Колико сунца нам је заиста потребно

Некима је током лета потребно свега неколико минута излагања сунцу дневно, а другима знатно дуже.

Фотографије Коко Шанел после крстарења Медитераном 1923. године, популаризовале су тамнију кожу и сунчање.

Њен препланули тен постао је статусни симбол и променио однос Запада према сунчању.

Од почетка до средине 20. века, хелиотерапија - примена сунчеве светлости и њених топлотних, светлосних и ултраљубичастих зрака у терапеутске сврхе - користила се за лечење рахитиса и туберкулозе у санаторијумима, и подстицао се „здрав препланули тен".

Сто година касније, наш однос према излагању сунцу постао је много сложенији.

Током последњих 50 година, због пораста учесталости рака коже преиспитују се медицински ставови, а кампање за заштиту јавног здравља наглашавају да треба избегавати прекомерно излагање сунцу и интензивно промовишу употребу заштитних крема

И данас постоје чврсти докази о повезаности прекомерног излагања сунцу и ризика од рака коже.

Међутим, последњих година показало се да је такозвано „умерено" излагање сунцу - временски ограничено излагање, посебно око средине дана - корисно за ментално здравље, ниво витамина Д и имуни систем.

Истраживања показују и да овакво излагање сунцу смањује ризик од одређених врста рака, доприноси здрављу кардиоваскуларног система и побољшава когнитивне функције и квалитет сна.

Како онда можемо да искористимо предности сунчеве светлости, а да избегнемо њене опасности?

И колико сунца нам је заиста потребно?

Зашто нам је потребна сунчева светлост?

Умерено излагање сунцу помаже организму да производи витамин Д, који је неопходан за здравље костију и правилно функционисање мишића.

Нека истраживања показују да су виши нивои витамина Д повезани са мањом учесталошћу и смртношћу од рака, као и са мањим ризиком од развоја дијабетеса типа 2.

Сунчева светлост такође снижава крвни притисак.

Када УВА зраци доспеју до наше коже, подстичу ослобађање азот-моноксида, што доводи до ширења крвних судова, а то смањује ризик од срчаног и можданог удара.

Студија, која је током 20 година пратила 29.518 жена у Шведској, показала је да је стопа смртности од свих узрока код жена које су избегавале сунце била двоструко већа него у групи која је била највише изложена сунцу.

Међутим, употреба соларијума је била повезана са повећаном укупном стопом смртности, као и већом смртношћу од рака.

Друга шведска студија из 2011. показала је да су жене које су најмање једном месечно користиле соларијум током најмање десет година имале 90 одсто већи ризик од смртног исхода без обзира на узрок.

Ребека Мејсон, професорка физиологије на Универзитету у Сиднеју у Аустралији, каже да одржавање одговарајућег нивоа витамина Д помаже организму да „смањи упалне процесе, одговори на патогене који продиру у организам и регулише имуни систем тако да не напада сопствене ћелије".

Показало се и да сунчева светлост побољшава сан и доприноси когнитивном здрављу.

Јутарња сунчева светлост садржи таласне дужине плаве светлости које мозгу сигнализирају да је дан, чиме се повећава ниво кортизола и потискује мелатонин, хормон који подстиче поспаност.

Због тога се осећамо будније и енергичније.

Већа изложеност дневној светлости може да побољша когнитивне способности, брзину реаговања и памћење.

У студији у којој је учествовало више од 360.000 људи, излагање дневној сунчевој светлости (које је трајало око сат и по дневно) било је повезано са мањим ризиком од развоја деменције.

Излагање сунчевој светлости такође повећава ниво серотонина, хемијског гласника у мозгу који нам помаже да се осећамо смиреније и да се боље концентришемо.

Показало се да се пацијенти који се лече од тешке депресије брже опорављају када бораве у осунчаним просторијама.

Такође, недовољна изложеност дневној светлости може да повећа ризик од појаве симптома депресије, лошег расположења и несанице.

Колико нам је сунчеве светлости потребно?

Иако се препоруке разликују у зависности од узраста, географског подручја и типа коже, стручњаци углавном препоручују кратка, али честа излагања сунцу.

Мејсон каже да је у погледу стварања витамина Д, излагање најефикасније „око средине дана, помало, али често", када су нивои УВБ зрачења највиши.

Људима светле пути Мејсон препоручује редовна, кратка излагања сунцу скоро сваког дана у недељи, при чему шаке, руке или ноге треба да буду непокривене неколико минута.

У подручјима где су УВ зрачења веома висока, излагање сунцу треба да буде касније ујутру или средином поподнева.

Онима тамније пути може да буде потребно знатно дуже излагање сунцу, јер више меланина значи и да организму треба више времена да произведе витамин Д под утицајем сунчеве светлости.

Једно истраживање показало је да је током пролећа и лета у Уједињеном Краљевству (УК) људима веома тамне пути било потребно око 25 минута излагања сунцу у подне да би произвели довољну количину витамина Д.

Погледајте видео: Када сунце постаје претња

Људи изузетно светле пути, они који лично или у породици имају историју меланома, као и они који имају много младежа имају повећан ризик од развоја рака коже и требало би да предузму додатне мере заштите, каже Мејсон.

Исто важи и за људе који узимају имуносупресиве, лекове који потискују и слабе нормалне имунолошке реакције организма.

За људе светле пути, нека истраживања показују да свако излагање сунцу, чак и веома кратко које је потребно за стварање витамина Д, може да буде повезано са повећаним ризиком од рака коже.

Ипак, потребна су додатна истраживања, нарочито да би се утврдило да ли исто важи и за људе тамније пути.

„И они могу да се изложе сунцу неколико минута, али је боље излагати већу површину коже краће, али чешће, него дуже, а ређе", каже она.

То је најделотворније око средине дана, када је удео УВБ зрачење у односу на УВА зрачења већи него у другим деловима дана.

Иако је УВБ зрачење главни узрок рака коже, оно је неопходно за стварање витамина Д.

У ранијим јутарњим или каснијим поподневним сатима, количина УВБ зрачења је мања, док смо пропорционално више изложени штетнијем УВА зрачењу, које се повезује са старењем коже и такође има улогу у развоју рака коже.

Међутим, после излагању сунцу, „важно је да се пажљиво заштите и покријете кожу", наглашава Мејсон.

У ретким случајевима, на пример за људе који имају албинизам, недостатак или потпуно одсуство пигмента меланина у кожи, коси и очима, излагање сунцу без заштите можда уопште није препоручљиво.

Током зиме, људима је потребно да дуже бораве на отвореном како би организам произвео довољно витамина Д, у зависности од тога колика површине коже је изложена и подручја у којем живе.

У појединим деловима света, као што су Мелбурн у Аустралији и Хобарт на Тасманији, Мејсон каже да током зиме нема довољно УВБ зрачења за стварање значајне количине витамина Д.

„За добро здравље потребне су нам само мале до умерене количине [излагања сунцу]", каже Џоан Менсон, професорка медицине на Медицинском факултету Универзитета Харварда и у женској болници Бригам у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама (САД).

Менсон наглашава да треба избегавати дуготрајно излагање сунцу без заштите, нарочито између 10 и 16 часова, додајући да је корисно и успутно излагање сунцу, било током вежбања или обављања свакодневних обавеза на отвореном.

„Однос користи и ризика излагања сунцу разликује се у зависности од типа и боје коже", каже Лесли Роудс, професорка дерматологије и фотобиологије на Универзитету у Манчестеру у УК-у.

Истраживања показују да тамнија кожа пружа бољу заштиту од оштећења ДНК које изазива УВ зрачење, док је светлија кожа подложна оштећењима чак и при веома ниским нивоима УВ зрачења.

Због тога су потребне индивидуалне препоруке о излагању сунцу.

Људи тамније пути имају виши ниво меланина, који делује као природни филтер против штетних УВ зрака.

Међутим, иако степен заштите од сунца који је потребна зависи од типа коже и јачине УВ зрачења у окружењу, сви, па и људи тамније пути, би требало да носе наочаре за сунце када су изложени сунцу, каже Мејсон.

Аустралија и Нови Зеланд су прве земље у свету које су 2024. године, приликом ажурирања препорука о излагању сунцу, применили индивидуализованији приступ и поделили становништво у три групе према типу коже и ризику од рака коже.

Ризици прекомерног излагања сунцу

Претерано дуго излагање сунцу не повећава производњу витамина Д, али повећава ризик од опекотина од сунца, хиперпигментације и превременог старења коже, а представља и водећи узрок рака коже.

У УК-у, број нових случајева меланома, најризичнијег облика рака коже, достигао је рекордно висок ниво и први пут је забележено више од 20.000 случајева годишње.

Непрофитна организација Цанцер Ресеарцх наводи да су међу узроцима прекомерно излагање УВ зрачењу и употреба соларијума, и процењује се да је девет од десет случајева могло да се спречи.

Рак коже је такође најчешћи облик рака у САД-у, где се очекује да ће ове године инвазивни меланом бити откривен код 112.000 људи.

Ограничавање излагања сунцу током детињства и адолесценције је кључно, јер истраживања показују да количина сунчевог зрачења којој је неко изложен током првих 20 година живота у значајној мери одређује вероватноћу развоја рака коже.

Прекомерно излагање сунцу може да узрокује и катаракту.

Ова замућења на очном сочиву углавном се лако отклањају хируршким путем, али, ако се не лече, могу да доведу до слепила.

Лекари препоручују ношење наочара за сунце са УВ 400 заштитом како би се очи заштитиле од штетних зрака.

Шта ако не проводите довољно времена на сунцу?

Ако живите у подручју где има мало сунчеве светлости, велика је вероватноћа да ћете имати низак ниво витамина Д, нарочито током зиме, каже Роудс.

Људи тамније пути, они који ретко бораве на отвореном, који су преосетљиви на светлост, као и људи који покривају кожу су у ризику од недостатка витамина Д.

Дуготрајан недостатак витамина Д може да узрокује деформитет костију, као што су рахитис, омекшавање и слабљење костију услед недостатка витамина Д, калцијума или фосфата, или остеомалација, омекшавање костију услед недовољне минерализације.

Рахитис се први пут појавио као епидемија у градовима у Британији у 17. веку, када је интензивна употреба угља прекрила димом градове попут Лондона и спречила УВ зрачење да допире до коже људи.

Међутим, недостатак витамина Д лако може да се надокнади суплементима.

И даље се води расправа да ли сви одрасли треба да узимају суплементе витамина Д.

Препоруке о додацима исхрани се разликују у зависности од узраста и националних смерница земаља.

У неким земљама у којима током зиме има мало сунчеве светлости, као што су САД и Канада, уобичајена је пракса да се намирнице попут печурака, житарица и млечних производа обогачују витамином Д.

Стручњаци упозоравају да је важно не уносити превише витамина Д.

Сматра се да је дневни унос витамина Д већи од 4.000 ИЈ (100 микрограма) штетан, јер може да узрокује хиперкалцемију, која може да ослаби кости и оштетити бубреге и срце.

Сто година пошто је Коко Шанел прославила препланули тен, наше разумевање ризика, али и користи излагања сунцу обликују промене здравствених препорука и кампање за безбедно излагање сунцу.

Како истиче Мејсон, најбоље је излагати се сунцу кратко, али често.

Кратким и честим излагањем сунцу око поднева, применом одговарајућих мера заштите и избегавањем дуготрајног боравка на сунцу, нарочито у периоду најјачег сунчевог зрачења, користимо благодети сунчеве светлости, а истовремено смањујемо ризик од опекотина и рака коже.

Одрицање одговорности: Искључива намена овог текста је да пружи опште информације и не треба га сматрати заменом за савет вашег лекара или другог здравственог радника. ББЦ не сноси одговорност за било коју дијагнозу коју корисник постави на основу садржаја овог сајта. ББЦ није одговоран за садржај интернет страница наведених у тексту, нити подржава било који комерцијални производ или услугу који се на тим страницама помињу или препоручују. Ако сте на било који начин забринути за васе здравље, треба да се обратите вашем изабраном лекару.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk