Злочин у Рибникару: Изрицање нове пресуде родитељима малолетног К. К.

Више од три године после трагедије у београдској Основној школи „Владислав Рибникар“, када је убијено деветоро ученика и школски чувар, уследиће нови корак ка судском епилогу.

Изрицање пресуде Владимиру и Миљани Кецмановић, родитељима малолетног дечака одговорног за масакр 3. маја 2023. године, заказано је за 10 часова у Вишем јавном суду у Београду.

Ненад Стефановић, главни тужилац Вишег јавног тужилаштва, затражио је максималне казне - 14 година и 11 месеци затвора за оца и три године за мајку.

„Таква одлука суда, осим што би била законита, правилна, одважна и једина праведна, дала би део одговора на питање како ћемо ми као друштво одговорити на један од најтрагичнијих догађаја у мирнодопској историји Србије", поручио је тужилац.

Браниоци Кецмановића, Ирина и Боривоје Боровић, рекли су да наводи из оптужнице нису доказани, због чега су тражили ослобађајућу пресуду.

Владимир Кецмановић је оптужен за тешка дела против опште сигурности и запуштање и злостављање малолетног лица, док се Миљани Кецмановић на терет ставља запуштање детета.

На пресуду постоји право жалбе.

Ранију првостепену осуђујућу пресуду родитељима Апелациони суд је укинуо у новембру 2025. због повреда поступка, када је наложено ново суђење.

Пошто је К. К. у тренутку злочина имао 13 година, не подлеже кривичној одговорности.

То је „веома болна, али законски непремостива чињеница", рекао је тужилац током изношења завршних речи на поновљеном поступку у Вишем суду.

„То само по себи не значи да нико не сноси одговорност за околности које су довеле до овог трагичног догађаја.

„Напротив, управо зато закон посебну одговорност ставља на родитеље, као лица која имају законску и моралну дужност надзора, васпитања и усмеравања детета“.

Шта каже тужилац, а шта одбрана?

Окривљени су били дужни да, као родитељи, покажу знатно већи степен бриге за развој личности малолетног детета, као и адекватнији надзор његових активности и интересовања, рекао је тужилац.

У конкретном случају надзор је остао површан, због чега није дошло до правилне и благовремене реакције на очигледне девијантности у понашању, додао је.

Последице таквог понашања су „очигледне и без икаквог оправдања и олакшавајућих околности, са тако тешким последицама".

„И поред свих доказа који су презентовани у овој судници, окривљени Владимир Кецмановић, ни у једном тренутку није нити исказао, нити показао кајање због бројних пропуста у васпитању и безбедном чувању оружја, нити је уочено људско преиспитивања сопствених дела", рекао је Стефановић.

„Напротив, окривљени је истакао да апсолутно није крив - управо та реч показује апсолутно одсуство емпатије и одговорности за страховите последице радњи његовог сина", поручио је.

Ирина Боровић, адвокатица Миљане и Владимира Кецмановића, казала је да се нада да нова одлука суда „неће бити слична претходној, већ да ће бити заснована на чињеницама и закону", рекла је она.

Шта се догодило 3. маја 2023?

Према оптужници, дечак је до пиштоља дошао 1. маја 2023. године.

Напунио је шест оквира са укупно 92 метка и ставио их код себе, а затим их 3. маја пребацио у ранац и понео у школу.

У школи је прво пуцао у радника обезбеђења, затим у још три ученице пре него што је ушао у кабинет историје где је било 23 деце, наставница и студент на пракси.

Укупно је испалио 45 метака, рекао је раније главни јавни тужилац.

Убијени су ђаци Ана Божовић, Софија Негић, Мара Анђелковић, Андрија Чикић, Бојана Асовић, Ангелина Аћимовић, Ема Кобиљски, Катарина Мартиновић и Адриана Дукић, и чувар Драган Влаховић.

Рањено је петоро деце и наставница историје.

Сам је позвао полицију, после чега је пребачен на Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину где се од тада налази.

Суђење је почело крајем јануара 2024. године.

Владимир Кецмановић је првостепено био осуђен на 14 и по година, а супруга Миљана на три године.

Немања Маринковић, радник у стрељан, осуђен је на годину дана кућног затвора због давања лажног исказа.

Против родитеља дечака покренуто је и више парничних поступака на основу приватних тужби породица убијене деце.

Дан после масовног убиства у београдској школи, Србију је потресао други масовни злочин, када је тада 21-годишњи Урош Блажић убио деветоро и ранио 12 младих људи у селима Дубона и Мало Орашје, између Младеновца и Смедерева.

Он је правоснажно осуђен на 20 година затвора.

Исту казну добио је и његов отац Радиша Блажић због незаконитог држања оружја, којим је злочин и почињен.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk