Да ли ће Тиват постати нови појам у речнику проширења Европске уније

Самит Европске уније и Западног Балкана у Тивту био је на много начина историјски за Црну Гору, али би могао да постане једнако важан и за остатак региона који споро путује ка Европи.

За најмању балканску земљу, окупљање високих званица била је потврда и прослава неприкосновене лидерске позиције међу преосталим земљама које желе чланство у Европској унији.

Емануел Макрон, који је дан почео џогингом на тиватској риви, први је француски председник икада који је посетио Црну Гору.

Фридрих Мерц, немачки канцелар, први је челник немачке владе који је дошао у званичну посету Црној Гори.

„Није ово био само сунчан дан, већ и добар дан за читаву Европу и овај регион.

„Ми вас желимо и циљ остаје пуноправно чланство свих земаља овог региона", није имао дилеме Мерц.

Немачки и француски лидер су окупљање у луци Порто Монтенегро искористили да представе нове идеје о наизглед бескрајном процесу проширења Европске уније.

У Тиват су као пртљаг понели неформални предлог о степенастом прикључењу земаља Унији, а као сувенир из Црне Горе носе подршку да се идеја преточи у конкретан план.

Осим живе наде за улазак земље у европску породицу за две године, европски лидери су Боки которској за успомену оставили и два дана потпуно блокираних путева, обустављеног трајектног саобраћаја, много чекања у дугим колонама аутомобила и аутобуса.

Шта пише у немачко-француском предлогу?

Пред полазак на балканску одисеју, Мерц и Макрон саставили су такозвани нон-пејпер.

То је добро испробана дипломатска форма комуникације у виду документа који нема наслов, датум, потпис, нити обавезу спровођења, а може озбиљно утицати на међународне односе.

Берлин и Париз из корена желе да промене процес прикључења Европској унији за најспорије балканске земље.

Дуготрајни процес отварања и затварања поглавља и кластера, који представљају груписана преговарачка питања, претворио би се у поступно прилажење кандидата европским институцијама.

Земље би, и пре него што би постале пуноправне чланице, могле да буду део неких састанака европских институција, учествују у доношењу појединих одлука, користе одређене предности програма за чланове.

Ипак, писци документа упозоравају да ова улица не би била једносмерна: привилегије би могле да буду и одузимане, уколико би у земљама била нарушена демократија или се не спроводе реформе.

Такође, Берлин и Париз гарантују да ово степенасто прикључивање не би у потпуности заменило пуноправно чланство, већ се надају да ће нови механизам да убрза пут ка њему.

И пре чланства, земље које ускладе сопствену спољну политику са европском, у чему је Србија међу најслабијима, могле би да учествују на састанцима Комитета за спољне послове ЕУ.

За оне који примене европска правила тржишта, отворен би био приступ широкој Европској економској зони коју чине 27 чланица ЕУ, Исланд, Норвешка, Лихтенштајн, Андора и Сан Марино.

Коначно, и пре чланства, становници земаља Западног Балкана могли би да учествују у програмима студентске и културне размене, транспортне заједнице, али и телефонирају без високих цена у ромингу.

Ко се обрадовао немачко-француском предлогу

Лидери Европске уније и Западног Балкана традиционално се срећу двапут годишње, али ретко када су поделили толико оптимистичних порука, као после сусрета на јадранском сунцу.

Чак је и Александар Вучић, председник Србије, рекао да „никад није тако еуфоричан" као после овог сусрета са европским лидерима.

Антонио Кошта, председник Европског савета, рекао је да приступање Западног Балкана остаје европски приоритет.

„Видели смо данас заједничку амбицију да што пре остваримо резултате проширења и зато разговарамо о новим идејама за убрзање процеса, повећање поверења и мотивације."

Никушор Дан, румунски председник, упозорио је да се Европа креће по танкој жици у односима са Балканом јер су за њега заинтересовани и други играчи на међународној сцени, па овај предлог види као начин да ЕУ додатно за себе веже овај регион.

Нова тема на старом столу обрадовала је и оне који на европском путу већ годинама не напредују.

„То би променило ритам и енергију приступа ЕУ јер би значило да, када урадите нешто, можете да седите за столом", сматра председник Србије.

Ипак, баш о Србији издвојено мишљење имао је немачки канцелар.

„Јасно смо рекли да смо пред Србију поставили јасан пут ка Европској унији, али Србија мора да одлучи где стоји.

„Политика која се љуља између Русије, Кине и Европе једноставно није могућа - Србија мора јасно да одлучи где се види у будућности", напоменуо је Мерц.

Од Тивта - два пута

Самит у Тивту могла би да буде и својеврсна раскрсница балканских путева који воде ка Бриселу.

Док пет земаља (Албанија, Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македнонија и Косово) детаљно читају немачко-француски предлог, Црна Гора чврсто верује да ће за две године постати пуноправна чланица ЕУ.

И то по актуелном, а тада можда већ „старом" методу.

„За нас се већ пише Уговор о приступању и мислим да је наша позиција другачија", сматра Јаков Милатовић, председник Црне Горе, у чему су га подржали и европски лидери.

Домаћин каже да његова земља самитом у Тивту сада „зближава Европу".

„Циљ Црне Горе је да земља постане део Уније до 2028. године што је постао национални пројекат и уверен сам да је тај циљ реалан и достижан", каже Милатовић.

Црногорски званичници највише пажње поклонили су француском госту, не само зато што је први пут један тако високи гост из ове земље дошао у Црну Гору.

Званични Париз често је оклевао у давању зеленог светла у разним етапама црногорских приступних разговора, али је домаћинима наду улила срдачност Емануела Макрона и порука да „смо сви на страни Црне Горе да јој помогнемо да се што пре интегрише".

Приступна слагалица се полако склапа поруком из Берлина који Црну Гору јасно види као далеко одмаклу у односу на све остале земље Западног Балкана.

„Надам се да ћемо у Бриселу брзо завршити разговоре и следећу етапу, те да ћемо властима и народу послати јасну поруку - ви сте домаћи задатак урадили и можете бити чланица ЕУ", закључио је канцелар Мерц.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk