Дронови и сајбер-напади: 'Хибридни рат' против Европе за који оптужују Русију

Напетост између Русије и Запада ескалирала је пошто је Немачка недавно недвосмислено оптужила Москву за напад дроном на аеродрому у Лајпцигу.

Употреба дрона који је носио експлозив следио је „добро установљени образац руских хибридних операција у Европи“ - употребу војних и невојних тактика како би се извршио притисак без изазивања отвореног сукоба, рекао је Александар Добринт, немачки министар унутрашњих послова.

Немачка и Русија су због тога затвориле сопствене културне центре, па и руски конзулат у Бону.

Инцидент на аеродрому у Лајпцигу, који учествује у логистичким операцијама подршке Кијеву, једна је од најтежих „хибридних акција“ које је Европа до сада видела, изјавио је Метју Витекер, амерички амбасадор у НАТО-у.

Важно је „категорички изразити да је то неприхватљиво и да то нећемо толерисати“, додао је.

То је део ширег обрасца чинова који су постали уобичајени широм Европе од руске инвазије на Украјину у фебруару 2022, кажу стручњаци.

Москва је негирала уплетеност у инцидент у Лајпцигу, одбацивши немачке оптужбе као неосноване.

Одбацила је оптужбе и за претходне инциденте.

Москва жели 'раздор и хаос на Западу'

Између фебруара 2022. и фебруара 2026. идентификован је 151 случај руских активности против Европе, саопштио је Глобсек, стручна група из Братиславе, главног града Словачке, почетком 2026. године.

Упозоравају да би тај број заправо могао да буде много већи.

У њих су спадали покушаји атентата, подметања пожара, саботаже, вандализми и ометање јавног реда и мира.

Распоред напада на земље као што су Пољска, Француска, Немачка, Литванија, Естонија и Велика Британија „снажно сугерише да је подршка Украјини убедљиво најважнији фактор при одабиру мета“, кажу из организације.

У извештају америчке Конгресне истраживачке службе објављеном у августу такође су изнете оптужбе о руским нападима на европске земље, међу њима на железницу, подводне каблове, „атентате, политичка уплитања и вршења утицаја, сајбер-нападе и нарушавања ваздушног простора, између осталих“.

Учесталост и размере напада повећали су се од 2022. године, указује Емили Ферис, из британске стручне групе Краљевски институт уједињених служби.

Москва жели да унесе „раздор и хаос на Западу“ и појача „трошкове подршке НАТО Украјини“, истовремено оставши „испод прага конвенционалног рата“, тврди она.

Кремљ „тестира спремност НАТО, искоришћавајући политичке и правне поделе међу савезницима, стварајући намерно несигурност“, каже Максим Безносјук, научни сарадник Глобсека.

Све већа руска употреба хибридног ратовања је и реакција на „веома велик број жртава" у Украјини, трошење опреме из совјетске ере, све већи економски притисак и потешкоће у постизању одлучног конвенционалног напретка у рату, указује Безносјук.

„Хибридне операције против Европе све су више стратегија за слабљење војне помоћи Украјини и европске производње одбране по нижој цени и нижем ризику, истовремено стварајући непропорционалну сметњу и политичку нервозу“, додаје.

Већина чинова приписаних Русији су до сада изазвали ограничену штету, али званичници упозоравају да они и даље троше значајне безбедносне ресурсе.

Пољска, логистичка кичма НАТО за снабдевање Украјине, главни је пример.

У новембру 2025. пољска влада је описала експлозију на железничкој прузи коришћеној за испоруку оружја као „неприкосновени чин саботаже“, додајући да све указује да је одговорна Русија.

Москва је негирала учешће.

Инцидент је навео Пољску да покрене војну операцију ангажујући и до 10.000 припадника трупа како би помогли у заштити критичне инфраструктуре.

У јануару је потписала уговоре вредне више од четири милијарде долара за противдронску одбрану дуж источне границе земље.

Активност дронова за коју се сумња да је повезана са Русијом је пријављена и близу војних инсталација, аеродрома и критичне инфраструктуре у бројним европским земљама, међу којима су Немачка, Белгија, Данска, Холандија, Француска, Норвешка, Шведска и Велика Британија.

Али хибридна активност није ограничена само на физичку саботажу.

Владе неких европских земаља оптужују мреже повезане са Русијом за ширење дезинформација, коришћење лажних налога на друштвеним мрежама, лажирање извештаја и ширење садржаја помоћу вештачке интелигенције.

Француске власти истражују операције вршења утицаја за које се сумња да су повезане са Русијом.

Реч је о акцијама које су узеле на зуб истакнуте политичке личности пред председничке изборе 2027. године у Француској.

У Немачкој, званичници упозоравају на напоре за ширење информација и подривање поверења у демократске институције пред регионалне изборе.

„Основни циљ се није променио“, каже Безносјук.

„Москва не мора нужно да убеди велику групу гласача директно.

„Може да искористи само постојеће поделе, оцрни политичаре критички настројене према Русији, истакне политичку поларизацију и постепено ослаби поверење у демократске институције", додаје.

Последњих година, Русија је пронашла нове начине да се удаљи од ових непријатељских чинова, кажу стручњаци.

После инвазије на Украјину, европске владе закључиле су да се руске дипломатске мисије нашироко користе за шпијунажу, те су протерале дипломате осумњичене да су обавештајни официри који оперишу под тим параваном.

Москва је од тада, кажу стручњаци, изузетно ефикасна у регрутовању држављана треће стране онлајн да би заобишла европске контраобавештајне мере.

„Више то не раде преко амбасада, већ се све одвија преко ових посредника", каже Ферис.

Коришћење страних држављана, мотивисаних пре свега новцем а не идеологијом, отежава да се непријатељски чинови повежу са Кремљом.

Погледајте како су британски командоси пресрели руски тенкер

У јануару, литванске власти су оптужиле руску војну обавештајну службу ГРУ за организовање покушаја подметања пожара 2024. године у погону који снабдева украјинску војску скенерима радио таласа.

Шест држављана Шпаније, Колумбије, Кубе, Русије и Белорусије ухапшени су и суочавају се са и до 15 година затвора ако буду били осуђени.

Према извештају Глобсека, 95 одсто од 172 учесника у европским нападима повезаним са Москвом су били „обични грађани, без званичних веза са руским обавештајним службама“.

„То ствара одређени степен удаљености од Русије“, каже Емили Ферис.

„Требало је заиста много времена да сви ти детаљи испливају, тако да то поприлично отежава читаву ствар", додаје.

Безносјук указује и на променљиву улогу руске такозване „флоте из сенке“.

То су мреже нафтних танкера и других комерцијалних бродова под страним заставама и лажним компанијама регистрованим у иностранству како би избегли западне санкције против Москве.

Од 2024. године, бродови из флоте све се више повезују са инцидентима који подразумевају оштећења подводних каблова и цевовода, као и надзор и активности дронова близу критичне инфраструктуре у регионима Балтичког и Северног мора.

Као и друге оптужбе, Русија је и ове негирала.

Шта може да се уради?

Безносјук верује да НАТО и ЕУ морају да оду даље од онога што зове „реторичкм признавањем“ претње и буду јасни како се дефинише и решава руска саботажа.

Чинове саботаже треба посматрати као непријатељску државну активност, каже.

Верује и да треба да буде строжих ограничење дипломатских кретања, да се делује против руске „флоте из сенке" и више улаже у медијско описмењавање пред изборе.

НАТО и ЕУ земље кажу да појачавају обавештајну сарадњу, повећају заштиту критичке инфраструктуре и проширују санкције против људи, организација и бродова повезаних са Русијом.

Међутим, званичници тврде да ће бити потребна даља координација како се хибридна претња буде развијала.

Ферис истиче координисану реакцију која је уследила после покушаја атентата на бившег руског шпијуна Сергеја Скрипала и његову ћерку у Солсберију, у Енглеској, 2018. године.

Тада су се европске земље „окупиле“ и „протерале бојне руске дипломате из солидарности“.

Овај потез „прилично је успешно нарушио руске обавештајне мреже у Европи“, додаје.

'Има много простора за неспоразум'

Вероватноћа да Русија жели да уђе у директан рат са НАТО-ом је мала, мисле оба стручњака.

Ако се и кад оконча рат у Украјини, Русији ће бити потребно неколико година да регенерише војску, мисли Ферис.

„Вероватнији сценарио“ је да Русија изведе „ограничену и намерно амбивалентну политичко-војну провокацију на источном крилу НАТО“, каже Безносјук.

Међутим, обоје очекују да се руска употреба хибридног рата повећа.

Вероватно ће Русија да појача хибридну активност и у 2027. користећи тактике као што су саботажа, сајбер-операције и дезинформације да би извршила притисак на НАТО без изазивања отвореног сукоба, додаје Безносјук.

„Док год ове операције не буду биле скупе, буду тешке за брзо приписивање и способне да генеришу непропорционално ометање и политичку нервозу, Москва има снажни подстицај да настави да ставља на пробу европске рањивости и црвене границе", додаје.

Али Ферис и Безносјук упозоравају на опасност од ненамерне ескалације.

„Несреће, угрожавање цивила и политички осетљиви инциденти могли би да покрену озбиљну ескалацију коју ниједна страна није желела“, каже Безносјук.

Из тог разлога, Ферис тврди да је побољшана комуникација са Русијом од кључне важности, чак и ако је то „непопуларно“, па чак и поновно покретање Савета НАТО–Русија, који је одржао последњу седницу у јануару 2022.

„Овде се ради о решавању сукоба, а не о смиривању“, каже она.

„Постоји много простора за неспоразуме и смрт", закључује.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk