Спрега политике, полиције и криминала: Има ли контроле 'троугла моћи' у Србији

Двојица полицајаца добијају наређење да преместе тело младића, убијеног у тајној зони у којој је њихов шеф незванично легализовао трговину дроге.

У страху да ће надређени, али и новинари, сазнати за његов неодобрени план, шеф одлучује да поново прекрши закон, прикривајући убиство.

Иако је ово сцена из телевизијске серије Жица (Тхе Wире), прича делом подсећа на случај који је заковитлао Србију средином маја 2026, када је ухапшен Веселин Милић, тада шеф београдске полиције, због сумњи да је заташкао тежак злочин - убиство.

Милић се терети да је био у ресторану у Београду када је убијен 52-годишњи мушкарац чије је тело касније пронађено у бурету, закопаном поред пута, у близини главног града Србије.

Убијени мушкарац се у медијима повезује са једном од активних криминалних група у Србији.

Осим Милића, који је у притвору, ухапшено је још неколико полицајаца, његових сарадника.

После убиства, Ивица Дачић, министар унутрашњих послова, издао је наредбу којом се забрањује сваки контакт са сумњивим људима и ван радног времена.

Иако такав пропис већ постоји, Александар Вучић, председник Србије, а потом и шеф српске полиције Драган Васиљевић после злочина су најавили доношење новог закона којим би била онемогућена сарадња полиције и криминалаца.

Случај доскорашњег шефа највеће полицијске управе у земљи још је више подгрејао сумње у сарадњу служби безбедности и криминалних група у Србији.

Полиција је свуда суштински политичка, односно укључена је у одржавање структуре моћи, указује Роберт Рајнер, британски кримонолог.

„Њен рад би требало да буде вођен владавином права и демократским управљањем - споља и изнутра - али у пракси су демократија и владавина права поткопане растом доминације богатих и веома богатих, па је полиција све више одговорна њима", објашњава у писаном одговору за ББЦ на српском.

У неким деловима Латинске Америке у којима криминалне групе контролишу територију, корупција унутар полиције је системска - читави сектори спровођења закона функционишу као део криминалног поретка, објашњава Антонио Никасо, италијански стручњак за организовани криминал.

„Али у неким европским државама, због слабих институција, ратног наслеђа, рута кријумчарења и политичко-криминалних мрежа, постоји ризик да се укорени модел латиноамеричког типа", указује у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Системи у којима банде сарађују са безбедносним структурама, Никасо назива „криминализованим управама".

У таквим хибридним системима „илегална моц́ користи званичне институције као покриц́е", каже криминолог који истражује деловање озлоглашених италијанских мафијашких организација - Ндрангете и Коза Ностре.

Ко диктира правила у том односу зависи од равнотеже снага, додаје.

„Негде их диктирају криминалне организације, у неким случајевима су оне инструмент политичара, а у најопаснијим примерима, производ су заједничког криминално-политичког деловања.

„Нападач повлачи окидач, али наређење може да изда шеф банде, политичар, корумпирани полицајац или да проистекне из тихог договора међу њима", објашњава.

Безбедност на 'вишем нивоу'

Иако је последњих месеци у Београду, али и другим градовима Србије, забележено више десетина бомбашких напада, подметања пожара у ресторанима и кафићима и сличних злочина, званичници тврде да је безбедносно стање никад боље.

„И 1990-их и 2000-их смо имали најтежа кривична дела у којима је учествовао врх полиције и био у директној спрези са највишим облицима криминала", изјавио је Вучић.

Безбедност у држави је „на много вишем нивоу" него тих година и стопа општег криминала је „на много нижем нивоу", тврди он.

Број кривичних дела је у 2025. години за 47 одсто мањи у односу на почетак 2000-их, рекао је Дачић поводом Дана полиције 29. маја.

„У Србији у 2026. години нема неразрешеног убиства", рекао је Вучић на истој манифестацији.

Троугао моћи: Полиција, криминал и политика

Хоћеш да удариш на сенатора? Шта мислиш да ће се десити после тога? Мислиш да ће полиција само да баци пар лешева на ћошак и настави даље?

Не, човече! Навући ће нам потпуно другачији свет на врат!

Криминалци са улице не могу тек тако да убијају политичаре, јер су политичари заштићени виши ниво тог истог система.

Ова реплика једног од вође нарко-групе у серијиЖица (The Wire) као да је осликала стварност у Србији скоро у исто време када је снимана у Америци.

Зоран Ђинђић, убијен је 2003. године у атентату који је организовао Милорад Улемек Легија, тада командант специјалних јединица полиције, у спрези за вођама криминалних група.

Политичка позадина убиства и налогодавци до данас нису откривени.

Годину дана раније, убијен је генерал Бошко Буха, један од највиших званичника МУП-а.

Судски поступак за његово убиство вођен је против такозване 'Макине групе', криминалног клана Жељка Максимовића 'Маке'.

Пошто су оптужени првостепено ослобођени и пуштени из притвора, Врховни суд је наложио ново суђење, али су припадници 'Макине групе' тада већ били у бекству.

Никасо каже да институције нису увек потпуно корумпиране, већ то може да буде неко од њихових представника, сектора или ланаца командовања.

„Униформа остаје државна, али јој се улога мења: уместо гаранције једнаке заштите, корумпирани полицајци могу селективно да спроводе закон, штите савезничке криминалне интересе, застрашују противнике, одају информације, неутралишу истраге или циљају ривалске групе.

„Писани закон је као јавна фасада, док на терену неписана кривична правила одређују ко је заштиц́ен, изложен, а коме је дозвољено да послује", указује професор Никасо.

Ко надгледа полицију

Рад полиције Србије надгледају, проверавају и оцењују унутрашња и спољна контрола.

Спољну спроводе:

У Србији су, нажалост, институције толико урушене да је најчешће јавност једини поуздан ослонац, сматра Јелена Пејић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

„И то ако телефоном снимите незаконито поступање или на њега укажете, па се створи довољно јавни притисак који примора надлежне органе да раде сопствени посао", каже Пејић за ББЦ на српском.

За разлику од Србије, у неким државама постоји и стручни спољни надзор рада полиције, указује она.

Сектор унутрашње контроле (СУК) контролише рад полицијских службеника, али и свих осталих запослених у МУП-у.

Овај сектор спроводи тест интегритета, анализу ризика од корупције, промене имовинског стања и безбедносне провере постављених начелника, директора, командира и генерала.

Чине га углавном некадашњи полицајци и људи из система - ретко када неко долази споља, објашњава Пејић.

„Већ се указивало да се тиме ствара степен фамилијаризације.

„СУК најчешће одуговлачи истраге и пре делује да заташкава афере и штити полицајце него што их истражује и санкционише", тврди она.

Рад овог сектора контролише министар унутрашњих послова, што Пејић види као проблем.

„СУК потпуно зависи од министра јер му даје смернице и обавезна упутства за рад, што отвара канал за политички утицај", указује.

Како ради СУК?

СУК поступа по сопственој иницијативи, на захтев надлежног јавног тужиоца, на основу прикупљених обавештења и других сазнања или обраћања запослених у министарству и грађана.

Уколико уочи незаконитости, обавештава министра и јавног тужиоца ако је у питању кривично дело, а у случајевима кршења људских права обраћа се Заштитнику грађана.

Предлаже покретање дисциплинског поступка и подноси и кривичне пријаве, али не води евиденцију о њиховом исходу, нити има увид у контролу додатног рада полицајаца.

„Новим нацртом се више ни формално не прописује да сектор поступа оперативно независно, што би морало да буде стандард", упозорава Пејић.

Ово одељење годинама воде вршиоци дужности начелника, без конкурсне селекције и пуних мандата, који сваког тренутка могу да их смене, указује.

„В. д. стање може да траје највише девет месеци, а у МУП-у се мандати продужавају, што је незаконито.

„Како онда да очекујемо да СУК ради непристрасно?", пита се Пејић.

У последњих пет година, годишње је подношено између 146 и 240 кривичних пријава против незаконитог поступања припадника МУП-а по разним основама, највише против полицајаца опште надлежности, подаци су извештаја СУК-а.

У више од 50 одсто случајева, пријаве су поднете због постојања сумње да је било корупције.

Између 18 и 30 одсто пријава било је против припадника криминалистичке полиције, док је најмање пријава било против жандармије - осам одсто.

Анализом доступних података, ББЦ је утврдио је да је СУК у последњих пет година предлагао да се у просеку покрене више од 300 дисциплинских поступака унутар МУП-а.

Досадашњи подаци показују да у већини случајева нису утврђени пропусти у раду запослених.

Заштитник грађана је протеклих година упућивао десетине захтева МУП-у да се утвди одговорност полицијских службеника за пропусте у раду.

Смене 'неподобних' и именовања 'лојалних'

Откако су Србију из темеља потресли антирежимски протести после новосадске трагедије и погибије 16 људи, забележена су и бројна размештања, смене и постављања унутар различитих полицијских јединица.

Спасоје Вулевић, командант полицијске Специјалне антитерористичке јединице, изненада је смењен уз немушто објашњење министра Дачића да се ради о „систематизацији".

Пуковник „беспрекорне каријере" који је у елитној јединици МУП-а био 33 године, од чега две деценије на њеном челу, смењен је изненада, због чега је на „сопствени захтев отишао у превремену пензију".

Понуђено му је место саветника министра, али је он одбио.

Претходно је превремено пензионисан генерал полиције Богољуб Живковић чији је син учествовао у протестима.

Честе реорганизације су погодне, јер се изменама акта о систематизацији може заобићи редован поступак за распоређивање кадрова - конкурс, каже политиколошкиња Пејић.

„Лако се смењују и премештају неподобни, а на кључне позиције постављају се лојалисти, најчешће без одговарајућих квалификација.

„Премештања су показала и да се за прекорачење овлашћења, прекомерну употребу силе, злостављање и понижавање учесника протеста полицајци награђују, а далеко од тога да се санкционишу", каже Пејић.

Проблематично је и како се начелници полицијских управа постављају, јер немају ограничен мандат, нити морају да буду из града у којима су именовани на функцију, указује она.

„Њихова одговорност је хијерархијски одређена, без улоге локалне заједнице у томе.

„Ако правила нису јасна и проверљива, онда постоји већи ризик да приликом избора пресуде лојалност и везе, а не способност да се полиција води законито и квалитетно на основу знања и искуства, на шта смо и упозорили", каже.

Пејић наводи пример Марка Кричка, начелника Јединице за обезбеђивање личности (ЈЗО), ког је једна студенткиња оптужила за злостављање, што је МУП одмах негирао.

Јединица није имала никаква овлашћења око јавних скупова, „а ипак их је примењивала и доказивала лојалност политичком врху", напомиње.

„Постала је расадник кадрова за кључне позиције, чак и за Управу криминалистичке полиције (одговорне за откривање и сузбијању свих облика организованог криминала), где је Кричак премештен.

„Не може се довољно нагласити колико је то забрињавајуће, нарочито када су везе полиције са криминалом обелодањене убиством у ресторану у Београду", указује политиколошкиња.

Директор полиције Васиљевић тврдио је да „ни ЈЗО ни Марко Кричак нису прекорачили овлашћења" током протеста лета 2025.

За начелника УКП-а је постављен јер се „током претходних годину дана истакао активним учешћем у очувању безбедности државе где је пожртвовано и безусловно бранио уставни поредак Србије", саопштио је МУП.

Погледајте инциденте током антивладиног протеста у Ваљеву августа 2025.

Несавесно понашање полиције

Од доласка на власт Вучићеве Српске напредне странке 2012. године забележени су и случајеви у којима се сумњало на несавесно понашање полиције:

Четворица министара су од 2012. водила МУП: Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић и Ивица Дачић.

Сви они су били или јесу врло блиски Вучићу и кадар су његове странке, осим Дачића, дугогодишњег лидера Социјалистичке партије Србије, на власти или у владајућој коалицији још од 1990-их, уз кратку паузу после краха режима Слободана Милошевића почетком 2000-их.

Године различите, случајеви скоро па исти

Од распада Југославије забележене су десетине убистава и неразјашњених случајева у којима се сумња на повезаност полиције и криминалних група.

Начелник Јавне безбедности МУП-а од 1992, убијен је пет година касније у ресторану у Београду.

„Човек је био шеф мафије која је имала униформе, криминалац који је 1994. био укључен у кријумчарење нафте, а после је прешао на шверц цигарета.

„Кад сам у медијима говорио да се он бави криминалом, планирао је моју ликвидацију", тврдио је Марко Ницовић, бивши шеф београдске полиције, у разговору за Радио Слободна Европа (РСЕ) 2007.

Стојичић је био организатор групе шверцера цигарета заједно са братом Синишом, осуђеним на четири и по године затвора, утврдио је касније Апелациони суд.

Сахрањен је уз државне почасти у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, у присуству тадашњег политичког врха Социјалистичке партије Србије Слободана Милошевића.

Родољуб Радуловић, познатији као 'Миша Банана', припадник криминалне групе Дарка Шарића, наводно највећег балканског нарко-боса, имао је контакте са Ивицом Дачићем, као и члановима његовог кабинета.

Један од сусрета је забележен камером у ресторану, а неке од снимака објавила је Мрежа за истраживање криминала и корупције, КРИК.

Дачић је касније изјавио да, иако је био на челу полиције, није знао да је Радуловић, којег је описао као пријатеља, учествовао у шверцу кокаина.

Беливук и његова криминална група осумњичени су за свирепа убиства и мучења.

Тужилаштво је испитивало везе које су Беливук и сарадници имали у полицији, па је саслушана и Дијана Хркаловић, у то време државна секретарка у МУП-у.

Хркаловић је у јануару 2025. првостепено осуђена на казну затвора од 16 месеци због трговине утицајем, али је крајем исте године Апелациони суд у Београду укинуо пресуду.

Претходно је за сарадњу са криминалним групама оптужила Небојшу Стефановића, некадашњег министра унутрашњих послова и одбране, који је тврдње негирао.

У истом случају, Апелациони суд је првостепену пресуду потврдио само Милораду Шушњићу, бившем начелнику Полицијске управе Нови Сад.

Осуђен је на годину дана затвора због злоупотребе службеног положаја.

Има ли решења?

Сарадњу полиције и криминалних група је у многим случајевима сада теже открити него претходних деценија, каже италијански криминолог Никасо.

„Незаконита хапшења, директна политичка заштита, локално застрашивање, нестали досијеи или очигледна заштита бегунаца су некада били видљивији.

„Данас је софистицираније: постоје цурења података из полицијских база, шифрована комуникација, манипулација јавним уговорима, заштита кругова прања новца, сајбер криминал, лучка логистика и односи преко адвоката, рачуновођа, предузетника и посредника", објашњава.

Корупција није нестала, разгранатија је и тежа за доказивање, упозорава он.

Италија, поседно југ, деценијама у канџама мафије, још се није у потпуности ослободила пипака подземља, али је сломила стари систем заштите радом храбрих тужилаца и судија, конфискацијом имовине криминалаца, специјализованим антимафијашким институцијама и снажном реакцијом цивилног друштва, наводи Никасо.

„Систем не може да се порази само изнутра, већ је потребан истовремени притисак - одозго, споља и одоздо.

„Кључна лекција је да се мафија не третира као обичан криминал, већ мора да се нападне као систем моц́и, односа, новца, насиља и политичке заштите", сматра Никасо.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk