Гади Ајзенкот: Ко је Нетанјахуов главни ривал на изборима у Израелу

Анкете показују да би блок странака израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, који окупља његову властиту странку Ликуд, крајњу десницу и ултраортодоксне странке, могао да се суочи са проблемима приликом освајања већине на општим изборима 27. октобра.

А главни разлог за то је Гади Ејзенкот: бивши начелник израелске војске представља неочекивани изазов за човека који је предводио Израел већи део последње три деценије.

Ајзенкот је релативни новајлија у политичкој арени, формално ушавши у политику тек 2022. године, кад је постао члан Кнесета (израелског парламента) за партију Националног јединства.

Касније је напустио ту странку због, како је рекао, идеолошких разлика.

Откако се разишао са главним опозиционом личностима прошле године да би оформио властиту центристичку странку Јашар (што значи „право“ или „усправно“), Ајзенкот је постао Нетанјахуов главни ривал у изборној трци.

Премијер је последњих година био обузет оптужницама за корупцију, што он негира, и критикама како се поставио према нападу палестинских екстремиста на југ Израела 7. октобра 2023.

А ту је и питање контроверзних реформи правосуђа које су довеле до масовних протеста.

Али Ајзенкотова решеност да изађе на изборе против њега била је мотивисана и личном трагедијом.

Његов син, главни наредник Гал Ајзенкот, најмлађи од петоро његове деце, погинуо је у експлозији у северној делу Појаса Газе у децембру 2023. током мисије извлачења посмртних остатака двоје израелских талаца које је Хамас заробио 7. октобра.

Гади Ајзенкот каже да још није погледао синовљеве личне ствари које је добио у неколико кутија и које држи код куће у Херцлији, имућном обалском граду северно од Тел Авива.

„Још их нисам отворио. Упорно то одлажем“, рекао је у априлу овај 66-годишњак за израелски државни радио Кан Решет Бет.

Галова смрт, као и губитак двојице нећака у кампањи у Гази, у комбинацији са његовим ставом да Нетанјахуова влада није успела да спречи неприкосновене Хамасове нападе, појачали су Ајзнкотове политичке амбиције.

„Не могу да вратим сат уназад“, рекао је листу Times of Israel, почеком месеца.

„Урадићу све што могу да будем достојан тешке цене коју је Гал платио.“

На његовом списку ствари за урадити је позивање Нетанјахуа и његовог кабинета на одговорност.

После 7. октобра 2023, Ајзенкот се придружио премијеровом ратном кабинету заједно са другим опозиционим личностима у исказивању националног јединства.

Оставку је поднео у јуну 2024. године и оптужио Нетанјахуа да није деловао брже на осигуравању ослобађање талаца које је узео Хамас током напада.

„Жене и деца су били отети у његовој смени, а он намерно није урадио оно што је било неопходно да се они врате“, рекао је за Тајмс оф Израел.

Ту тврдњу је Нетанјаху више пута порекао.

Нетанјаху каже да се Ајзенкот противио кључним војним потезима у Гази док је био део ратног кабинета.

Према његовим речима, Ајзенкотов приступ не би ослабио Хамас.

„Сећам се шта је Гади Ајзнекот говорио, а шта су остали говорили док смо још били у Гази...

„Они су рекли да напросто треба да склопимо погодбу, извучемо таоце и напустимо Газу - потпуно напустимо Газу“, рекао је Нетанјаху на конференцији за штампу у јуну, како је известио Тајмс оф Израел.

Следити ту стратегију, додао је Нетанјаху, значило би да би „читав Хамас“ и главни званичници које је Израел убио током рата „и даље били тамо, и даље били живи, и даље држали контролу“.

У скорашњем интервјуу за интернет портал Инет њуз, Ајзенкот је одбацио Нетанјахуову тврдњу и позвао премијера да јавно објави протоколе расправа ратног кабинета и гласања.

Неколико дана пре избора, Ајзенкот се зарекао да ће окончати владавину Хамаса у року од 18 месеци ако буде био изабран.

Ајзенкотови приоритети

Надав Ејал, један од најистакнутијих израелских новинара и академик који прати његов политички пут, каже да је Ајзенкотов лични губитак појачао његово „осећање сврхе и мисије“.

Таква мисија, додаје Ејал, није само у обезбеђивању да његова партија Јашар освоји довољно места у Кнесету да би била у прилици да формира коалицију која ће свргнути актуелног премијера са власти.

Као и Нетанјаху, Ајзенкот је уверен да било какви будући планови за Газу морају да искључе Хамас.

„Веома је важно схватити да је његовог сина убио Хамас, у рату који је покренуо Хамас“, рекао је Ејал за ББЦ.

Нити је пензионисани генерал изразио подршку за решење о две државе (признавање палестинске државе уз израелску).

Крајем августа, он је рекао да је било ко ко и даље верује у ту могућност „залуђен“, известили су израелски медији.

Али је рекао да намерава да „редефинише“ израелске односе са Палестинском управом.

„Палестинској управи мора да буде омогућено да влада над 2,8 милиона Палестинаца на окупираној Западној обали.

„Не желим ја да владам њима“, рекао је у октобарском интервјуу за Тајмс оф Израел.

Иако Ајзенкот подржава ширење великих блокова насеља, под условом да је то у складу са израелским законом и националним интересима, изјашњавао се против контроверзних планова да се повећа присуство јеврејских насељеника у неким областима Западне обале.

Конкретно се то односи на план наставка ширења насеља у области познатој као Е1, источно од Јерусалима.

Његове резервације делују мотивисане негативним реакцијама међународне заједнице, али је најскорије обећао да се „уклонити јеврејске терористе из Јудеје и Самарије“ (име које Израел користи за окупирану Западну обалу).

Једно од његових обећања у предизборној кампањи је да ће покренути истрагу о нападима од 7. октобра 2023, која ће се бавити могућим пропустима израелске владе.

Велике медијске куће у земљи објавиле су наводе да су Нетанјахуа упозориле власти Уједињених Арапских Емирата и Египта на могуће нападе из Појаса Газе.

Премијер је негирао те наводе и он сада тужи израелски лист који је објавио првобитну тврдњу: такође упорно одбија државну истрагу коју води израелски Врховни суд, тврдећи да би правосуђе било пристрасно против њега.

„Ови су избори између одговорности и бежања од одговорности“, каже Ајзенкот.

У програму у 10 тачака, Ајзенкот је обећао да ће покренути ванредни програм за решавање проблема одласка из земље великог броја изузетно квалификованих Израелаца и стимулисање доласка нових имиграната.

Он жели и да оконча изузеће од служења обавезног војног рока за ултраортодоксне јеврејске заједнице и арапске Израелце.

„Друга ствар коју ћемо урадити је да усвојимо закон о универзалном служењу војске за све грађане Израела: војну, националну или цивилну службу, као и националну службу за Арапе“, рекао је он за Тајмс оф Израел.

Претходни покушаји да се прошири војна служба, у које је спадао и један Нетанјахуове администрације, завршио се протестима ултраортодоксних заједница.

Скромно порекло

Рођен у Тиберијасу а одгојен у Ејлату, два града далеко од израелских главних центара политичке моћи, Јерусалима и Тел Авива, Ајзенкот је син мароканских имиграната скромног порекла који су се доселили у Израел 1950-их.

Јеврејске заједнице из блискоисточних и северноафричких заједница познате су као Мизрахи.

Ниједан Мизрахи никада није био израелски премијер, мада су политичари из те заједнице раније покушавали то да постану.

Дејвид Ремник, уредник Њујоркера, који је провео неко време са Ајзенкотом током кампање, каже да он доводи у питање Нетанјахуов став заштитника обесправљених у израелском друштву као што су Мизрахим.

Ајзенкотова породична историја другачија је од Нетанјахуове који је потомак источноевропских јеврејских миграната и одрастао је у имућној четврти Јерусалима.

Заједница Мизрахима, која је у прошлости подржавала Ликуд, често користи мароканску арапску реч „дијалина“ („један од нас“) да опишу Ајзенкота, према извештавању израелских медија.

„Моји родитељи су отишли из Марока и поносан сам на њих и моје порекло, али бих најсрећнији био кад бисмо били поносни на наше израелство“, рекао је Ајзенкот почетком године за телевизијску мрежу Канал 13.

Живот у војсци

Ајзенкот се придружио израелској војсци са 18 година и остао у њој четири деценије, напредујући у хијерархији све док није стигао до положаја начелника генералштаба.

Водио је генералштаб између 2015. и 2019.

Био је задужен за израелске снаге у Западној обали 2000-их, током друге Интифаде, четворогодишњег палестинског устанка у којем је погинуло скоро 1.000 Израелаца и више од 3.000 Палестинаца.

Ајзенкот ће се касније везивати за „Доктрину Дахиех“, која се залаже за прекомерну употребу војне силе против цивилне инфраструктуре у областима из којих Израелци верују да су нападнути.

Важно је такође напоменути да Ајзенкот, усред свих критика на рачун Нетанјахуа, никад није говорио ништа против израелске војне реакције на нападе од 7. октобра.

Око 1.200 људи погинуло је у нападу који је предводио Хамас, а 251 је узет за таоце.

У одговору на то, Израел је покренуо војну офанзиву у Гази у којој је погинуло више од 74.200 људи, према Министарству здравља које води Хамас, а чије бројке УН сматрају поузданим.

„Присиљени смо да се бранимо. Морате искрено да сагледате одакле је све ово почело“, изјавио је Ајзенкот за Тајмс оф Израел.

Новинар и водитељ Мехди Хасан пише у британском листу Гардијан да „Ајзенкот није Нетанјаху“, али да би дозволио „исту политику ширења и уништења и на Западној обали и у Гази.“

Аншел Пфефер, дописник Економиста у Израелу и аутор Нетанјахуове биографије, каже да Ајзенкот „није пацифиста“.

„Али је он и неко са имиџем озбиљног човека.

„До сада у кампањи није давао луда обећања. Такође, није елитног порекла, што значајно отежава кампању блаћења“, каже Пфефер за ББЦ.

Појављивање Ајзенкота као директног ривала Нетанјахуу било је помало неочекивано, истиче он.

„Све до пре шест месеци, најизгледнији ривал био је бивши премијер Нафтали Бенет.

„Али чини се да је Ајзенкот погодио жицу бирачког тела у правом тренутку.“

Ајзенкот се често описује као супротност Нетанјахуу: човек који не блиста под светлима рефлектора и није велики политички говорник.

Ејал верује да Ајзенкот чак ни не ужива у томе што је политичар.

Умеће преговарања

Иако добро пролази у анкетама, Ајзенкотовој странци се не предвиђа да ће освојити апсолутну већину у Кнесету од 120 посланичких места - за формирање већинске владе неопходно је 61 освојено место, што је током историје приморавало странке да формирају коалиционе владе.

Али Бенјамин Нетанјаху је мајстор постизборне игре: као лидер Ликуда учествовао је на 10 националних избора, а у шест наврата је успео да оформи коалициону владу.

Ту спадају и избори 2009. године, кад је његова странка заправо успела да освоји мање посланичких места од његовог главног ривала.

У последњих неколико недеља, Нетанјахуова кампања је тврдила да ће Ајзенкот морати да прихвати подршку арапских странака да би формирао владу.

Арапске странке су популарне међу више од два милиона арапских грађана и становника у Израелу (који износе око 20 одсто становништва земље), а анкете пројектују да би главне четири арапске партије (Хадаш, Тал, Балад и Рам) могле заједно да освоје 12-15 места у Кнесету.

„Да ли желиш јеврејску државу или желиш палестинску државу?“, питао је премијер Ајзенкота у изборним видеу.

Ајзенкот је јавно искључио могућност присуства арапских станака у његовој влади, али се зауставио код затварања врата пред анти-Нетанјахуовим савезом у Кнесету и могућој мањинској влади.

„Нетанјаху је успевао да одржи власт због способности да убеди присталице да је гласање за њега питање живота и смрти“, каже Далија Шајндлин политичка аналитичарка из Тел Авива, за ББЦ.

Овај пут, међутим, Ајзенкотово порекло би могло да отежа ствари премијеру, каже она.

„Војне вође уживају велику подршку јавности од оснивања израелске државе, због високог нивоа поверења јавности.“

Поправљање односа

Да ли би Ајзенкотова победа помогла да се поправе односи Израела и међународне заједнице?

Професор Јоси Мекелберг, израелски стручњак за међународне односе у Четам хаусу, рекао је за ББЦ да би имала потенцијал за то.

Али он упозорава да не треба да се надамо „промени преко ноћи“ и да смена Нетанјахуа није гаранција добре воље са израелске стране.

„Не верујем да било која од опозиционих партија, међу њима ни Ајзенкотова, нуде јасну алтернативу Нетанјахуу.

„Ако Ајзенкот победи, мораће да предузме одлучне мере у вези са јеврејским насељима на Западној обали и да поправи ситуацију у Појасу Гази“, додаје професор Мекелберг.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk