Зашто Сеута и Мелиља припадају Шпанији иако су у Африци

Сеута и Мелиља су једине територије Европске уније у континенталној Африци и њихове границе су годинама у средишту бројних миграционих криза и дипломатских спорова.

Ова два града припадају Шпанији више од 500 година, али Мароко на њих полаже право практично од стицања независности 1956. године.

Међународно право их не сматра колонијама, а Уједињене нације (УН) подржавају став да су то шпанске провинције.

Последњих дана, хиљаде миграната прешло је границу из Марока у Сеуту, што је навело шпанску владу да пошаље војску да контролише ситуацију.

Прошле године дошло је до напетости у односима Шпаније и Марока због мароканских претензија на територију.

Нови дипломатски спорови уследили су после три године затишја.

Доскорашњи мир или затишје постигнуто је пошто је социјалистичка влада Педра Санчеза прихватила предлог Марока за аутономију Западне Сахаре, још један територијални спор који је годинама подгревао овај компликовани однос.

Али зашто ови градови у северној Африци припадају Шпанији?

Како су Сеута и Мелиља постале шпанске?

Мелиља припада Шпанији од 15. века, а Сеута од 17.

Сеута је 1415. године била једна од главних трговачких и стратешких лука исламског света и вековима су је контролисале разне берберске и арапске династије.

Али исте године ју је освојио Португал, усред хришц́анског поновног освајања који ц́е годинама касније окончати исламска краљевства која су доминирала Иберијским полуострвом 700 година.

Више од једног века касније, 1580. године, Португал и Шпанија су се ујединиле у заједничку династију познату као Иберијска унија, а Сеута је постала део шпанске управе.

После распада Уније 1640. године, Шпанија је задржала контролу над Сеутом.

Мелиљу је освојила Кастиљска круна 1497. године.

По наређењу католичких монарха, Фердинанда Другог од Арагона и Изабеле Прве од Кастиље, флота је отишла у овај други лучки град као део шпанског поновног освајања током којег су, само пет година раније, победили последње муслиманско краљевство на полуострву у Гранади.

За многе муслимане, Сеута и Мелиља су болан подсетник на пораз и понижење које су претпрели од хришц́анских европских сила.

Зашто су Сеута и Мелиља кључне за Шпанију

За експанзионистичке амбиције Шпаније, присуство на овим територијама у северној Африци било је суштинско.

За Шпанију је стратешки приоритет била контрола на Средоземном мору преко Гибралтарског мореуза.

„Сеута и Мелиља су стекле велику вредност због близине полуострва и могуц́ности коју су пружале да контролишу пролаз кроз Гибралтарски мореуз“, објаснио је историчар Мануел Торес Соријано са Универзитета Пабло де Олавиде у шпанској Севиљи, за ББЦ Мундо.

Сеута, одмах на другој страни мореуза и једва 14 километара од обале полуострва, служила је као нека врста чворишта за трговину и проток људи између обе обале.

„Мелиља је решила потребу за луком и базом из које би се подржавала борба против гусара.

„Био је то огроман проблем за безбедност Шпаније“, додао је Торес.

Од тада, и после пет векова непрекидног присуства, Шпанија сматра ова два града саставним делом њене територије.

„Сада Сеута и Мелиља, са шпанским становништвом, јесу шпанска, као и било која друга територија на полуострву“, каже Торес.

Војне везе

У првој половини 20. века, стратешка позиција Сеуте и Мелиље поново ц́е постати кључна за шпанске војне циљеве.

Између 1912. и 1956. године, Шпанија и Француска су биле задужене за протекторат у северној Африци који је обухватао велике области данашњег Марока.

Шпанији су додељени северни и јужни делови Марока.

Међутим, Сеута и Мелиља су искључене из овог протектората и задржале су статус шпанских територија.

„Оба града су постала епицентар шпанске колонијалне администрације у данашњем Мароку.

„Били су административна и војна база за контролу тог протектората“, објаснио је Торес.

Није случајно што је Шпански грађански рат избио 1936. године као последица војног устанка у Мелиљи.

У оба града, шпанска војска је послала своје вероватно најбоље јединице.

„Све је то утицало на гарнизоне стациониране у Сеути и Мелиљи да покажу симпатије према устанку и да преузму иницијативу у избијању грађанског рата“, рекао је Торес.

Шпански грађански рат је кулминирао 1939. године победом снага диктатора Франсиска Франка над републиканском страном.

Шпански протекторат у деловима северне Африке није завршен све до 1956. године, када је Мароко стекао независност и настао као држава коју данас познајемо.

Зона на југу је предата Мароку 1958. године.

Али Сеута и Мелиља су остале шпанске.

Зашто Мароко тврди да су оба града његова?

Практично од стицања независности, Мароко је често захтевао крај онога што сматрају 'шпанском окупацијом' у Сеути и Мелиљи.

Њихови захтеви су део концепта 'Великог Марока', према којем Мароканци полажу право на суверенитет над овим и другим областима северноафричке територије, укључујуц́и Западну Сахару.

Али када је Мароко представио случај Сеуте и Мелиље Уједињеним нацијама као несамоуправних територија до деколонизације, то је одбачено.

Погледајте снимак хиљада људи из Марока који су ушли у Сеуту крајем јула 2026.

Самир Бенис, марокански политички аналитичар, објаснио је да је Мароко, после стицања независности од Шпаније и Француске, поступио у доброј вери, претпостављајуц́и да ц́е се питање Сеуте и Мелиље у будуц́ности решити споразумно.

Шпанија категорично одбија да води било какве преговоре о ова два града и инсистира да су шпански више од пет векова и да су саставни део шпанске државе.

Међутим, Бенис доводи у питање шпански став са историјског становишта.

„Током вец́ег дела историје, ова два места нису сматрана потпуно успостављеним шпанским градовима.

„Њихов статус је варирао између војних тврђава и затвора на отвореном где су људи слати на издржавање казни како би се држали подаље од полуострва“, рекао је Бенис за ББЦ.

Шта каже међународно право?

Стручњаци кажу да питање мароканских претензија на Сеуту и Мелиљу прати снажна политичка димензија и да није реч само о правном питању.

Ова два града нису једине територије због којих се споре Шпанија и Мароко.

У близини мароканске обале, Шпанија контролише и стене Велез де ла Гомера и Алхусемас, острва Чафаринас, као и острвце Перехил.

За разлику од Сеуте и Мелиље, на овим територијама нема цивила.

На Велез де ла Гомери се налази војна база, али нема цивилног становништва.

„То је веома важно. Мароку би увек било лакше да полаже право на ненасељене територије него на Сеуту и Мелиљу", објаснио је Џејми Тринидад, стручњак за међународно право са Универзитета у Кембриџу у Уједињеном Краљевству, за ББЦ Мундо.

„Правни аргумент Шпаније је да су ове територије постале шпанске много пре него што је Мароко постао држава.

„Ове територије се не сматрају колонијама јер су у потпуности интегрисане као аутономни ентитети у шпанском Уставу", каже овај стручњак.

„У правном смислу, сасвим је јасно да су те територије шпанске.

„Мароку ц́е бити веома тешко да промени тај статус, иако верујем да ц́е задржати претензије као политичку стратегију“, рекао је Тринидад.

Сматра и да је Западна Сахара много важнија за Мароко од Сеуте и Мелиље, и иако имају подршку организација попут Афричке уније, оне су више емоционалног смисла јер су то „последње две европске територије у континенталној Африци“.

Какав је живот у Сеути и Мелиљи?

Као аутономни градови, Сеута и Мелиља имају надлежности сличне другим шпанским аутономним заједницама, попут Каталоније, Баскије или Андалузије.

Ипак, њихов систем представља својеврсни хибрид локалне самоуправе и аутономне заједнице.

„Ови градови имају посебан статус који није предвиђен ни за једну другу територију.

„Имају знатно шира овлашц́ења од градске управе, али не достижу ниво аутономије и ресурса какав имају аутономне заједнице", објаснио је Торес.

Шпанска држава тиме признаје јединствен карактер два града и даје им много вец́у политичку тежину него што би је имали да су у питању само обичне општине.

Упркос мароканском пореклу многих становника и ширењу ислама, Торес је објаснио да проблем националног идентитета засад није попримио шире размере.

„Заправо, Шпанци мароканског порекла из Сеуте и Мелиље осец́ају да је њихов шпански идентитет додатно учвршц́ен захваљујуц́и материјалном благостању и приступу правима и слободама које немају са друге стране границе", рекао је Торес.

„Из перспективе вец́ине становника тих градова, захтеви Марока доживљавају се као претња, а не као нешто што би могло да се размотри", додао је он.

Ипак, становници оба града понекад имају осец́ај да их је шпанска држава напустила.

Према подацима Националног института за статистику, оба града се сврставају међу најсиромашније у земљи када је реч о богатству по глави становника.

Њихов специфичан положај чини их веома рањивим на догађаје у Мароку, а привреда у великој мери зависи од неформалне трговине и кријумчарења који се деценијама одвијају са обе стране границе.

Поред тога, оне су једина копнена тачку уласка у ЕУ из Африке, због чега су ови градови сваке године мета хиљада миграната.

Реч је о ситуацији за коју неки сматрају да је Мароко користи као политичко оружје.

У пролец́е 2021, око 8.000 миграната прешло је границу у једном дану.

У то време се спекулисало да су марокански чувари 'зажмурили' пред њиховим проласком.

Тај инцидент је довео до озбиљне дипломатске кризе у односима Шпаније и Марока, због чега је влада у Мадриду послала појачања на границе.

Скоро годину дана касније, најмање 23 мигранта су погинула, а други су повређени када је велика група људи покушала да пређе у Мелиљу.

Организације за људска права тврдиле су да је број погинулих износио 37.

Инцидент се догодио када је велики контингент мароканских снага покушао да заустави мигранте користец́и палице, сузавац и гумене метке.

Мароко је у марту 2020. затворио границе према ова два града због пандемије корона вируса и поново их отворио тек две године касније.

Током периода ограничења, привреде суседних области су претрпеле штету, што је додатно истакло њихову зависност од те афричке земље.

Опсерваторија за Сеуту и Мелиљу позива шпанску владу да предузме одлучне мере како би променила економски модел тих градова, смањила зависност од Марока и спречила будуц́е кризе.

„Мелиља и Сеута се суочавају са изузетно озбиљном кризом, која је додатно погоршана њиховом економском зависношц́у од Марока.

„Поједини угледни аналитичари сматрају да, под одређеним околностима, неодрживост положаја Мелиље и Сеуте представља ризик по интересе Шпаније", пише у закључку једног од извештаја Опсерваторије.

Нова фаза?

После шпанског признања мароканског плана аутономије за Западну Сахару крајем марта 2022, односи две земље су се значајно променили.

Овај стратешки регион на северозападу Африке био је шпанска колонија до 1975. године и од тада је статус предмет сукоба.

Народ Сахрави захтева независност, док Мароко сматра територију својом.

Уједињене нације су 1991. основале МИНУРСО, специјалну мисију задужену за одржавање референдума на којем би народ Сахрави могао да бира између независности и придруживања Мароку.

Међутим, до данас није било могуц́е организовати референдум.

Став Шпаније је несумњиво побољшао односе са Мароком, што би за многе могло да ублажи и претензије афричке земље на Сеуту и Мелиљу.

Међутим, Карлос Ечеверија, директор Опсерваторије за Сеуту и Мелиљу и професор међународних односа на Националном универзитету за образовање на даљину, сматра да се „ова ситуација уопште не мења".

„Иако порука шпанских власти иде у супротном смеру, мароканско одрицање од претензија на Сеуту и Мелиљу нигде није писмено потврђено", рекао је Ечеверија за ББЦ Мундо.

*Овај текст је првобитно објављен у мају 2022. године, а ажуриран у јулу 2026. после огромног броја људи који су прешли границу између Марока и Шпаније код Сеуте.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk