Сахрана Младића: 'Страшна грешка, биће огроман проблем за Србију'

Откако је објављена вест да је у Хагу умро Ратко Младић, осуђен за геноцид и ратне злочине у Босни и Херцеговини (БиХ) 1990-их, Балкан као да се нашао на мети земљотреса који је региону пољуљао тло под ногама.

Кроз својеврсни временски вортекс вратио је земље Балкана у 1990-те, обележене крвавим распадом Југославије, показавши да и даље постоје велике поделе око схватања ко је херој, а ко ратни злочинац.

Док се у Републици Српској, једном од два делимично аутономна ентитета послератне Босне, махом туговало за, како кажу, „херојем" који је и „генералом који је спасио Србе“, из Федерације БиХ стизале су осуде таквих поступака и захтеви да се казне оне који „негирају геноцид у Сребреници и величају ратне злочине".

Комеморација и сахрана у Београду, уз војне почасти, опело патријарха Српске православне цркве (СПЦ) и уз присуство више министара, али не и председника државе Александра Вучића који је као разлог за изостанак навео раније договорен сусрет са председником Узбекистана, изазвали су критике званичника Европске уније (ЕУ) на рачун Србије.

„Тридесет година је прошло од ратова, али проток толико времена није исто што и 30 година помирења", каже Гордана Делић, регионална директора Маршаловог фонда за Балкан, за ББЦ на српском.

Верској служби и сахрани Младића у београдском предграђу Видиковац присуствовале су хиљаде људи, многи у мајицама са његовим ликом, носећи заставе Србије и Републике Српске и величајући човека одговорног за убиство више од 8.000 муслимана у Сребреници у јулу 1995.

Младићев ковчег из цркве су изнели припадници Војске Србије, који су пре спуштања ковчега у раку испалили почасни плотун, а претходно му је опело служио српски патријарх Порфирије.

У цркви су, поред чланова породице, политичара, Вучићевог сина Данила и Александра Боцан-Харченка, амбасадора Русије у Србији, били и бројни припадници и ветерани Војске Србије, а уз ковчег су постављене Младићева шапка, сабља и ордење.

У тај колорит уклопиле су се и фасаде појединих зграда у Београду на којима су се у данима после Младићеве смрти појавили нови мурали посвећени ратном војном лидеру Срба из Босне.

Необичним политичким темпирањем, седница Владе Србије на којој је затражено да се распусти Скупштина и иде на изборе, одржана је само сат времена после сахране.

Младић је умро 27. августа у 84. години у затворској болници у Хагу током служења казне доживотног затвора.

Погледајте видео: Ко је био Ратко Младић

Поглед из Сарајева

Док је у Србији на једној од најгледанијих провладиних телевизија од јутра емитован пренос из цркве, па са гробља, телекомуникационе компаније у Федерацији БиХ блокирале су сигнал две ТВ станице из Републике Српске које су преносиле сигнал из Београда.

Директног преноса сахране на РТС-у, јавном сервису Србије није било, а није проглашен ни дан жалости - можда један од сигнала да власти у Београду нису у потпуности стале иза овог догађаја.

Ипак, Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ најавио је повлачење особља из амбасаде у Београду, „као одговор на поступке званичника Србије".

Удружење 'Мајке Сребренице' назвале су „срамотом“ скуп у Београду, којем су, поред осталих, присуствовали и званичници Републике Српске.

„Београд је данас европска престоница монструозности.

„Колико год вам се те речи чиниле неодмереним или агресивним, оне нису ништа у поређењу са оним што је стварност данашњег Београда“, каже Сабина Ћудић, посланица владајуће Наше странке у Парламентарној скупштини БиХ.

Београд је не само одлучио да уз све почасти сахрани пресуђеног ратног злочинца и архитекту геноцида у БиХ, већ су и дешавања на фудбалском дербију показала да се „не ради о негирању већ о слављењу геноцида“, што пореди са „метастазама“ које су захватиле све виталне органе Србије, каже за ББЦ на српском.

„Када вам се десетине хиљада младића појави испод транспарента на стадиону који не негира злочин, не говори да се то ради о хероју, већ понавља речи које су доказ да је Ратко Младић архитекта геноцида, поставља се питање да ли су ти младићи једнако монструозни и спремни поновити исто и отићи у Поточаре или Сребреницу“, истиче она.

Транспарент са оваквом поруком, у којој се цитира Младић уочи почетка операције која резултирала геноцидом у Сребреници 1995, развучен је на северној трибини стадиона Црвене звезде на утакмици са Партизаном дан уочи сахране.

„Оваква Србија не може да буде део европске породице, ни цивилизоване планете“, оцењује Ћудић.

Погледајте видео: Младић је испоручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу после хапшења у Србији

Поглед из Европе

Из Брисела су претходних дана стизале поруке да су „величање ратних злочинаца, порицање геноцида или ревизионизам потпуно супротни европским вредностима и да за њих нема места у ЕУ".

А властима Србије је, бар званично, већ 25 година један од најважнијих спољнополитичких циљева процес приступања ЕУ.

За Волфганга Петрича, некадашњег Високог преставника за Босну и Херцеговину од 1999. до 2002, поруке које се шаљу из Београда од тренутка смрти Младића удаљавају Србију из Европе.

Сахрана хашког осуђеника је у лошем смислу „историјски тренутак у повести Европе, Србије и Босне", каже човек за време чијег мандата је основан Меморијални центар у Поточарима, у оквиру којег је гробље где се сахрањују жртве убијене у Сребреници.

„Ово је страшна грешка и биће огроман проблем за Србију и за Србе уопште.

„Претварање злочинаца у хероје је погрешан начин за стварање боље будуц́ности региона", каже Петрич за ББЦ на српском.

Познавалац прилика на Балкану и некадашњи амбасадор Аустрије у Београду, Петрич је 1999. постављен на место највишег представника међународне заједнице у БиХ, заменивши Шпанца Карлоса Вестендорпа.

У то време, Петрич је имао „добру сарадњу" са Милорадом Додиком, тада опозиционим лидером и човеком који је сарађивао са Западом, а потом премијером, па председником Републике Српске који је на тим функцијама оштро критиковао ЕУ и Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу.

И Додик је био у цркви у Београду током опела Младићу, али не и на сахрани.

Неколико дана уочи сахране, и Вучић је рекао да не „верује у хашку правду", иако је масакр у Сребреници међу најдетаљније истраженим у новијој европској историји.

„Увек сам инсистирао да томе да није реч о колективној кривици и то је била суштина суда у Хагу - да се утврди индивидуална одговорност.

„А један од појединаца је био Младиц́.

„Чак је и Милошевиц́ рекао да ово није урадио српски народ, већ појединци и зато је он преговарао о Дејтону, а не Младић и Караџић", објашњава Петрич.

Споразумом у америчком граду Дејтону у новембру 1995. завршен је рат у БиХ, а преговоре су, уз посредовање америчког председника Била Клинтона и европских лидера, водили Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.

„А сада више од 30 година касније делује као да власти у Београду и Бањалуци преузимају сву одговорност на себе. Зашто?", закључује питањем разговор Петрич.

Сахрана Ратка Младића: Војне почасти осуђеном за геноцид

Имиџ грађен годинама

Иако је 16 мирнодопских година провео скривајући се од хашких истражитеља, навијачи, провладини медији и бројни политичари у Србији дуже од деценије граде слику Младића „хероја ком Срби треба да буду захвални", јер је „преузео одговорност у тешким ситуацијама", што је сада достигло врхунац.

Међу њима је и председник Вучић, данас декларативно проевропски, који је 2007, као опозиционар, лепио плакате са натписом Булевар Ратка Младића у Београду, а годину касније, предводио протесте због хапшења Радована Караџића, такође осуђеног за ратне злочине и геноцид.

Младић „остаје личност националног поноса и пркоса“, рекла је Данијела Пелед, уредница у невладиној организацији Институт за извештавање о рату и миру, која је детаљно извештавала о суђењу Младиц́у за ратне злочине.

Трибунал у Хагу „пружао је невероватно детаљан историјски запис о Младиц́евим злочинима“, рекла је за ББЦ Њуз, али српски медији и образовни систем „не одражавају праве размере његових злочина нити перспективе жртава и преживелих“.

„Изузетно је изазовно за постконфликтна друштва да се национално суоче или признају одговорност за злочине из прошлости.“

Србија и даље не признаје да се у Сребреници догодио геноцид, па нема ни закон који би негирао његово величање.

Скупштина Србије је 2010. усвојила Декларацију којом се осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995.

На 20. годишњицу масакра, 2015. Вучић је као, тадашњи премијер Србије, нападнут током колективне сахране у Поточарима.

Резолуцију у којој се истиче да се догодио геноцид усвојио је Конгрес САД, а затим и Европски парламент.

Од 2024, одлуком Генералне скупштине Уједињених нација, 11. јул проглашен је Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk