска права, каже Шево.

Такав поступак може да буде „лековит" за друштво као што је српско, где се „људска права доживљавају као мртво слово на папиру", додаје.

За разлику од периода пре демократских промена и свргавања режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000, „када нису сви опозициони политички актери причали о лустрацији, сада видимо да је то званична политика студентског покрета".

„Зато верујем да ће и настојање да се спроведе лустрација, ако победе, бити озбиљније", сматра Шево.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk