You’re viewing a text-only version of this website that uses less data. View the main version of the website including all images and videos.
Злочин у Рибникару: Затворске казне за родитеље малолетног К. К, одбрана најавила жалбу
Миљана и Владимир Кецмановић, родитељи малолетног К. К. који је 3. маја 2023. убио деветоро деце и школског чувара у београдској Основној школи „Владислав Рибникар", осуђени су на затворске казне после поновљеног процеса.
Мајци дечака одређена је казна затвора од две године и 11 месеци због „запуштања малолетног детета".
Отац Владимир осуђен је на 14 година и шест месеци затвора због тешког дела против опште сигурности и запуштања и злостављања малолетног лица.
Пресуда Вишег јавног суда у Београду је првостепена, а и тужилаштво и одбрана најавили су жалбе.
Суђењу у београдској Палати правде, поред окривљених, њихових адвоката и тужилаца, присуствовали су и чланови породица убијених 3. маја 2023, као и бројни новинари, јавља ББЦ репортер Слободан Маричић.
Адвокаткиња Ирина Боровић, чланица правног тима који заступа Кецмановиће, најавила је жалбу Апелационом суду.
„Ово образложење суда се не разликује ни мало од образложења првостепене пресуде која је укинуо Апелациони суд", каже.
Услед изостанка вештачења није било могуће ни доказати да ли је дошло до запуштања малолетника, сматра она.
Зора Добричанин, једна од заступница породица оштећених, суђење је описала као „дугу борбу" која ће се наставити пред Апелационим судом.
„Сматрам да је ово што смо данас чули прилично јако.
„Дефинитивно је јасно да су ово били бетонски докази, то се види и из образложења судије", рекла је после изрицања пресуде.
Додала је да „дечак убица није мењао исказ" током суђења.
Судија је прво прочитао пресуду, а потом и прешао на дуго образлагање.
До детаља је изложио како је малолетни К. К. дошао на идеју да почини злочин, како се припремао за њега, као и како је све из секунде у секунду изгледало тог 3. маја 2023. године у ОШ „Владислав Рибникар".
Описао је и поименце са колико је метака, у које делове тела и са каквим последицама, погођено које дете.
Породице жртава су све пратиле у тишини, са сузама у очима.
Миљана и Владимир Кецмановић су мирно слушали излагање судије.
Ненад Стефановић, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва, претходно је за њих затражио максималне казне - 14 година и 11 месеци затвора за Владимира, а за Миљану Кецмановић три године затвора.
„Таква одлука суда, осим што би била законита, правилна, одважна и једина праведна, дала би део одговора на питање како ћемо ми као друштво одговорити на један од најтрагичнијих догађаја у мирнодопској историји Србије", поручио је тужилац.
Браниоци Кецмановића, Ирина и Боривоје Боровић, рекли су да наводи из оптужнице нису доказани, због чега су тражили ослобађајућу пресуду.
Ранију првостепену осуђујућу пресуду родитељима Апелациони суд је укинуо у новембру 2025. због повреда поступка, када је наложено ново суђење.
Пошто је К. К. у тренутку злочина имао 13 година, не подлеже кривичној одговорности.
То је „веома болна, али законски непремостива чињеница", рекао је тужилац током изношења завршних речи на поновљеном поступку у Вишем суду.
„То само по себи не значи да нико не сноси одговорност за околности које су довеле до овог трагичног догађаја.
„Напротив, управо зато закон посебну одговорност ставља на родитеље, као лица која имају законску и моралну дужност надзора, васпитања и усмеравања детета“.
Шта је рекао тужилац?
Ненад Стефановић, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва (ВЈТ) у Београду, саопштио је да су задовољни осуђујућом пресудом, али је најавио жалбу.
„Осуђујућа пресуда за оба родитеља потврђује да је ВЈТ у Београду у свему доказало наводе из оптужнице", стоји у Стефановићевој писаној изјави.
Додао је да су „сви доказани пропусти Владимира и Миљане Кецмановић, нажалост, резултирали су незапамћеном трагедијом".
Због „тешких последица неадекватног вршења родитељских обавеза, за које према ставу тужилаштва, не могу постојати никакве олакшавајуће околности, ВЈТ у Београду ће уложити жалбу.
„Само максималне казне, које је предложило тужилаштво, биле би законите и праведне", навео је Стефановић.
Шта се догодило 3. маја 2023?
Према оптужници, дечак је до пиштоља дошао 1. маја 2023. године.
Напунио је шест оквира са укупно 92 метка и ставио их код себе, а затим их 3. маја пребацио у ранац и понео у школу.
У школи је прво пуцао у радника обезбеђења, затим у још три ученице пре него што је ушао у кабинет историје где је било 23 деце, наставница и студент на пракси.
Укупно је испалио 45 метака, рекао је раније главни јавни тужилац.
Убијени су ђаци Ана Божовић, Софија Негић, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић и Адриана Дукић, и чувар Драган Влаховић.
Рањено је петоро деце и наставница историје.
Сам је позвао полицију, после чега је пребачен на Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину где се од тада налази.
Суђење је почело крајем јануара 2024. године.
Владимир Кецмановић је првостепено био осуђен на 14 и по година, а супруга Миљана на три године.
Немања Маринковић, радник у стрељан, осуђен је на годину дана кућног затвора због давања лажног исказа.
Против родитеља дечака покренуто је и више парничних поступака на основу приватних тужби породица убијене деце.
Дан после масовног убиства у београдској школи, Србију је потресао други масовни злочин, када је тада 21-годишњи Урош Блажић убио деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.
Он је правоснажно осуђен на 20 година затвора.
Исту казну добио је и његов отац Радиша Блажић због незаконитог држања оружја, којим је злочин и почињен.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk