Видовдански викенд у Србији: Предизборна кампања без избора

Од свих црвених слова у верском православлном календару, нигде се као на Видовдан, 28. јуна, не укрштају разумевање националног идентитета и политика.

Овогодишњи видовдански викенд није изузетак - у Београду власт прави скуп„Србија - једна породица“, док су студенти у „Видовданском маршу“ ка Краљеву, где ће у недељу, на дан празника, бити окупљање.

Оба скупа прати снажна национална иконографија и јасна обележја предизборне кампање, иако избори нису ни расписани.

„На јесен нас чекају те кључне одлуке", рекао је председник владајуће Српске напредне странке Милош Вучевић за Радио-телевизију Србије.

Такве најаве долазе у тренутку када председник Србије Александар Вучић обећава нове социјалне мере усмерене ка сиромашнијим становницима и пензионерима.

Истовремено, власт гомила оптужбе против студената и оних који их подржавају да су симулирали употребу звучног топа годину дана раније, што је био један од кључних догађаја у претходних годину и по дана протеста.

Студенти одбацују те оптужбе.

Још није познато шта је био извор звука који је покренуо стампедо током 16-минутне тишине 15. марта.

Колико год се чинило да се предизборна кампања захуктава, кључни елементи, какви се очекују у таквим приликама, недостају на обе стране.

Не зна се ни датум избора, али ни који ће појединци ући у трку и за која места када се закаже излазак на биралишта, што је и један од захтева студената.

Шта се дешава у Београду?

Александар Вучић позвао је на скуп који ће се одржати испред Скупштине Србије, прекопута Пионирског парка ограђеног више од годину дана и недоступног Београђанима, у којем се налазе људи који се представљају као присталице власти.

Дан пре скупа простор испред Скупштине био је затворен за саобраћај, постављани су бина, столице и бели шатори.

„Да покажемо свим нашим грађанима шта је будућност.

„Посебно позивам вас младе, јер ви сте они који треба да водите земљу. Али не смемо да делимо земљу, морамо да покажемо поштовање према старијима", рекао је Вучић у видео-поруци објављеној на његовој Instagram страници.

Док је говорио, поред њега су била два робота у српској народној ношњи, Милутин и Драгутин, који ће такође бити испред скупштине и играти српско коло, како је рекао.

Последњих месеци, а посебно после председникове посете Кини најављује се кинеска инвестиција у развој хуманоидних робота у Шапцу, и других улагања у високу технологију.

Најављено је да ће на скупу бити говора о социјалним мерама за наредне месеце, али не свим, већ ће део њих бити представљен и у понедељак.

„Чућете са којим политичким циљевима, идејама, политичком платформом, па и називом листе ћемо изаћи на предстојеће парламентарне изборе", казао је Вучевић.

Погледајте видео Сукоби са полицијом после видовданског протеста у Београду 2025.

Шта се дешава у Краљеву?

Док су се испред Скупштине Србије разапињали бели шатори, поједини студенти су се спремали да у суботу крену пешке из Крагујевца ка Краљеву, удаљеном 60 километара.

Да су пошли дан раније, можда би им се укрстили путеви са председником Вучићем, који је у селу Адрани, надомак Краљева, требало да отвори деоницу Моравског коридора.

Од када су почели протести, студенти и они који их подржавају пешачили су ка различитим деловима Србије на протесте, али и у склопу кампање „Студент у сваком селу", чији је циљ био да допру до што више људи.

„Прошле године смо корацима спајали градове, људе и идеје.

„На том путу су настала пријатељства, успомене и тренуци које и данас препричавамо. За Видовдан се враћамо тамо где је све почело", написали су.

Студенти су најавили овај скуп са поруком „Све се види на Видовдан", уз фотографију српске војске и представника цркве у одећи из прошлости.

Пре више од шест векова одиграо се Бој на Косову на Видовдан, између српске и моћније турске војске, и та битка до данас је истицан као један од камена-темељаца националног идентитета.

Косово, које поједини зову „светом српском земљом" прогласило је независност 2008. године, али студенти, у до сада представљеном програму, инсистирају на његовом очувању и као „саставном делу Србије".

Скуп у недељу организују у граду, у који је због близине граници са Косовом, стигло највише српских избеглица после НАТО бомбардовања 1999. године.

Пре годину дана студенти су организовали масовни протест у Београду, после кога је дошло до више сукоба са полицијом, коју су појединци тада оптужили за прекомерну употребу силе и бруталност.

Осамнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 121 земље, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk